Душа ка
Сунцу окренута, размишља још
Усрдније о
помислима својим, даноноћно
Да штогод
не заборави у лењости лудој...
Душа размишља
загледана у звездано
Небо,
кроз сумрак све до свитања тихо
Замишља, кап
јутарње летње росе...
Душа
босонога хода по ужареном песку,
Без опекотина
и посекотина, гњечећи
Под петом
врхове оштрог камења...
Нема коментара:
Постави коментар