ЈЕДНА ЛЕКЦИЈА ИЗ САМУРАЈОЛОГИЈЕ: КАО КРАЈ ОДЛУЧУЈУЋЕ КЛАСЕ...

Јапанци су дословно држали да су пореклом од врховног божанства, које припада Пантеону шинтоизма – од богиње сунца АМАТЕРАСУ, која их је благословила божанским владарским правом... Њено име у преводу значи „Узвишена особа која небеса чини блиставим“... Рођена је када је Изанаги (мушка половина праисконског божанског пара) умио лице водом по повратку из земље мртвих (Јомија)... Родила се из његовог левог ока, а из десног рођен је бог месеца Цукијоми... Изанаги јој додељује власт над „узвишеним небеским равнима“ и покалања јој свету огрлицу од бисера... Из Изанагијевог носа родио се бог олује Сусано-Во („распомамљени мужјак“, необуздане нарави), што расрди свог оца када му рече да не жели да влада водом како му је провобитно и намењено, већ жели да се придружи мајци Изанами и Јомију... Незахвални син је прогнан, али пре тога зажеле да се поздрави од сестре Аматерасу... Она посумња у његове добре намере мислећи да он има амбицију да јој отме краљевство, те стога се припреми за борбу... Узела је лук са стрелама, па ишета на бојно поље, изазивачки замахнувши оружјем и удари ногом по земљи... Сусано-Во говори да не мисли отети власт, али јој предложи да моћнији постане убудуће онај ко успе створити мушка божанства... Она прихвата изазов и слама му мач на 3 дела, затим сажвака и испљуну делове уништеног оружја... Из уста јој се појави измагица из које се родише 3 богиње... Сусано-Во узе плодоносне бисере из њене косе и са руку, иситни их зубима и од њих створи 5 богова и себе прогласи за победитеља... Аматерасу то оспорава тврдећи да су богови настали из њених драгуља и да тријумф припада само њој... Брат занемарује све то и слави свој тријумф стварајући пустош по земљи, када том неприликом уништи пиринчана поља, канале за наводњавање, а да би на крају одрао једног малог понија, па га баци кроз кров свете дворане где је Аматерасу ткала са својим помоћницама... Од страха тада умире једна ткаља... Аматерасу напушта одаје и крије се у пећини,  а свет обавија непрозирна свеколика тама... Тој  помрчини радују се зли богови, јер могу да чине неометано злодела... Добра божанства моле Аматерасу да се врати у свет, но она то одбија... Богови кују заверу: нашли су петла који својим кукурикањем објави да је освит зоре, а направише и огледало украшено драгим камењем... Петла и огледало ставише испред пећине, па умолише богињу Аме-Но-Узуме да заплеше на кориту које је наопако окренуто... Заплеса она тако еротски плес и тутњава се зачу, а од заноса покида и одећу са себе,  а божанства поскочише у бучан смех... Радознала Аматерасу провири из пећине и угледа свој лик у огледалу... Виде лепоту свога лика и тако закорачи у свет, коме изнова поврати сунчеву светлост... Наставила је у одаји да тка одећу за богове и свештенике који су служили обреду богиње сунца... Постоји још једно тврђење или теорија и по њој оне су ткале предиво за недовшене делове Универзума... До 1945 Аматерасу се славила као свети предак царске породице, а огледало је и данас обележје владарског достојанства... Највећа светиња у част ове богиње налази се у граду Исеу – стецишту многих ходочасника...

Сусано-Во када се мало скрасио прославио се победивши и убивши змију са 8 глава и тако постао муж змијине жене Куши-Инада-Химе... Засекао је оружјем змијин реп, а пред њим се створио мач Кусанаги („Секач траве“) који он шаље сестри Аматерасу на небеса као уздарје...

И тако имамо појаву будизма већ у 6 веку пре појаве хришћанства... Јапански народ прихвата будизма и тако допуњава своје шинтоистичке верске ставове, а та мешавина биће врло специфична  у виду јапанског будизма...

