Када срце нечујно проговори, сва остала бучна чула заменоћају, к`о пред ударом цунамија и на претераној жези се полагано и неприметно, скамене и окамене попут старих фосила, који утихну од свих претераних жеља... Тако уместо претеране августовске жеге, ових дана (2-3) стиже с` периферије право у центар (у срж срца) неописиво гадан смрад и дим паљевине, са наше депоније – оне из Црвице, па се тако узводно почне ширити дринском долином – смрад, који на трулеж лешина заудара (лешине су убијене и згажене животиње крај пута најчешће пси и мачке, који тако труле и смрде покрај пута све до фазе самог распадања, јер нико да се нађе да их са пута склони и уклони)... Недавно баш око депоније могао се спазити један мртва и надуван јазавац украј пута... Човек који није са ових наших српских западних страна помислио би у невеликом ишчуђавању - да то можда нису густе дринске магле!!!... Неки други би могли казати да можда гори неки део шуме (не дај Боже) које се распростиру са обе стране реке... Сада остаје питање - одакле дим???... Уместо да нас угуши претерана августовска жега, која као да посустаје – дошло време да нас угуши сопствено ђубре и сметлиште на самој обали ''угрожене'' реке Дрине... Претерана жега и као да претерано смрди или засмрди... Густе димне завесе, не баш пријатног мириса, под небеса плава куљају и узводно се опет ка вароши котрљају... Беше то први јутарњи снимак – живим очима (додуше из аутомобила), између 8 и 10 часова... Претерана брига или нешто пето???... Такође покрај пута ових месец дана могле су се видети и лепо увезане кесе пуне ђубрета, које су (да ли гости-туристи, да ли домаћи), избацили тик покрај пута – на мале дивље новостворене депоније... Немарности и некултури – тешко да се може стати на реп... 1892 километра...
Нема коментара:
Постави коментар