ДУХ МУЧНИНЕ...

Дух мучнине у нама
више прозаично, него
празнично, као да неће
смети рачун свести, да
крочи у огромне тешке
речи,  што о врхове
страна и даљина, без
знања, кроз бескорисности
тужне воље, а неће бити
боље, обара о коловозе 
стабла и уморне од сјаја
замрлог заборава, кад
препокрива неутешне
бескраје, недостојне
песме, заспале у сржи
прегореле снаге и сваке
нове живе ране, смрзле од
прве јесење слане магле...