1. МОНАШКО
СЛОВО МАЈКЕ АНАСТАСИЈЕ...
Благодаћу Божјом,
Ја побожна и милосрдна Госпођа Ана
Одричем се световног живота
И дођох драговољно
Да пијем од Источника Живота
У помешаној Чаши туге и радости
Да пред прагом и олтаром
Манастира Пресвете Богородице
Стресем прах овоземљске слабости и жалости
И примим тако последњи залог вечности
Кроз овај анђеоски постриг
Монашке послушности и добродушности
И прихватам ово свето знамење
Из руке благословене Епископа Калиника
Ја смерна и преподобна Мајка српска Анастасија
На жртвенику вере неоскрнављене
Преиспуњена савршенством Љубави
Љубећи одувек заповести Господње
Ту сам да умножим плодовите врлине
Кроз трпљење и мољење,
Кроз пост и кротост,
Кроз незлобивост и скромност
Достојна непостидних радовања и давања
У брижном пожртвовању
Утроба сам из које олиста светородна лоза Немањића
И молитвеница српскога рода што са сузама сада моли
Свемогућег Бога, да измоли кроз векове векова
Мир Вам и благодат вишњу, роде и породе,
Као непролазна вечна добра:
Љубави, Слободе, Истине и коначне Правде. Амин!
П.С. Песма увршетна у Зборник "Песмодарје Светој Анастасији"...
П.С. Песма увршетна у Зборник "Песмодарје Светој Анастасији"...
2. КРАЈЕГРАНЕСИЈЕ (АНАСТАСИЈА) - АКРОСТИХ...
Аутобиографија моја за Вас остаје Тајна
Надахнуће без пренаглашавања о мом пореклу нагађа
Ана велика кнегиња мора бити византијског порекла
Срдачним гласом викнула бих да сам босанска принцеза
Та шта да сам и унука угарскога краља
Ана може бити чак и кћи француског или зетског краља
Саставити мој Синаксар стиховни слично је као
Изустити молитвени возглас Христу или чудесу
Ја благочестива Ана, добра супруга и нежна Мајка
знам
Аутобиографија моја неће бити потпуна за Вас ни
сада...
3. АНА ЖЕНА СРЕДЊЕГ ВЕКА И
ЊЕН АМАНЕТ...
Видели сте да поживех у
побожности
Ја жена средњег века
Изузетно и прилично
образована
Што Живот пројавих кроз
Богоугађање и
потчињавање
Тачно извршујући своја
супружничка
И материнска начела
Као једна од женских фигура
На родословном стаблу
Немањића
Пуна добрих врлина и
дела
У прикладно време што
своја три мушка крина:
Стефана, Вукана и
Растка
Васпитах у љубави према
књизи
И искре побожности у
њих засадих
Да одрже све добре
обрасце
И оно што је по мери
Христу Богу
Са благодарношћу чинећи
Коленопреклони опроштај
овде и сада
У Богородичином
манастиру
Да прости мени грешној
Ани-Анастасији
Ако шта сагреших делима
Погреших речима и
тешким мислима
По молитвама свих
Светих праотаца и отаца
Само да мој род и народ
Без смутње овде остане
И огња пакленог
Да се у вечности спасе.
Амин!
Све три песме написане 3 маја 2018... и послате истог датума "За конкурс Света Анастасија"... Синоћ дознадох да је једна од ове три песме уврштена у "Зборник"...
Нема коментара:
Постави коментар