Јапански народ који нема шта није развио за сво то време свога постојања... хиљадугодишња знања, вештине и искуства древна... Тако само од 3, па до 10 века по Христу развијају савршенство грнчарије као заната... Земља великих мудрих изрека и пословица, а само једна од њих каже: „Учите данас да бисте сутра опстали“... Већ на концу 3 века нове ере, на јапанским острвима обитавају ратници у групама, који користе велике коње, а дођоше из Кореје и Манџурије... Половином и крајем истог века на северном острву Кјушу настањују се племена придошла из јужних кинеских предела... Тако су Корејци на тло Јапана донели конфуцијанизам и таоизам, а већ у 4 и 5 веку овде се појавило и кинеско писмо... Конфуцијанизам датира из 6 века пре Христа... Из истог времена је и таоизам... Јапан прима велики културни утицај из Кине, тако да стара јапанска шинто религија своју космологију, па чак и идеју о јајоликом космосу преузима из Кине...

Далеко источни свет мени одувек беше једно те исто (то је кад мислимо на нешто јако слично): Кинези, Корејци, Јапанци, итд... И зар нису једно те исто у овој мистичној помешаности... Тако богиња сунца Аматерасу Омиками, шаље свог потомка првог јапанског цара Ђимуа да завлада и оснује прву јапанску државу... Ђиму-Тено (име које је добио тек након смрти) је по митологији Јапана први цар и оснивач царске лозе, а ступа на престо 660 године пре Христа... Цар са војском маршира према истоку и тражи територију из које ће владати царством... Један бог узима обличје медведа и тим поводом зачара освајаче те они утонуше у дубок сан... Један од пратилаца Ђиму-Тена сања како је Аматерасу Ђиму-Тену послала чаробни мач којим ће припитомити земљу Јамато... Војник се пробуди, пронађе мач и даде га вођи... Освајачи следе пут који им показује врана и тако стижу до Јамата, а ту је Ђиму-Тено подигао палату и оженио локалну принцезу...

Живео је и народ Ва... кажу беху то људи весели по природи, поштени, склони уживању крз песму, пиће  и игру, посебно уредни и чисти, што беше равно обреду, али и склони сујеверју... Уз помоћ дрвених штапића и увезаних чворова учили су се рачунању и математици... Свога писма још нису имали... Славили су божанства ударањем длана о длан и тако су пљескали... Они богатији имали су и робове... Ту беше и полигамије као један вид матријархата, који том древном народу беше бољи од патријархата...

Изанаги и Изанами су божански пар (мушко и женско, плус и минус, јин и јанг), који су настали на удаљеном небу изнад плутајућег света који беше без обличја... Овај пар добија наређење да учврсти свет... Из њиховог сједињења настала су јапанска острва, а тако и богиње и богови, па и бог ватре Кагуцучија који је опржио своју мајку, а она умире на порођају... Јапанском обалом, у близини Исеа налазе се хриди по имену Мјото-Ива (у преводу „венчане хриди“) и оне симболизују то сједињење, а повезане су конопцем од сламе пиринчане... 

Зашто је овај народ јапански успео и зашто му се дивимо, ма из ког угла или периода да га посматрамо?... Да ли зато што су били изоловани по расутим острвима својим... или зато што су имали довољно снажну и јаку унутрашњу веру, која се огледала у обредном поштовању сунца... или зато што су поседовали најдубља осећања за природу и њене мистерије живота... или што се родио шинтоизам... Каква је то унутрашња челична конструкција народа, способног да се од свега спољашњег  и страног склони тако вешто док не озида изутено јаку нацију и народ изнутра... Иако прихватају и конфуцијанизам и будзима, сав тај кинески талас мудрости, то неће искоренити и променити њихову основну и полазну шинтоистичку базу...

Појавом будизма у Јапану („Земља где се сунце рађа“) 556 године, утицај цара је све слабији, а на сцену ступа поснажнија класа ратника... Прве неслоге су се замеле,  а већ од 587 и грађански ратови... На власт ће доћи породица Сога и завладаће око 7 деценија... Организује се потом убиство цара 587 године... За царицу постављена је жена Суико, као регент принца Шотокуа... Њих двоје су најзаслужнији за јачање будизма, што ће изазвати нове додатне омразе...

