БЕЗ...

Без разума и без пажње

посустала пуста земља

под мојим точковима

зрневље меље.

Без савести и без смирења

корача козјим стазама

низ стрмину душа

моја устрашена.

Без расуђивања и без мере

изгубљен укус за умереност

у мноштву јела и пића

са трпезе.

Без суза и без приче

полажем туђе рачуне

под камено узглавље своје.

Без права и без лепоте

падам у живо блато

и тонем у сиви пепео

док ме туђа чизма гњечи.

Без језика и без песме

уснуле све жеље моје

док је све мање пажње

ту око мене.

Без срца и без Сунца

отроване дивље пчеле круже

док изумиру птице 

мале станарице.