Јесу ли ови октобарски дани
само фрагменти тек пуког
препознавања благородства
Твога осмеха мени...
И јесу ли Ти твоји осмеси
данас претоварени
поподневном недељном дремком...
Да ли то ја понављам пријатности
које се по својој пунокрвности
тек последично спремају до усхита...
И да ли су ово моја допунска уверења
кад кредит истиче,
а ја се још увек тешко сналазим
под пристрасним јутарњим подвигом
Твога осмеха...
Јесу ли Твоји осмеси и даље
течном јасноћом разливени мени
која се удаљавам од саосећања
и питам се: колико стаје
ПРЕМИШЉАЊЕ Твог ОДБЛЕСКА у мени...
23 октобар 2017
Нема коментара:
Постави коментар