Древни назив за Јапан беше Ва,  а када је он одумрео на снагу ступа назив Јапан... Кинези су били први који су читав архипелаг назвали и крстили Јапаном... Из Кине и Кореје, Јапанци узимају и управљачки систем и уређивачку политику, али исто тако  и културу, уметност и литературу... И све то успевају да јапанизују,  а не сатанизују... И у тој јапанизацији, премашили су своје велике узоре... Занима их изучавање кинеског писма, а трговина са Кином је све израженија... Тако је већ 710 године подигнута нова престоница Хеиђокјо у Нари... Период Нара трајаће од 710 до 794 године нове ере – 84 године... Тада се развија уметност и зидају се величанствени храмови... Саграђен је велики Будин кип 752 у бронзи при храму Тодаиђи... Царица Генмеи даје заповест 710 да се сакупе све легенде са свих страна Јапана и тако је 712 начињена службена хроника земље под именом Кођики (историја старине), а 720 излази још једна хроника Нихоншоки... Цар Конин 780 формира редовну војску... И када 794 хтеде да одбаци утицај толико нагомиланих будистичих секти, сагради престоницу нову у Кјоту (Хеианкјо)...

Наредни период Хеиан који се памтио по сигурности и мирноћи, трајао је од 794 до 1192 – 398 година... Кјото нова престоница већ је колевка аристократије... Уврежен је „принцип одбојности према сваком насиљу, вулгарности“ и подкултури... Фокус је на стилу и естетици... Развија се сликарство, вајарство, калиграфија, поезија - уметност... А на истоку и североистоку земље јапанске живе ратници Азума бито, надалеко вешти и храбри, вични баратњу мачем, луком и копљем... Ратнички сталеж назива се буши дан... Од стране власти прописано је много закона и наредби, о које се оглушавају обласни господари... Тако беше у 9-ом веку,  а већ у 10-ом обласни господар Масакадо Таира подиже 935 године устанак и побуну из презира према политици коју спроводи Кјото, али је нажалост поражен... У 11 веку и људи из провинција успевају да досегну некакав утицај и ти „провинцијски дошљаци“ постаће најбољи чувари закона и реда... Хоће ли то довести до настанка самурајске ратничке класе?...

11-и век је препун драматичних збивања која се огледају у сукобима породица Таира и Минамото и то се узима као најозбиљнији почетак самурајске организације познате по својим високим моралним начелима и стандардима, као што јесу: праведност, храброст, милосрдност, поштовање, поштење, часност и оданост... А самурај, је ли он онај за кога се каже да је цвет трешње, међу свим другим цвећем (међу свим осталим људима)... Самурај тај храбри ратник и поданик до смртне лојалности и пожртвованости, кад чак и само му име значи да мора служити и чак се смрћу господару одужити... У 8 веку кад би неко рекао самурај, то би значило да он јесте не припадник војничког сталежа, већ слуга у домаћинству, који брине о старијим члановима породице, као и о другим кућним обавезујућим дужностима... Тек у 10 и 11 веку самураји су ратници из провинције, великих борилачких умешности и вештина, добри јахачи коња... они су чинили 7 % становништва... Њихов етички кодекс и душа понашања звао се БУШИДО, по коме су се владали несмал 7 векова... Бавили су се калиграфијом и поезијом... Одлазили су одважно у ратове, а то је подразумевало да морају и убити, а и да могу бити убијени... Иако је култура из Кјота била мирољубива и са презрењем тврдила да гледа на сваки вид насиља, као и на саму смртну казну – ипак је власт из Кјота ангажовала плаћену ратничку класу... Тако су постали „пси, зуби и канџе Фуђиваре“ породице племића, која је владала 858 година...
Под влашћу Масакада Таире у области Канто влада породица Таире, а  у 11 веку при другој побуни област заузима клан Минамото,  а прослављени вођа клана је Јошие Минамото (1039-1160)... Иако има 67 година окупља људе у службу и стиче почасну титулу   Хаћиман Таро („прворођени син бога рата“)...

У 12 веку ова класа ратника самураја је утицајна и снажна... Власт узима клан Таира – Масамори и његов син Тадамори, а након њега Кијомори (1118-1181) Тадаморијев син... Кијамори врши јавна погубљења над пораженим вођама из супарничког клана...

