ПОБУНА...

Неизмерност се не(слути) 

више скором немогућношћу, 

док опет надолази сивило 

туге, покрет без тежине и 

свакидашњица у заносу 

простире обесна значења...

Тај најчешћи доживљај 

света протумачен до 

појединости каткад и 

Слобода уздише кроз 

слеђене досаде и 

блиставу бескорисност...

Необичност начела  и 

вапај доноси кише, 

а бол мирноћом удара 

самотне узлете, све 

ближе присутности и 

заносу надахнућа...

Радозналост немоћ 

заустави и данас 

струји гнусоба 

заборављено буђење 

свести, то јесењи 

мотиви јасно и 

страсно ужурбаном 

железницом возе...

Саосећа бескомпромисно 

срце са силама Живота 

и шамарима смрти у 

лирици душе све своје 

унутрашње побуне...