МОЈЕ 3 ПЕСМЕ - "ГАРАВИ СОКАК" 2015...

1. СУМАГЛИЦE*…

Ослобођене кораке зауставља ноћ

Кроз скривену опрезност Месеца

У поспаности устајалог тренутка

Где језиво пребијени зглобови

Шкрипе и дим из догореле искре

Њихове плаве пучине откључава

Сваки камен бачен у тако зарђалу

Олупину и тресак ветра и клонуће

Где погледи и осмеси пркосно су

Несаломиви у крвавом им ћутању

Ко слова свезана и тешка тишина

Испушта свој последњи неми издах

Кроз стихове песме дуге патње и

Бола из којих засечене свете кости

Још заударају на ону трулеж некад

Опруженог меса у свом том метежу

Где незасите су немоћи СУМАГЛИЦЕ...

*у зборнику на страни 71.

2. ПРАВДЕ И ИСТИНЕ...

По свету презрени у свему ту где је

Огањ праведни утулио онај наш

Последњи пламен милости и слободе

Па сад завеса мрачна ко узданица

Тешко пада ко плодност цветног праха

Ко распета проста песма у узгредној

Мисли где одлећу величине ко Сунце

На зачељу безбојном од патње и бола...

То кроз крв нашу плутају умрле птице

За поуку свим осакаћеним чулима у

Свако време ништавне стварности ко

Све оно што изриче судове о нама у

Задржаном  стрпљивом делу простачког

Окрепљења кроз пораз најнеспособнијег

Људског створа у обичном извлачењу

Воде што најпростије хрли у дубине

Наше свести и снага у пропаст иде а

Човек расплинут одлучно говори одрицање

Времена и постојање ко зидање обичним

Речима без обличја у творевинама

Испражњеним до дивљења где опет и

Опет наше ућуткамо ПРАВДЕ И ИСТИНЕ...

3. ПСЕУДОНИМ...

Бистрина несавршеног пешачења односи те

Године и просипа их ту нехотице у велике

Сложенице ко бездушну поштеду или уштеду

Судбине а немилосрдни пораст сумње сада

Запажено одобрава нашу борбеност у име оне

Буктиње побуњеног срца а против свих тих

Издајничких помисли где одлука поништава и

Искључује свако подношљиво писање и почетак

Буђења свести у непосредном песничком окршају

Кроз речи постројених крвавих окова и умрла

Правда неког туђег имена за карташким столом

Где човек занемео иде до тачности тог насумично

Избаченог пуба док јак ветар пустоши њиве и

Ливаде и завршава задњи стих као велику нашу

Револуцију са громогласним прогласом одвећ

Пренаглашених слогова што светлост плава крчи

Да баш ту слете ждралови уморни и стрељани без

Милости и то крајње пажљиво где пресечени су

Погледи преко брисаног простора и  иступање у

Жице логора и свако то рањено лице патње и

Људског бола под неким новим ПСЕУДОНИМ-ом...

*Прва песма написана 10 фебруара 2015., а друга и трећа написане 11 фебруара 2015...