РЕЧИ КАО КРОЗ СВЕМИР...

Ненасељено и неразумљиво језгро изгубљене ледене површине Речи као кроз Свемир, мирише у ноћи незаборава... 

Говор првих новембарских пахуља, чудесно плеше и ненаметљиво заискри из сванућа...

Препознатљиве пророчке приче, Речи као кроз Свемир све тише, кроз немогуће од беспућа избављам...

Камени лавеж овога немог часа на крилима Речи као кроз Свемир из помрчине своју њушку преко рамена помиља...

И Речи као кроз Свемир, када се нови снежни дан опет и опет нама људима рађа и догађа...