ПРЕ НЕГО ШТО ПРИПЕЧЕ СУНЦЕ...

Пре него што припече јуначко Сунце... пуштам оно мало свежег, планинског и чистог ваздуха... да у већ свом добро препознатљивом модном стилу... поскочи од радости и јутарње милине кроз све одаје душе моје...

Пре него што припече Сунце... тај тихи јунак над јунацима... пуштам и оно мало вешто биране музике... да у ритму још вештије упакованих нота и тонова... повиче од громког аплауза и пријатељског смешљивог повика... као крв кад груне кроз вене...

Пре него што припече Сунце... испићу прву јутарњу кафу... кинути неколико пута у белу целулозну марамицу к`о озебло маче... и пожелећу да се можда једног дана преметнем у неко друго име... Мислим да би ми ''ГЛОРИЈА'' баш лепо пасовало...

Пре него што припече Сунце... и ако не желим да смишљам нове речи и реченице... оне ће саме покуљати са дна душе... па ће ме мучити и кињити све до ноћи... а ја ћу и ако не желим више... морати да их исписујем и посвуда утискујем...

Пре него што припече Сунце... ровићу по кантама свих својих давно прошлих преживљених дана... тражећи оно горко зрно што је негде сигурно остало... Ходаћу по камарама свих својих поштено заслужених и задобијених рана... извлачећи из свега само пукнуту жицу на чарапи...

Пре него што припече Сунце... како то већ једино умем и знам... грчевито ћу се отимати да удахнем тај животни зрак... не из шизофрене лудости, већ у здрави пркос и инат... прозборим по које прашњаво слово... и да тако јако, али мени слатко – ударим својом десном стиснутом песницом у тврдоглави сто... због подношљивог пораза и још једног промашаја...

Пре него што припече Сунце... без бриге... без провиђења... без повређивања... а још више без самоповређивања... излетеће из мог срца читаво јато... свих тих неуморних и неустрашивих птица... Полетеће слободно... без страха и трага... у пространо добро поље широко... и разлиће се по шумама и горама зеленим...

Пре него што припече Сунце... вапићу и тражићу снаге... да опростим и још пре заборавим... замаскирану игру луду... сав тај циркус и пајаце... све те музиканте... Сво то шаренило и животињско беснило... Сваку реч и свако слово... Сваку свраку не баш мени птицу драгу...