МОЈЕ УЧЕШЋЕ НА "ГАРАВОМ СОКАКУ" 2017...

ДРУГИ ЛИСТ...

Исказивањем данашњим накнадно ћу исписати пажњу као бол у грудима

и биће то неко шире значење, као згужвана јабука у фабрици моје душе или

недопечено парче хлеба, које дробим и покушавам да окупам у кристалној чаши

богојављенске воде, обучена у плаве хаљине, кад изузетно лепо настављам да

певам о новој клупи, за којом још увек учим и више не устајем рано, јер трава је

промрзла и о томе се прича мало, а напољу је безлично и облачно, а песма је

површна као необичо питање у мени, па ипак оловка споро трчи хартијом и

време је да окренем ДРУГИ ЛИСТ...

ЖЕТВА...

Путеви између два згрчена меса у месту, на том космичком путу, као на длану и

по целом телу, по својој звучности данас изражавају још једну неуспелу жртву и

 ЖЕТВУ, па још севне одраз лоше сетве у мени, као малокрвни мислилац и

припрости варалица, са особинама нископласираног: хранитеља, бранитеља и

рушитеља, што је непажљив као слепац и опор као црни хлебац, настао као губитак

пажње, па сад трње освиће у мени, док јабуков сок просипам по веранди и њеном

храстовом поду, а лиснате ваши прождрљиво вршаје по мојој глави, где остаје још

по који неизбрисив јаук, што класа непожњевен у мени, а радовање бледи, док ја

безбрижно падам као водопад глувонеми у тамноплави бездан, на дворогу и

змијоглаву неман и певам напрснула од отрова...

РЕМЕК-ДЕЛО...

Подземном непажљивошћу изузетно уручујем сва данашња гологлава

осећања, а што нећу уписати под још једно РЕМЕК-ДЕЛО, све док одвојена

од тешке беде схватам, сву ту тескобу веш-машине, која муља и гута све

извор-воде, а ја зубима мељем брашно ражано, и кришом и оком наивног

сликара комбинујем боје, овог жутила и сивила, где врата су црвена као ватра,

а очи су плаве, док певам брзином светла, брзе су нијансе, а врело у мени кључа,

вода студена, док захватам речи бележницом, вода бистра и жива, њоме

испуњавам шупљине својих костију, а огњиште топлином дише, плава мрена

ствара замућење ока, непоуздани су прелази без убеђења, а знати све без улагања

приговора, кад споро певајући слушам те пажљиво, као заповест Божју што плаче

у захтевној целини...

П.С. Све 3 песме написане 19 јануара 2017-е; послате на конкурс 24 фебруара... А већ 18 јула предивно сазнање да ћу једном од ове песме 3 бити заступљена по седми пут у Зборнику о јесени...