Први пут угледана у једној улици, која носи име по великом руском писцу... у једном великом граду... пре 10-ак дана... Онда су јој пришла деца из улице и као и свако штене постаје предмет њиховог дивљења, бриге, као и мажења свакодневно и без престанка... Била је величине пола векне хлеба... Мала и лоптаста... као ваљак... а донела је толико обрадовања... и радовања...
И деца из улице су приметила да то мало штене одједном креће за неким човеком и помислили су да је куче његово... Испоставило се да куче нема власника и деца су у улици присвојила кученце и сваки дан су се о њему непрестано старала... бринула... Одмах су је окупали... а онда су кренули да је хране...
Потом код прве ноћи јавила се дилема где сместити куцу... Сви имају станове, прилично мале, а тамо родитељи не би дозволили да им се донесе случајно залутало штене са улице, па још пуно бува... Решили су те прве ноћи да је оставе у једној кутији од пластике на улазу у саму зграду...
Куче је цвилело и деца су била тужна... И те прве ноћи деца су јој одмах наденула име ЕВА - рекоше да је то име оригинално... А већ сутрадан појавила се једна добра тета у комшилуку која је штене прихватила у свој стан да ту преспава све док неко озбиљније не одлучи да збрине штене... То је трајало око недељу дана...
А након тога штене је добило свој нови дом... до свог новог дома путовало је аутом преко 170 километара и стигло у једно велико двориште... И то беше овај дан када сам ја срела Еву... и наравно одушевила ме својом појавом... својим очима... својом главом... па и ушима... и несташним репом... исто као и Џони... дошла је много мања у овај простор... нежнија и плашљивија... чим би чула неки јачи звук потрчала би да се сакрије уз олук или уз ногар астала...
А пре него што ће стићи у ново место свога даљег живљења, и нашег дивљења, Ева је окупана шампоном против бува... и добила је нову огрлицу да је штити од крпеља и неких нових бува... Чим је стигла у своје ново станиште растркала се живахно по дворишту... осетивши сву ширину добијене слободе... и одмах је нашла и прве играчке једну велику зелену фудбалску лопту и једну мању кесу...
А онда је изабрала место испод нашег астала које њој много прија и ту воли слатко преко дана да спава... Док не добије своју кућицу, привремено борави у гаражи... Толико је трчала и хитро измицала, да је била права лутрија начинити њене прве фотографије... Стала би и таман помислимо сада је тренутак да ухватимо те њене несташлуке благе, а онда изненадно измигољи и сва лепота тих тренутака њене игре остане неухватљива...
Нема коментара:
Постави коментар