Можеш преврнути моју кожу
са два лица, но у овом
тренутку нећеш наћи тамо ни
зере оне старе чежње...
Можеш ме газити чизмама
као да сам речни шљунак
и то нека ти буде додатно
занимање...
Намерно изазивам твој бес,
твоју срџбу и јарост твоју...
Твоје руке долазе да опет
осиромаше моју доброту...
Ја вечити круг испаштања,
али не и слабости праштања...
Насилно скрајнута моја
душа је дирнута количином
твоје непропорционалне љубави...
Не стижем у скрушеност
да се погрузим, јер ти ме газиш...
Ништавна и празна
на изглед јесам ли...
Ја нећу ронити у бескрајне
тишине као некада...
Воде више нису
прозирне и чисте...
Срце је тврдо...
Тамни су моји примери...
Ширина не умирује...
посвећено жртвама насиља
Нема коментара:
Постави коментар