ЈЕСЕН ЈЕСТЕ...

Јесен јесте
кишном капи
разастирала 
сиви плашт
уморне 
светлости
над немогуће
хладним 
изданцима
свих тих 
кишовитих 
дана једне
исплакане 
суморности
и њеног 
ништавила
док под 
крошњом
срушеног 
и скрушеног
посеченог 
столетног 
храста
као кроз 
све мање
чујан шапат
зацврчи 
болни писак
трулежности
окупан 
новим тужним
сазвучјем
при прелетању
мрачних 
галаксија
свог тог 
бесконачно
устаљеног 
поретка
Космоса...