ОД ИСКОНА - ЉУТИЦА...

Од најдавнијих времена или другачије речено - ОД ИСКОНА – човек вуче за собом иста бремена, она стара... Пољаном, кућом и авлијом, шири се мирис зимнице и штипа за очи и бронхије... Остављају се кисели краставчићи у тегле мале... Хвала комшиници Слави... Кува се млевени парадаиз и врућ сипа у загрејане флаше... Ову прву туру парадаиза добро сам заљутила...

Парадаиз из бака Цанине баште – непрскан... Никад није био бољи парадиз... У једном смо измерили чак килограм... Самлела сам чак 3 опасно љуте паприке...  Једна флаша пукне, но ништа страшно... Само се каже – о њену главу било, а ми нека смо живи и здрави... Највећу жртву поднела је моја најмилија мама, јер је стајала крај шпорета на дрва и све добро непрестаним мешањем укувала...

Ове године стигли и рецепти нови... ЉУТИЦА – љутеница – љутика... Неки је зову – ловачка салата... Како год, битно да јесте љуто... Што љуће... Добро ће доћи на зиму у време епидмије грипа – само још увек нису јавили ког???... Сигурно је да неће бити ни птичији ни свињски!!!... Ми волимо љуто, што љуће... Све се дешава уочи Велике Госпојине, 27-ог августа...

Но, пре неки дан, учествовала сам у припремању још једне зимнице – код наше Милке... Тада је све и почело... Завртело се коло зимничко... Глупо је седети скрштених руку... Посла ће бити и преко гуше... Треба и џема накувати... А ко ради не боји се на зиму глади...

Не могу све ове наводе поткрепити адекватним фотографијама, како ја то обично знам и умем, јер апарат још није ни однет на поправку – већ 8 дана сам у ишчекивању... Ваљда ће ускоро... Важно, је да право ходим и истину чисту зборим...   

Стање будности није моја јава... Опет к`о некада, к`о у најбоља стара времена – решавам скандинавке, које много волим... Укрштене речи...  Намучим се тек помало... Време нечим треба испунити... Ја време испуњавам латиничним словима... То враћа снагу, опоравља ум и окрепљује душу...

Фотоапарат дат јесте на поправку и опет ће ме коштати к`о и зимус – много... Ако дође и до трећег квара, биће најбоље да га бацим!!!... Две поправке ове зиме и лета, ко пола новог фотоапарата... Само ја тврдим да је мој апарат иако полован, бољи и од гланц новог новцијатог... Време ће показати – ко је у праву...

Но, данашњи дан, 28-ог август - познат у нашем народу као Велика Госпојина, у мом срцу и души и уму – неће ми нико веровати – никад бољи и никад осунчанији... То се не може, све и да неко хоће, описати овим словима празним...

Видела сам јата птица... Чула сам лепет птичијих крила... Слушала сам птица пој... У реци која као да пресушује, забелеса се тек по неки скобаљ... Но, пре тога ходала сам улицама највољенијег роднога ми града... Неколико минута одвојила сам за шопинг - онај из снова... Беше то још једна преко потребна доза доброг радосног расположења... Хвала мојој мами...

Видела сам у повратку кући из Перу..а, како пролети изнад моје главе ониско руски авион што пожар гаси тамо горе на сувој граници – баш ту на Малишевцу прође... Фалио ми је фотоапарат да га усликам... Беше ми на дохват руке... И данас 29-ог августа, као и јуче, видела сам исти руски авион, па затим нешто мањи авион бели, а на крају и зелену летилицу малу – хеликоптер... Само што сам овог пута пошла ка Перу..у... Данас су највише зујали авиони и летилице мале... Много су се мували нашим небом плавим... Гадан неки пожар...

Зујим улицама бајсом мојим гласно, нешто налик зујању авиомотора... На помолу још један ситан квар у низу на мом бајсу... Шести или седми квар од ове сезоне 2012-е... Но, ја терам бајс и тај ситан квар просто занемарујем... Чангрља и пуцкета нешто у педалама... Километре нове прећи брзо морам... У некој паузи, можда и уклоним квар на бајсу... Певушим у срцу – ДОБРО ЈУТРО БАЈСЕРИ...        

Утисака много још од зоре ране и то оних најлепших, али баш у инат, нећу о њима више да зборим... Себично их чувам за најближе своје... Километара 2292... Близу сам свога овогодишњега циља – 3000 километара... А после тога – идемо даље... Километара 4000... Живи били, па видели...

Данас, 28-ог  августа, сам завршила са припремањем зимнице, што још јуче започех... Завршава се и месец август... Полако, али сигурно... За викенд треба кувати ајвар и оставити паприке барене са медом у теглу... То ће већ бити месец септембар... Како год – нека је добродошао и месец јесењи - СЕПТЕМБАР...