ДАНИЦА СЕ РОДИ У СРЦИМА НАШИМ...

Месец август полако с`лази и све ближе јесењим путањама гази... Километара 2188... До сада 79 посета до Перу..а... До почетка јесени свега 29 дана... Одбројавање лету... Преображење Господње прође... Свежа јутра и још свежије ноћи... Преобразила се и гора и вода, још да хоће и људи...

Осетно, полако и приметно, скратио се и дан... Сунце доста раније већ за брег и брда зађе...  Месец август почео пуним месецом – уштапом... Исто тако ће се и завршити 31-ог августа, када по други пут у истом месецу имамо појаву пуног Месеца... Дивне месечеве мене... Једино их у овом месецу августу и ове године 2012-е има укупно 5... Уобичајено је да их има свега 4... Но, деси се да их има и 3, у најкраћем месецу фебруару...

Сетим се како до скора бисмо утврђени у измишљеним бајкама... Утврђени у беспрекорно чистим лажима... Како криво мислисмо и к`о да свашта смислисмо... И даље мислимо криво, опрости нам Господе...

Непрегледно пространство иза мене мирише на трешњу и бадеме... Испред мене сан у коме ме запљускују побеснеле модре воде и набацују немилице свуда око мене - шљунак, речно блато и муљ... Важно је напоменути да сам стајала непомична к`о стена и да ме водене бујице нису ни поквасиле... Остала сам изван свега тога, иако у исти мах усред свега тога...

Кад` сањам мутне воде, обично ми се слоши и све у мени клоне... Пецкање у грлу стеже, а синуси много боле... Од бола засузе очи на сузе одувек навикнуте... Малаксање... Синдром звани ''први септембар'', од кога болујем већ једно 7 година уназад и тако се разболим из чистог мира... У сред спрженог дана, заливам ждрело чајем од менте, у који доливам кап по кап раствореног прополиса... Нападнуте су и преосетљиве бронхије, а тај бол и пецкање у бронхијама итекако уме да уједа и боли...

У овом месецу се још нешто покварило - баталило... Мој фотоапарат...

Јутрос сам сањала да певам... Кажу да ни то није добро... Боље је сањати – кукњаву и плач... Но, код мене и на сну и на јави, све бива контра... Можда...

Светла искра никако или већ некако, у тами кроз таму и из таме као из ничега, у светлост светлу, хоће или мора или треба, да већ кол`ко сутра светли и засветли... Дан светли да осване и сване... Светла зорњача срце грешно светлошћу да просветли и осветли...

Зато нека к`о олимпијско злато засија и светли, јер ДАНИЦА СЕ РОДИ У СРЦИМА НАШИМ...