И да ли ћу можда данас, написати мисаону песму, док путујем и духом лебдим кроз времена давна и прошла, апсолутно бесвесно и безазлено, као птица хицем оборена???...
Или ћу можда данас написати нејнеобичнију загонетну песму, препуну несигурности и неодређености неке, са елементима које ћу да дозовем из дубоке подсвести и свих тих далеких искричавих присећања мојих???...
Не, ја ћу данас можда на измаку дана када ноћ навуче своје завесе тешке, само спознати безнађе и закорачити у још једну сутрашњу јутарњу празнину, у ништавило и згаснуће, које се не помера и не креће више онако вољно, упорно и јако!!!...
Нема коментара:
Постави коментар