НЕЈАКА НАДАХНУЋА...

Уснулост окупана 
септембарском кишом
неће више никад
разбудити све оне
многовековне чежње
а јутра ће свела
пронаћи могућност
преклопљених
размишљања
у настанку 
сваког новог
изниклог 
згрченог цвета
у свемиру
једноставности
подозрења 
зрења и озарења
где вртоглаво
измишља све те
разлистане књиге
са чијих страница
још увек зјапе
недовршена знања
а киша као да
лагано кваси
непомичну чујност
свих ових наших
нејаких надахнућа...