Бог Сунца Луг са пуно времешног умећа и јутрос најблаже речено, допусти да на Источнику инспирације опет заплива и мој лосос знања тамо по оној околини где израстоше они предивни лешници Знања...
А ја ношена нежним звуцима хармоничне и мелодичне харфе са гранчицом јабуке златне у руци, сретала сам путевима свим тим, дивља створења: прекрасне рогате јелене, дивље вепрове и лавове страшне...
Изнад Таре главног града Ирске укрштали су још у лету своје продорне очи орлови и вране...
Мудрост је изнова изискивала оне нове драгоцене капи инспирације моје и све даље...
Унутрашње божанско просветљење и озарење, задобила сам тог јутра пијући из Колдрона благостања, који беше сав од злата...
Сањарске моје очи занесењака рефлектовале су светлост и сунчев сјај...
А мехурићи нове инспирације заплуташе нечујно кроз мистичне и магичне јутарње беле магле, а мисли и речи бише ношени у наручје крадљивца таласа...
Житна поља несмотреношћу мојој, обрстили су мишеви...
Пролећна Девица та топла, нежна и лепа жена са прегрштом забрањене чежње и неодговорене пожуде, остаде заробљена у љубавном троуглу између два немилосрдна Господара - оног њеног Господара Лета и Господара Зиме и сваке друге тмине...
Нема коментара:
Постави коментар