Кап милозвучности оне рекосте
минирати и маринирати
као да изнова негде треба
и све зарад истрајавања овог
као кроз слаткоћу шипражја
и данашњег гламура
и знам лакнуће
скорелој одећи наших кожа,
а над немом јеком
јутарњег нам еха
пројектоваће се лепоте трепет
саздан од некаквих ината
и уполовичена воља никад боља,
рашиће се по шаву
раскомаданих мириса,
а лукави ће иза мојих леђа
вртети одрпаним репом
све ради улигивања
које ће кутњацима ижвакати он
као своју прву јутрању сатиру...
Нема коментара:
Постави коментар