AUGUSTUS…

   

Прође брзо месец Јули, а на врата ужурбано покуца – AUGUSTUS – ''месец жетве''... Месец чије нам само име открива да јесте и да значи само оно што је – узвишено, величанствено, свето, освећено и освештано... За разлику од прохујалог месеца Јула, у месецу под називом AUGUSTUS – обданица ће трајати 1 сат мање, али ће стога ноћ трајати 1 сат дуже... Примећујем да ће и овај месец трајати 31 дан... У овом месецу, прославићемо у хришћанској радости и побожности,  неке од најлепших хришћанских празника... Имаћемо и пост од 14 дана... Негде смо на половини лета, које полагано измиче и ближи се своме крају... Радујем се јесени и михољском лету... Једва чекам – тај златни месец септембар, када се шума обуче у најлепше боје... Како се све убрзава – ево га само што није - септембар... Но, пре тога пожелимо, по реду, добродошлицу месецу под називом - AUGUSTUS...

На Илиндан пређено бициклом рекордних 45 км (обично прелазим дневно по 26 километара)... Све укупно до дана данашњег 1742 километара... Дан прекрасан... Јуриш на крилима ветра кроз борову шуму и ваздух чист на преко и око 1060 метара надморске висине... Најмирнија шума – Митровац на Тари, без иритирајућих звукова... Региструјем тек по неку птицу певачицу... До сада такав цвркут нисам чула... Језеро Заовине плаво и зелено... Мирно и чисто... Сунце јарко греје... Међу стенама проналазим камено срце... По трећи пут ове године... Испод 250 метара надморске висине – спарно и одвећ препознатљиво... Река Дрина скоро пресушила... Сунце полагано зашло за Височник... Опет живим за свако ново јутро – када ће жуто и сјајно лоптасто Сунце, гранути са источне стране бајног брда...