Скамењени крик, заручен са душом грешном...
Под ногама подрхтава камени под, а кроз то
Бескрајно ништавило, корачам у слепу ноћ...
Обад и оса у неверици лочу испуцалу земљину
Кору... На осами један чокот винове лозе у
Леденом ћутању, као да сачекује своје зрење...
Нема коментара:
Постави коментар