DIMENZIJE UMETNOSTI KROZ GALERIJU "TARSKI"...

Dugo osmišljavani izlet, koje ništa i niko ne može da pokvari... zaustavi ili spreči...  Dugo planirani zalet u višeslojnost jedne posebne grane i veštine ljudskog duha i stvaralaštva kao što je to umetnost veštog oslikavanja, a koja treba da se razotkrije svojom netaknutom lepotom boja i energetskog protoka baš tu pred našim sluhom i vidom...

I tako odjedared opet ja kao pčela što osmišljava svoj pročisni let u jedan sasvim poseban i neobičan svet - svet slikarske umetnosti, leteći sa cveta na cvet... kroz dimenzije umetnosti kreće u neobičan po malo bajkovit svet... 

Vrata dobrodošlice raskrili sestričina slikara Tarskog - Milica i tu nas uz rakiju tradicionalnom toplinom lepo dočeka... Suvozaču dozvoljena čašiča, a vozač po savesti svojoj trezveno danas vozi i ovom lepotom brodi, dovoljno opijen svim raspoloživim čulima... tim nestvarnim pejzažima kao živim čudima... 

Treći julski posve kišni i oblačan dan idealan za razgledanje i otkrivanje dimenzije umetnosti u galeriji "TARSKI" - posebno meni koja se ovde evo danas zatičem po prvi put... Od varoši bajne pratiše nas i obavijaše, a srcu oplemenjenom svijaše, tim svojim belim šalovima, kao mističnim velom guste magle drinske i tarske, kao u plesu svom pobratimskom i posestrimskom, neobičnom nekom igrom i modrinom svojih oblačaka i blage hladnoće odvedoše koji kilometar dalje... I moj vodič koji ovde boravi već nebrojeno puta, danas malo kroz sve ove magle i kišu odluta...  

I kakva neopisiva avantura mira i tišine... ni zverinja, ni ljudi... Sve tiho, ponajtiše... No nije bilo lako doći dovde... "promašimo" put, ali ne i smisao - usled tarske magle i kiše - čak toliko da otplovismo do u dubine tarske šume koja vodi do Ponikava, pa i dalje... 

Vratimo se natrag po tragu istom uz svo ono kamenje i strmine i konačno ugledamo kolibu gde skrit je umetnički atelje... i uz srdačan doček doživljaju onom pravom galerijskom sa malo priče, a što više posmatranja, osmatranja - ne beše konca ni kraja...

A po povratku ja sam u posve drugim dimenzijma, ili sam kao ušuškana šišarka u snegu ili jezero pod vrhom svoje unutrašnje tišine... ili sam uplašćeno smrzlo seno... od danas rekoh kako moram pobeći u opisivanje onoga što se ni slovcetom kao da više ne ume opisati, jer ako se i pokuša malo dočarati, da li će to svojim oslikavanjem dušu očarati... A ume li se tek jedna od dimenzija umetnosti oslikati... obojiti... Sve te oslikane divote ako ih nekom čudesnom igrom reči uklopimo počevši od njihovih glavnih  naziva i nama danas ovde pričaju priču...

A vreme takvo ne kao da je početak jula, već zlatni odsjaj zrelog OKTOBRA na Tari... Pa iako dolazimo oko ranog podneva od oblačnosti i magle mogli bi pomisliti na trenutak da samo ovde nekakvo VEČE pada, i to ne bilo kakvo veče, već ono oko REKE SOLOTUŠE ili pored JEZERA ZAOVINE ili oko slikareve škole... 

Ili je to veče obasjano punoćom MESEČINE, veče u koje se najlepše umire i ućute BREZE, ili veče u kome tek nečujno opadne u sneg tarski po koja retka ŠIŠARKA da smrzlim iglicama rasprskava iskričavu belinu svoga postojanja, kao i nestajanja... 

Ili je to veče kada svaki beli cvet JEREMIČKA ili purpurni cvet ZDRAVCA zamiriše sa skoro svakog oslikanog platna... 

Ili je to vreme kad se primakne plavičasto bela idila ZIME NA TARI... ili vreme kad se zima povuče i u svoje tišine preko leta negde nečujno zavuče...  

Ili idila oko najćutljivijeg JEZERA NA TARI... Ili trenutak kada sve utihne i u smiraj svoj pokorno ode kao šapat šuma i proplanaka tu okolo GALERIJE TARSKI...  

Dragoj teta Nadi neizmrno hvala za ovaj predivan dan kada me uvede u galeriju o kojoj sam do danas samo slušala i kroz njenu predivnu priču o velikom slikaru već godinama unazad doznavala... I još više hvala za ovu predivnu posvetu i knjigu koju mi dariva...

Sve je danas ovde ušuškano nekakvom maglom i mistikom tarskom... pa sva ta lepota kao da biva skrita... još nekima neotkrita... 

Divan utisak i dalje... tek načuljim uši i prepoznam zvuk autentičnog radija koji u ovom ateljeu prosvira kroz moje ušne trube - dimenzija umetnosti samo na radiju 202-a... i tu se još više oduševim... 

ŠAH... prvo što ugledah pri samom dolasku u samom dvorištu ateljea... A da nije bilo kiše pokušala bih da odigram koji potez i bar na kratko oživim figure po poljima cvetova i livada... I tako današnjim oduševljenjima ne beše konca ni kraja... Još jedna od dimenzija umetnosti razotkriva lepotu pred nama...

Oduvek me zanimalo šta slikari vole da čitaju... kao i ko su im veliki slikarski ili neki drugi uzori... ko ih oduševljava... pa iako su autentični i ako na svoj lični dar najviše liče, da li požele da na nekoga bar malo sliče... Cenjeni slikar danas nije boravio u oazi svoje stvaralačke tišine... pa to nisam doznala... 

Tamo gde pronađem mnoštvo plave ili žute boje, pa još plus ljubičaste - ne mogu, a da ne kažem da svaki utisak na moje oči biva po lepoti svojoj pojačan...

I je li umetnost put kojim se ne samo danas gotovo oduvek teže i sve ređe ide...

Ipak sve potpisujem kratko sa dve reči: NEIZMERNO HVALA...