недеља, 27. децембар 2015.

ШИРИНА НЕ УМИРУЈЕ...



Можеш преврнути моју кожу 
са два лица, но у овом 
тренутку нећеш наћи тамо ни 
зере оне старе чежње...

Можеш ме газити чизмама 
као да сам речни шљунак 
и то нека ти буде додатно 
занимање...

Намерно изазивам твој бес, 
твоју срџбу и јарост твоју...

Твоје руке долазе да опет
осиромаше моју доброту...

Ја вечити круг испаштања, 
али не и слабости праштања...

Насилно скрајнута моја 
душа је дирнута количином 
твоје непропорционалне љубави...

Не стижем у скрушеност 
да се погрузим, јер ти ме газиш...

Ништавна и празна 
на изглед јесам ли...

Ја нећу ронити у бескрајне 
тишине као некада...

Воде више нису 
прозирне и чисте...

Срце је тврдо...

Тамни су моји примери...

Ширина не умирује...


посвећено жртвама насиља

Нема коментара:

Постави коментар