Јошитомо Минамото поражен је при покушају државног удара, након чега бежи по зими са своја 3 сина... Један син од 15 година рањен тражи од оца да га убије... Јошитома ће убити једна од издајника у пратњи... Остала су два сина, а старијег Јоритома (1147-1199) заробљава Таирин војсковођа и убедиће Кијоморија да му поштеди живот... Јоритомо је протеран на полуострво Изу на далеки исток Јапана... И тај нејаки дечак постаје најважнија личност јапанске историје и 1192 оснива шогунат... Трећи син који је преживео беше млађи Јоритомов полубрат Јошицуне (1159-1189), а родила га је двроска дама Токива... Она је са Јошицунеом допала ропства, а Кијомори жели да му постане љубавница... Сва три сина шаље у будустичке манастире... Јошицуне је послат са 7 година  у храм на планини Курама, северно од Кјота... Ту је проживео 16 година, а од тога 10 година изучава стратегију и ратне борилачке вештине... У борби у заливу Дан но Ура 1185 поражен је клан Таира, а лукави Кијомора ћерку удаје за цара из чега ће се родити 1177 године син-цар Антоку (81-и по реду цар Јапана)... А Гемпејски рат (1180-85) довео је коначног пораза и слома клана Таира 1185...

Период Камакура (1192-1333) трајаће 141 годину, а 1192 Јоритомо Минамото оснива шогунат и себе проглашава шогуном титулом највећег ранга... Влада до своје смрти 1199, након чега на власт долази породица Хођо (из које је потицала његова супруга)... Хођо Токимуне поживе 33 године и он је први који је бранио и одбранио Јапан од најезде страних трупа Кублај кана из Монголије, владара Кине и Кореје... Токимуне је одбио да преда кључеве Монголима... Истрпео је две инвазије, а у другој савезник му беше време (тајфун, божански ветар камиказе који је спасао Јапан)... Године 1333 избија грађански  рат и Хођо породица губи власт... Царску моћ обнавља цар Го Даиго (1288-1333)... Шогунат Камакура опстаје до 1334, а потом је основан нови у области Муромаћи недалеко од Кјота...

Период Муромаћи (1339-1573) траје 234 године,  а нови шогунат заснива Такауђи Ашикага (огранак некадашњег клана Минамота) склон двору на северу... Постојао је и двор на југу и између њих долази до сукоба (1336-1392) у трајању од 56 година... Тада се збачени цар Го Даиго повлачи јужно од Наре... Јапан успоставља трговачке и културне контакте са Кином и Корејом... Развијају се нове дисциплине за одмор и релаксацију као што су чајне церемније и уметност аранжирања цвећа... Развија се и позориште Но, а у представама користе се и маске...  Осликавају се покретни зидови, а у сликарству присутан је нови стил сунг (техника сликања тушем)... Архитектура напредује... Чувено здање тог периода је храм Кинкалуђи (златни павиљон) у парку препуном цвећа, на обали зен језера... Лош положај припада сељацима и земљорадницима, па отуда нездовољство, услед кога се организују буне и побуне... Земља је у рату од 1467-1568 – наредних 101 годину... У једној деценији само (1467-77) одиграће се најкрвавији рат у перидоу Муромаћи... Рат Онин... Незадовољство не само класе сељака, већ и самураја нижег ранга... Сукоб десетогодишњи клана Хосакава и Јамана у Кјоту, при чему је тријумфовао клан Јамана... Иако је сам рат трајао 1 годину Кјото је уништен у потпуности...

У 16 веку, 1542 у јапанске воде упловљава шпански брод са хришћанским мисионарима и трговцима, па тако Јапан долази  у додир са ватреним оружјем и новом религијом... Биле су то пушке (мускете) и било је то хришћанство, које се ширило трговином и мачем... И први су мускете понудили Португалци искрцани на острву Кјушу...

