ЧОВЕК ЈЕ СМИСАО ЗЕМЉЕ...

посвећено Ничеу

Ницао си у младости, 

под утицајем 

Шопенхаурових 

филозофских списа, 

а убрзо си против стао 

свом том песимизму 

и онда си нужно започео 

да проничеш у 

само теби својствени 

оптимизам...

Просуђивао си надахнуто...

Разматрао Натчовека...

Посматрао радости живљења 

и тако си изникао из

животне воље и снаге 

и тако почео да говориш 

пророчки попут источњачког 

мудраца Заратустре...

Учениче и верни пратиоче 

филозофа Диониса, 

ти који си изабрао 

поетски бити сатир, 

а не светац...

Ниси зазирао пред моралистима...

Ти си открио колико је 

важна воља за моћ...

Ти си показао врхунац 

радости индивидуе у 

оквиру осамостаљеног 

постојања...

Скромно си одбио 

сврставање човека 

у стадо понизних...

Твоја реч далекосежне 

последице има...

Твоја мисао је смислена, 

питка и бритка...

Показао си неке нове вредности...

Трагао си за вредношћу новога...

Твоји филозофски афоризми 

презиру поповско моралисање...

Ти ниси саздан да будеш 

скрушен и слаб...

Ти Антихристу сличан, 

вичан и јак...

Ниси разумео декадента Сократа...

Њиховог човек надрастао 

је твој Натчовек...

Твој Човек има 

узвишено достојанство...

Он је Херој...

Он није биљка...

Он није вашарска мува...

Он је смисао земље...

Ниси веровао у надземаљске наде...

Твој човек није бедна и понижен...

Ти си пробудио 

самопоштовање 

и смопоуздање...

Човек је смисао земље...

Велико је само оно стваралачко...

То је воља за моћ...

Мисли су ти вечно враћање...

Највише афирмације 

ти си изрекао.

Самопотврђивање 

и бескрајно усавршавање...

Вечно обнављање...

Ницање из властитог пепела воље...

Сврха, довршење, циљ и крај - круже...

Човек није негирање и негација...

Човек је афирмација свега...