Овај ћутљив и повучен човек, родио се 14 јула 1862 у једном предргађу Беча (Баумгартен) у Аустроугарској. Био је син чувеног јувелира и гравера (уметника). Очеви су пореклом из Чешке. Његова мајка Ана, која је сањала да постане певачица у опери, потиче из Беча, из фамилије Финстер. Удали су је и она читавог живота због тога пати, а уз то одгаја седморо деце...
О самом Климтовом детињству мало тога се зна, а подаци о томе јако су оскудни и шкрти. Остало је познато да је са појавом економске кризе 70-их година 19-ог века његова породица запала у тешко сиромаштво, па тако отац распродаје имовину, а синове обучава и припрема за будуће јувелире. Тако отац убрзо открива код Густава и цртачке вештине и схвата да га треба дати у адекватну школу за то. И са 14 година Густав је положио пријемни испит и тако постао ђак Бечке уметничке-занатске високе школе. Од 1867-1878 школује се код три професора и похађа часове сликања у једном атељеу. У исту школу полази 1877 и Густавов млађи брат Ернст. По завршетку часова хитали су кући да раде и тако осликавају портрете својих сестара, пресликавају фотографије, а оно што виде кроз прозор покушавају да пренесу на платно...
Браћа заједно са својим другом Францом Мачом 1879 оснивају уметничку радионицу, где су од јутра до мрака израђивали декоративне предмете, осликавајући порцелан, радећи портрете и предлажу идеје за уређење ентеријера... Тако је њихова радионица већ 1883 постала надалеко чувена, а они једва постижу да ураде све поручно. Због недостатка времена принуђени су да напусте школу и оснивају Атеље декоративних уметности, а поруџбине попут кише пљуште са свих страна, па чак и из иностранства. Одлазе у Румунију да би опремили један краљевски дворац у Пелешу. Бораве и у Трансилванији. По враћању у Беч Густав напушта посао декоратера и почиње да изучава историју уметности. И жели да не направи грешку као његова мајка, зато што више учи, како би постигао и надоместио све пропуштено...
Геније Густав кроз живот има и много трзавица. По изгледу беше лако покретљив и живахан, руменог препланулог лица, малих бистрих очију, проницљив и паметан, звонког гласа... Почесто виђен као весео, али и суморан, потонуо у апатију. Доживео је неколико нервних сломова (био је нервно преосетљив и рањив) и тако покушавао да искочи из најтежих депресивних стања, у чему му је највише помагао рад (сликање)... И сам је говорио да му свакодневни рад помаже да психу одржи у равнотежи...
Браћа Климт и Франц Мач раде на ентеријеру новог Бечког дворског позоришта. Имао је утврђен распоред по коме је радио, а ако би то неко пореметио доводио би себе у стање изнервираности. Пажљиво је планирао сваки сат драгоценог времена. 1888 завршава слику за дворско позориште где је насликао 150 гледалаца, а након тога путује у Краков, Италију, Монако, Мађарску (где је урадио слику за енетеријер дворског позоришта једне од најбогатијих европских породица и за то добио сребрну медаљу). 1890 добија највеће краљевско одликовање за слику коју је насликао за позоришни ентеријер. Декорише и централно степениште Уметничко-историјског музеја у Бечу. Био је један од кандидата на листи за професора Академије лепих уметности, па ипак неко други је избран за то велико место...
Од 1891-1897 постаје члан Бечког савеза сликара који је држао до конзервативних ставова и тако Климт покушава да се избори са свим тим мртвилом једне баналности. Напустио је савез и са својим сродницима (њих 40) по мишљу погледа, оснива ново авангардно друштво под именом СЕЦЕСИЈА (у оригиналу ова реч значи одлазак, напуштање) 1897... Овим је Аустрију запахнуо нови дим модернизма и тако је то одједном место и простр где треба да дође до настанка нове уметности Европе, иако је модернизам пре овога виђен у Француској и Италији... И заиста тај умртвљени Беч почиње да се мења и ствара се нови изглед у ентеријеру, а самим тим и накит и одећа су другачији. Нови изглед захваљујући новој уметничкој струји која га је преобликовала. Тако зидови зграда добијају префињене и необичне украсе, а жене почињу да носе упадљиве ципеле, а дамске хаљине су све заводљивије и изазовније. И тако путем Климтових слика у свечан и традиционалан Беч улетео је Ерос...