Велики господар (даимјо) Набунага Ода (1534-1582) побеђује рођеног брата и заузима област Овари... Он први спроводи тактику коју пре њега нико није: у змељу су се поболи црвени диреци, са остављеним одстојањем за самураје са мускетама у руци... Импровизовали су тако зид и који је служио као заштита од нападача... Уништена је војска Јошимотова... Дошао је близу Кјота, а нови шогун постаје Ашикага... Поправљене су царске палате и изграђен је замак Ниђо... А себи је израдио замак Азући... Одбио је да прихвати и прими хришћанство... Волео је црно португалско вино и пио је из стаклених чаша... У Јапану почињу да се праве прве мускете (пушке)... Мрзео је и будистичке свештенике... Прихватао је странце (дошљаке)... Акећи Мицухиде окупирао је храм Хонођи у коме беше Нобунага (запалио је храм и ту сагорео)... Акећи се прогласио шогуном и ту титулу је задржао свега 30 дана...

У периоду Момојани (1582-1600) који је трајао 18 година велики даимјо је Хидејоши Тојотоми (1536-98), који гради замак у Осаки, недалеко од Кјота,  а 1588 објављује „лов на мач“ чиме треба да се коначно разграничи разлика у статусу између класе сељака и самураја... Уследила је и инвазија Јапана на Кореју 1592, а рат је потрајао до 1598 из кога се Јапан повукао... Године 1588 скупљени су мачеви и од њих су претапањем направљени ексери који су завршили у великом кипу Буде... Народу остаје да се бави пољопривредом и узгајањем свилених буба (производњом свиле)... Ово је важило само за сељаке, али не и за ратнике самураје...

Хришћанство у Јапан доносе у 16 веку (1549) шпански језуити на челу са Фрањом Ксаверскијем... Но то је трајало око 100 година, након чега су протерани странци из Јапана, границе су затворене и опет је наступила ера изолације... Изоловани су јаки – доказано више пута... Први владар Јапана који је наредио да се хришћански туђини протерају звао се Хидејоши Тојотоми, а он је проглашен за једну од инкарнација Буде као велико божанство... Све је судар и удар религија и филозофија овде...

Онда на сцену ступа велики даимјо Иејасу Токугава (1542-1616)... Чувена битка на Секигахари довела је до престанка крвавих грађанских сукоба у октобру 1600, када је Токугава победио, а 1603 стекао титулу шогуна... Његов период познат као период Токугава трајао је (1603-1867) – 264 године... За центар свог шогуната и главни град Јапана узео је место Едо (данас Токио)... Године 1605 предаје шогунат сину Хидетади (1579-1632)... Замрсили су се односи између шогуната у Еду и Осаке,  а опасан сукоб избија 1614 када Токугава креће у рат против Хидејорија како би заузео замак у Осаки... Токугава му нуди примирје, тако да затишје траје до пролећа 1615... На концу 17 века у Јапану беше око 30 милиона житеља, а од тога само су око 2 милиона чинили самураји... Династија Токугава владала је више од два и по века... То је владар који је протерао хришћане и велики отац јапанске нације... Самураји су сада предани задовољствима као што су хобији: мачевање, соколарство, стрељаштво, плесови но, чајне церемоније, банкети, писање хаику поезије под гранама трешње, оригами... Класа постаје богата, па се доста троши на скупоцене вазе и мачеве који су исковани руком надалеко чувених мајстора... Привилегије, сјај, раскош и престиж сваке врсте... Класа посебности и самурајске особености то је... Конфуцијанизам је државна филозофија... Шогунат Токугава подржава школу неоконфуцијанизма коју је основао кинекси филозоф Чу Хси (1130-1200) и она је обухватала 13 тачака... Потчињеност господару, родитељима и старијима, као и обичајним правилима... Поштовање прошлости и историје, као и доброг примера, ненасиља (како год да парадоксално зазвучи)... Љубав према традицији... Етичко узрастање стављено је изнад стручног знања... Разборитост, опрезност и умереност... Супарништво да се избегава и обуздава... Храброст и одговорност према традицији... Умереност  у самосажаљењу и самооштовање... Искључивост и избирљивост кад је у питању морал и култура... А у односу на друге показати тачност...

