ЗАО ЂУН или како се још назива ЦАО-ЧУН јесте таоистички бог кухиње... Култ овог божанства био је јако распрострањен још у другом веку пре Христа у Кини... Овај бог и данас ужива велику пажњу и поштовање широм кинеских домаћинстава... Кинези најчешће његову слику држе изнад својих шпорета... У време новогодишњег славља овом божанству се приносе дарови у виду меса, воћа и вина, а његове усне на слици измажу се медом... Након тога његова слика се спали, јер се по њиховм веровању тако олакшава његово вазнесење на небеса... Зашто му мажу на слици усне медом???... Верују да ће тако ЗАО ЂУН када дође пред ЈУ ХУАНГА Цара од жада врховног небеског владара кинеске митологије и Узвишеног великодостојника од жада, врховног владара неба и земље, да поднесе извештаје о томе како се породице понашају на земљи, говорити о њима што слаткоречивије...
Једно предање каже да је некада давно ЗАО ЂУН био сиромах који више није могао да издржава своју супругу па јој је дозволио да се уда за другога, а биће да га је и она лукавством на то навела... После тога он је напустио кућу и скитао се светом као просјак... Једнога дана обрео се у дому своје бивше супруге... Пошто га је било јако срамота склонио се у огњиште и ту је несрећним случајем изгорео у пламену...
По другој верзији мита пре него што ће постати божанство ЗАО ЂУН је живео као човек по имену ЧАНГ ЛАНГ... Он је био ожењен добром и верном женом, коју је једнога дана оставио због млађе љубавнице... Након тога кола среће кренула су му низбрдо... Љубавница га се убрзо заситила, а он је изгубио вид... Почео је да живи од просјачења... Једнога дана дошао је на праг своје бивше супруге... Био је слеп и није могао да је препозна... Она га је препознала, позвала унутра и спремила му његово омиљено јело... Он се тада сетио своје бивше супруге и тој "непознатој" љубазној жени поче причати своју животну причу... Жена му рече да отвори очи и неким чудом он је прогледао опет... Постидео се својих поступака и одмах скочио у огњиште где је и изгорео... Пре него што ће изгорети жена је успела да га ухвати за једну ногу... И од тада до данас жарач се зове ЧАНГ ЛАНГОВА НОГА...
Нема коментара:
Постави коментар