ГЛАС...

Посустали крајеви
једног истањеног гласа
као кроз ишчезнућа
освештани од сваког новог
људског бола
уморно пламте и памте
ту неизговорену мисао
модрог гласа...

Скривено одустајем 
да мисао сплетену 
у сазвежђе непоновљиве
јединствености
необјашњено у 
безвременом приносу
отежано поднесем...

Заборав једне мале
распете удобности гласа...

Угашено буђење
оне свете речи
у тајанственом понору
као да премало или у
несталности неке
узнесене речи ту још 
непрекинуто има гласа...