Почетком 18 века трговачка класа достиже велику експанзију... Ту је и шинтоизма... Самурај има необорив и правилан кодекс понашања БУШИДО... Ту је и храброст, а погазити част  и достојанство непознато је овде... Понос је изнад свега... То је пут ратника - БУШИДО... Јамага Соко (1622-85) долази у сукоб са шогунатом, па је протеран на имање Ако... Учитељ и проналазач бушида (живота ратника), по коме у срцу се чувају путеви мира, ал оружје је увек у руци и у приправности ако затреба... Дух самурајски ничим није успаван или уљуљкан... И он посматра све очима срца, а не очима у глави и ако тако дела чега самурај да се страши и плаши?... У духовном смислу ослобођен је и празан (он је она празна чаша која је најкориснија ако је и када је празна као што Лао Це каза)... празан од осећања... од вишка мисли... и тада ни тигар неће моћи да нађе места да у њега зарије нокта свога канџу... Иза вешто научене технике, важан је онај Дух продорности и неустрашивости... Никад није заслепљен оним у шта гледа ратник самурај... искришћава сва чула како би победио непријатеља: и вид, и слух, и додир, и укус и мирис... Он неће судити дан по дневној жетви, већ ће судити по посејаном семену... Његова 3 највећа зла биће: страх, сумња и збуњеност... Повреда достојанстав и части понижење је, а свака увреда ратника увек порађа жељу за осветом... Да овлада неком вештином треба му каткад 5 година... а уколико се истински потруди треба му дупло више чак 10 година... а ако се у потпуности томе посвети треба му и 4 пута више - 20 година... Самурај је уметник, јер је он онај који ради и рукама, и главом и срцем... Сељаци раде само рукама, а занатлије и рукама  и главом... Иако „они који највише говоре, последњи чују“... А „народ који прави оштру разлику између учењака и ратника, дочекаће да се размишљањем баве кукавице и да се ратовањем баве будале“, рећи ће грчки историчар Тукидид на 400 лета пре Христа... „Паметан соко крије канџе“... А „штап који штрчи бива маљем изравнат“ каже јапанска пословица... Ипак време треба ухватити док се то и може, јер време лети баш као ветар... А ко је твој пријатељ?... „Бол јесте твој пријатељ... Бол јесте твој савезник...  Бол ти говори кад си повређен гадно, али исто тако ти знаш шта је најбоље у вези са болом... Он ти говори да ниси још увек мртав“...

Ронини су лутајући ратници лишени сваког прихода, без надзора господара, презрени, без новца, отпад друштва, на чијим маргинама тешко живе... Али за ронина освета је слатка, тек кад се страсти утишају... Повређено најдубље осећање достојанства и части!!!... И да ли осветник уме добро да причува све своје ране – запита се свако,  а не само Бекон?... Тако дође зима 1703... Беше то у време шогуна Цунајошија (1646-1709)... 46 ронина из области Ако, после смрти свога господара Асане Наганорија (1667-1701) пођоше да се освете кривцу Кири Јошинаки, који беше похлепан чиновник шогуната и јако корумпиран... Најстарији ронин вођа  и предводник старости 44 године био је Оиши Кураносуке, који их 30 јануара 1703 поведе у Едо... Кири је понуђено да изврши сепуку ритуално самоубиство и достојанствена смрт... Он то одбија, па га Кураносуке убија и одсеца му главу... Ронини су након освете кажњени, јер крвна освета у Еду беше забрањена... И тако 30 марта 46 ронина око гроба свога господара Асане испара и просу утробе и црева кад часно умре свих 46 ронина у једном дану... А постхумно им се придружио и ронин који понесе број 47... беше то Сацума онај који је пре освете вређао и понижавао Кураносукеа, зато што се не свети кривцима (а и сам Сацума беше из табора криваца)...

Школу Ојомеи основао је кинески филозоф Ванг Јанг-Минг (1472-1529) учећи да се врлина постиже делима и остварује кроз дела... Оснивач ове школе у Јапану беше научник-самурај Накае Тођу (1608-48)... Очаравање симболом змаја, што јесте геније свемогуће снаге, лепоте, духа промене, живота, владавине која се прилагођава и никад у целости не разоткрива... Јапан где је ждрал симбол мира...  

