Светла зрака Сунца на
плавичастом своду к`о на
длану, исписује искричаву
поезију, блиставу и сјајну,
златно-жутим знамењем по
равном пољу душе моје...
Светла зрака Сунца
одгони сву видљиву и
невидљиву таму и маглу,
бистри устајалу мутну
воду, исушује живо блато
малодушности са дна душе
моје, и у душу обновљену
моју, поново улива нову
снагу - правду, милост,
веру, тачно по реду...
Нема коментара:
Постави коментар