I BEZ SUMATRE POTONUĆE...

Više nismo bezbrižni, a ni nežni
mnogo smo bučni i tačno jeste to
u podgorju našem...

I lica su nam mračna
i jutra su nam lažno zračna
i potoci ne žubore hučno
a vreme teče žustro...

Ostrvo daljine i tuđine
sve nemirnom rekom ode
i plavetnilo slanih voda
nakvašenih korala
i jesenje lišće...

Noći su zvezdane
i mesečina sija još
a za minule misli
još leleču gore...

posvećeno Crnjanskom