19 век (1837) година незапамћене стравичне глади и огромног незадовољства... Мир у Осаки је нарушен, а вођа буне јесте самурај Ошио Хеихаћиро (1793-1837), који се уздигао до хероја гладних и потлачених радника... Самурај у храбрости нека је непоколебљив, верна и одан, частан, и да није „фанатик“, и да није ни робот... Ошио продаје своју драгоцену библиотеку и за добијени новац храни гладне и обезвређене људе... Али купује и оружје... И на крају страда у пожару у сопственој кући.... Рећи ће: „Ударај ко муња, буди страшан као грмљавина, али запамти да је небо изнад тебе увек ведро“... Његове присталице носе заставе на којима пише „СПАСИМО НАРОД“... Шогуни су надзирали и контролисали физичко кретање људи, али не и кретање људских мисли и намера (још нисмо имали такву мрежу шпијунаже као данас у 21 веку)... У круговима интелектуалаца долази до нових зрења идеологија, па тако се појављује национална студија КОКУГАКУ (историја, поезија, митологија) средином 18 века...

Јапан је зачуђујућа и божанствена земља... Да ли је шогунат преотео права која су припадала царском наслеђу или је царско наслеђе уништило шогунат?... А 1868 долази период рестаурације Меиђи... Следи и све већи утицај и мешање западних сила на уређење Јапана... У 17 веку (1639) у Јапану остаје мали број странаца: нешто Холанђана, Кинеза и Корејаца, који су махом трговци... До 18 века увозе се књиге из Холандије готово без цензуре, а већ од 18 века ограничавају се, а цензири подлеже све што има обележје хришћанског морала и верског образовања... Веома интересантан 19 век у погледу смелог Јапана, који ће га прилично суновратити ма како ме ту схватили...

Дакле, посете страних бродова и посада су све учесталије (инвазија модерног трговачког доба) и ту ништа није случајно, већ унапред прорачунато!!!... Америчке компаније (или колоније) су заинтересоване услед лова на китове... Ето за њима стижу царски Руси, па краљевски Британци (Велико Британци или нама знани као Енглези)... Године 1853 тог осмог дана јулског два америчка пароброда и два једрењка под командном палицом комодра Метју Пери Калбрајта (1794-1858) упловљавају у луку Урага... То је први званични сусрет САД-а и шогуната (5 хиљада самураја)... Свемоћни Пери поставља свој ултиматум и захтева безусловно отварање граница и трговинску сурадњу онако како САД вечно захтева... А Руси су своју флоту под командом адмирала Путјатина (Јефимиј Васиљевич 1803-1883) усидрили у заливу НАГАСАКИ и ту провели 3 месеца, до августа 1853... А већ 12 фербуара идуће 1854 комодор Пери у залив Едо пристиже са 9 бродова, месец дана преговара,  и како да не буде прецизиран и први уговор, који је подразумевао повољности за морски саобраћај и све поморце... А САД-у бива допуштено да оснују и свој конзулат...

Отпор странцима пружају Ћошу и Сацума, а 1863 стране трупе су уништиле самурајске положаје на Ћошуу... Сукоб на Сацуми беше малено охрабрење за самураје... Зиме 1860 побуњени самураји са феуда Мито убијају високог државног чиновника, док је шогунат водио издајничке активности и склапао уговоре са странцима, вероватно у интересу таквога свога народа коме нема равног ни по чему... Препади и убиства странаца, а самурајска класа жели државну независност, а то није злочин, бранећи се од упада стране чизме... То је довело до сумрака шогуната (бакумацу) 1853-68... Последњи шогун беше Јошинобу Токугава Кеики (1866-68)... Шогунат је издахнуо 1868... А некад је први шогунат основан још у 12 веку (1192) у Камакури од стране Минамото Јоритомоа... Последњи шогунат основао је Иејасу Токугава 1603 (трајао је 264 лета), а скоро непрекинута власт шогуната износи 676 лета... Династија Токугава дала је чак 15 шогуна...

