Из ноћи као што беше она од синоћ, после пљуска топле летње кише, додајем капљице илузије тек рођене, кроз сновиђење велико и срчано, док хор свитаца цвркуће у покошеној сувој трави - добро Вам вече... Али ко нам то тако умилно и тихо рече???... Можда сова, овога ми слова!!!...
Нема коментара:
Постави коментар