БЕСКРАЈНОМ ПРАЗНИНОМ...

Бескрајном празнином полете пчела 

и донесе мед Живота са врха 

највиших светова, ту где јесте 

једина жеља она за Животом, 

ту где свако јутро по једно 

ново Сунце сине и засија, 

ту где свака кап јутрање росе 

јесте храна за хероје, 

ту где из крављег рога изобиља,

наздрависмо медовином 

тим знаком добродошлице 

одасмо похвалу уморном 

и посусталом ратнику...

Долетеше и два врана гаврана 

Мисао и Меморија 

и баш овог јутра сакупише 

црне вести и лоше информације 

из свих 9 светова и сфера, 

а затим стадоше да их 

људима шапућу на уши...

Јабуке Живота, 

бесмртност и плодности 

иструлеле...

И није ли још једна илузија 

да се Мисао учини бржом 

од сваког делања...

Неко је у центру свемира 

посекао Свето Дрво Живота 

и тако је опет уздрмана виталност...

Јелен више нема зелено грање 

којим би се прехранио, 

а његов врат обавила је 

превише насртљива змија, 

која га дави грчевито

до смртног ропца...

Још једна борба Живота и смрти...

Крај света...

Тама је угушила 

просветљене гране 

космичког светог Јасена...

Земљу неће очистити 

поплава и пожар...

А два сива вука Среће 

Гери и Фреки леже мртви...