Неко ко је за 2 месеца прочитао 80 књига звао се Јошида Шоин (1830-59), а поживео само 29 лета... „Пут учености захтева да из много извора извучемо оно што је добро“... Јапан је умео од свих да изуче добро и направи најбоље своје – зато је издржао две разорне атомске бомбе Хирошиме и Нагасакија... Јошида се залагао за напуштање политике националне искључивосити, иако је то у његовом, случају парадокс, ако се зна да је поникао из „екстремистичке“ струје... Јака спољна политика је нешто чему Јапан мора бити окренут сада... У Еду је сусрео самураја Сакума Шозана (1811-64) и постао његов ученик... Био је надарен, бистар, чак је усликао своју прву фотографију направивши пре тога и фотоапарат... Издавач је јапанско-холандског речника.... Бавио се превођењем... Посебно се занимао за модерно топовско оружје... Сакума је говорио да млади подмладак самураја треба школовати у страним земљама, а који ће имати мисију да припомогну у куповини савремених океанских пловила... „Источњачки морал, а западњачка умешност“... Шогунат је 1639 ставио вето или забрану напуштања земље... Јошида је спреман да се о овоу забрану још на снази и после 200 година и оглуши, па се укрцао тајно на један Перијев брод... Ухапшен је као слепи непослушни путик, а уз њега је приведен и Сакуму... Пуштен је после годину дана из затвора уз условну слободу... Око себе скупља 30 ученика у школи под именом Шока Сонђуку... Јошида је неуредне спољашњости и не хаје много на изглед спољашњи... Он је ШИШИ човек духа и уздигнутих циљева... У атентату 1864 убијају Сакуму, а 21 новембра 1859 Јошиди је одсечена глава... „Сасвим сигурно знао сам да ће се овај пут завршити смрћу, али Јамато дух ме је подстакао да се одважим ма шта год ме снашло“...

Просветљена владавина или рестаурација Меиђи (1868-1912) тарјала је 44 године, када на власт као 122 владар Јапана долази млади цар Муцухито (1852-1912)... Враћање прошлости и шинтоизму... Истичу се принципи хуманости, слобода и једнакост... Слобода говора, а хришћанство је ослобођено од прогона... Ново уређење обухвата 4 начела: Створити конститутивну владу... слобода на образовање... већи ниво војне службе... права жена... Сенат је оформљен 1875, као и Апелациони суд... Устав је демократске профилисаности... А од 1870 уведена је регрутација за све мушкарце до 20 година који су обавезни да служе војни рок у трајању од 3 године,  а по истеку рока могу бити у резервном саставу бар 5 година... Едо је добио нови данашњи назив ТОКИО... А већ 1872 у Јапану на снагу ступа забрана ношења мачева и оружја... То је још један удар на некада моћну класу ратника смаураја... Следовање пиринча им је умањено... Губе привилегије... Скоро 2 милиона самураја сада је незапослено... Јесу ли приморани да мењају професију?... Хоће ли постати потребни у војсци или као трговци или као банкари... И 1877 самураји из Сацуме подижу побуну на чијем челу је Саиго Такамори (1828-1877)... Биће ово последња побуна самураја новијег датума... Поражени су, а Такамори бива убијен – тај последњи самурај који је овом побуном усхтео да очува аутентичног класе чији припадник и сам бејаше... А цвет трешње остаде симбол јапанског витештва још од среднњег века...

После смрти цара Муцухитоа 1912, Јапан постаје призната земља, а добија из Лондона зајам за модернизацију... У рат са Кином Јапан улази 1894-95, када је и победио... Јапан и Британија склапају уговор... А Русија и Јапан ратују око Манџурије и Кореје... Рат је ескалирао 1905, а јапански адмирал Хеихаћиро Того (1848-1934) 27 маја односи победу... док су Руси у САД-у у Портсмуту септембра исте године притиснути да потпишу мир... А већ 1910 Јапан је себи приспојио Кореју... Од 1912 нови цар је Јошихито (1879-1926) син Меиђија, што је означено крајем рестаурације Меиђи периода и пропашћу класе самураја, који су 7 столећа били одлучуући чинилац и фактор... Класа... 

П.С. Уз највећи поклон и наклон извињавам се унапред ако сам нечија ауторска права нарушила и ако сам начинила словне грешке, тако да сва та јапанска имена и презимена звуче далеко од оригинала... Хвала!!!