Оно што већину окупира када је реч о једном уметничком генију какав то беше Густав Климт, јесте његов однос са женама и према женама. Он се никад није оженио, па ипак имао је троје ванбрачне деце са две жене. Кажу да је код жена постизао велики успех и често је спомињан у многим љубавним анегдотама. Није се либио да чак и удате жене позива у свој атеље, тако прича Алма Малер (супруга аустријског композитора) какао се бранила и позив одбијала од упорног Климта. Бије га глас да је важио за превејаног заводника. Алма и Климт су се много сретали по пријемима и она је на крају признала да је сусрет са њим у њој будио дрхтавицу... Климт је волео своју слободу, па ипак зависиће до краја живота од интересовања и предмета своје љубави...
1891 брат Ернест се жени са Хеленом Флеге и то Густава оставља збуњеним, јер је веровао да брачни живот сачињава бреме и пометњу уметничком и стваралачком животу. Изненада након 15 месеци после свадбе брат Ернест умире од инфаркта и тај губитак Густав тешко подноси...
На сахрани упознаје сестру младе удовице Хелене, Емили Флеге и у њу се заљубљује до лудила и тако почињу сва та романтичарска осећања. Ишао је чак дотле у свој намери да изљуби земљу по којој њене стопе ходају, почиње да је уходи, прати... Испуњава га љубомора. Са њом се није зближио телесно, што није ни покушавао (за то је имао гомилу младих модела које би га очас опуштале)... Емили постаје његова Муза и љубав према њој траје до краја његовог живота и она је преузвишена. Он је њу волео до последњег даха. Када је фебруара 1918 пао на самртничку постељу у бунилу је дозивао њено име. Ту жену су неограничено поштовали и сви његови блиски пријатељи. Она је била спремна да му посвети свој живот, само да је он то пожелео (али није). Он јој чак никад није предложио ни брак. Емили је морала много да пропати због свега, јер се није благонаклоно гледало на слободну љубав још непотврђену браком. И на крају остала јој је улога вечите Музе, коју је освојила генијалност мајстора Климта...
1906 Климт напушта Сецесију и оснива Савез аустријских сликара. На његов предлог и предлог пријатеља му Карла Мола 1908 одржана је смотра и изложба у част 60 година владавине кајзера. Ту су млади аутори на својим радовима одбацили умирући модернизам у име стила који је био проткан бојама и снажним експресијама. Уочен је таленат Кокошке и Шилеа... И тако је време добило своју уметност, а уметност своју слободу... 1910 Климт излаже на Деветом бијеналу у Венецији. 1911 у Риму осваја прву награду за "Живот и смрт". 1917 постаје почасни професор бечке и минхенске академије. 1918 (фебруара месеца) умире у Бечу од мождане капи (удара). Ове 2018-е обележава се 100 година од смрти вође аустријског модернизма који умире у граду који остаје културна престоница света...
Волео је да слика дрвеће. Његови пејзажи нису познати колико јесу портрети. Обожавао је природу и тај сусрет са њом морао је да доживи и докучи сам. Ту је проналазио најскривенију мисао и сва преко потребна осећања. Тако на неким његовим платнима примећује се меланхолија и чежња за самоћом и спокојем. Желео је да напусти свет испразности и таштине и да се одмори и препороди у тишини природе. Осликавањем пејзажа бежи од проблема који би да га прогутају и тако се радом затвара у себе и тако сам у наручју природе, проналази мир осликавајући дрвеће, цвеће, фасаде зграда, а покаткад и по којег човека, остајући у вечитој потрази за својом срећом... Волео је да дочарава најситније детаље и шаре (потпуно свестан да и то може бити погрешно и опасно), а са друге стране опет остаје неодлучан и живахан не марећи за детаље. Поседовао је неисцрпну снагу и огроман потенцијал, верујући да уметност припада свима и да је она јавно добро... Није волео ужурбаност. Пре сликања израђивао је много цртежа, а кад ослика платно увек би нешто преправио и тако би годишње урадио 4-6 платана. Изучавао је византијску уметност и одушевљавао се италијанском ренесансом. Воли источњачку естетику и стваралаштво старих Келта. Био је поклоник позоришта.
Густав Климт јесте неко ко је утицао својом појавношћу и на друге. Тако чувени скулптор Огист Роден под утиском Климтових идеја осликава порцелан, а композитор Арнолд Шенберг уз музику развија и дар сликарства... Његове еротске цртеже волео је Пикасо и њима се често враћао. Енди Ворхол у својим радовима користи се декоративно-примењеним могућностима које је Климт открио...
Дела овог усамљеника који је волео самоћу, овог величанственог провокатора, могу се видети у Аустрији (Беч и Линц), Чешкој (Праг), Француској (Париз, Стразбур), Канади (Отава), Немачкој (Минхен), Италији (Рим, Венеција) и у САД-у (Њујорк)...
Уметник не треба да лута кроз магле својих сањарења, већ да корача напред право...
Нема коментара:
Постави коментар