Лабуда сребрног перја који је лечио Ријанон својом магичном песмом више нема, јер су по налогу Господара Знања њега зачарале магичне илузије, док је живео у дивљини и шуми као пустињак и самотњак...
Био је Он њена нежна кошута коју су свирепо ловили и гонили дивљи пси по сненим сенкама шумских идиличних пејзажа...
Био је дивљи пастув што је галопирао кроз златне магле газећи снажним копитом сво то миришљаво цвеће...
Јурио је дивље вепрове подједнако и у рату и у благостању...
Опијао се сваког јутра са само 3 капи знања и исписивао је потом дрвеним штапом од јасике на кори дрвета сву своју прошлост, садашњост и будућност...
Био је њено мало лане које је било пиморано да сипа медовину у недра земље, како би умирио на тај начин подземне змајеве, који су испуштали језиви врисак...
Био је најчистији, највреднији и најједноставнији...
Када је био најчистији држо је Свети Грал у рукама...
Када је био највреднији причао је о Гралу...
А када је био најједноставнији бивао је стражар и чувар Грала...
Био је Огма господар знања и ирски бог елоквенције и изумитиељ најстаријег ирског писма огхама...
Волео је Ријанон која је у трпљењу подносила све своје муке и неправду са неописивом стрпљивошћу и лакоћом, што је било вредно сваке хвале...
Без трунке протеста истрпела је сва своја злостављања - та прелепа стрпљива Жена...
Нема коментара:
Постави коментар