У недељу 29. јула, након Свете Архијерејске
Литургије, коју је одлужио Преосвећени Владика жички Хризостом, у
бајинобаштанском храму Светог пророка Илије, уследило је свечано отварање
изложбе фотографија – све у част и на вечно сећање на племениту хероину Евелину
Хаверфилд... Организатори изложбе су црквена општина бајинобаштанска и
завичајно удружење ''Баштина'', уз покровитељство и помоћ бајинобаштанске
општине... Највећа захвалност припада госпођи Сандри Вилсон из Ванкувера
(Евелинина унука) која је за ову изложбу зимус донела до сада нашој јавности
непознате фотографије. Још тада родила се ова лепа идеја, која је данас и
приказана кроз мало-велико дело, уприличено у помоћним просторијама
бајинобаштанског храма…
Уводну реч и слово изустио је господин Недељко
Ракић, који је све присутне упознао са битним цртицама из Евелининог неисцрпног
и богатог живота. Након тога уследило је краће слово Преосвећеног Владике
Хризостома, који је изложбу и прогласио отвореном… Уследио је затим осврт и
дубље сагледавање изложених фотографија од стране знатижељних посетилаца и
поштовалаца Евелининог мисонарског рада, речи и дела...
Кроз петнаестак фотографија могао се ишчитати
тај и дан данас неиспричани Евелинин живот, као и њена преголема жртва за народ
српски, а још више за народ нашег бајинобаштанског краја. Најупечатљива је
слика уље на платну, рад ужичког сликара Михаила Миловановића (1879-1941)... На
слици је осликана Евелина у природној величини међу неколицином њених штићеника
– Евелина која грли као мајка брижна двоје српских сирочића…
Са фотографија ишчитавам полагано Евелинин животопис... Рођена и одрасла у прелепом замку Инверлоки у Шкотској, од
родитеља: оца званог - Вилијем Скарлет Трећи Барон Абингер и мајке – Хелена
Магрудер од Инверлокија... Потом примећујем фотографију на којој је Евелина са
ловачком пушком у руци, а поред ње чучи ловачки пас и баш као да је спремна и
као да очекује још једну добру партију лова...
Ту је и Евелина на коњу, сва грациозна и поносна…
Евелина беше једна од учесница марша за
законски нацрт, а све ради задобијања права жена у Лондону 1909 године (право
гласа)… Призори из шкотске болнице жена у Србији у време Првог светског рата...
Ту су још и фотографије под описом – ''Британске хуманитарке са српском децом
без родитеља... Евелина са штићеницама у Бајиној Башти… Брига за децу без
родитеља настављена је и после Евелинине смрти'' те 1920 године…
Снага Евелининог карактера нарочито просијава
са једне фотографије, мени најинтересантније… Реч је о Евелини која стоји у
средини, а около ње, поред ње и до ње, јесу остале жене Британке и српски
официри, а само Евелина у средини стамено стоји у кожном мантилу… Могла се
видети на фотографији – Евелина са шкотском болницом жена коју је предводила
Елси Инглис…
Фотографије на којим се имало и има шта
ишчитати… Но, интересантна је преписка коју је Евелина имала тада са Владиком
Николајем Велимировићем (Овај данас Свети Владика освештао је и просторије
задружног дома здравља у Бајиној Башти)... То писмо је посебно интересантно...
Послато је из београдске митрополије 11. марта 1920. годинеи гласи:
''Драга Госпођо
Хаверфилд, Сада могу само да Вам пишем и да поручим да слободно можете отворити
дечије сиротиште у Рачи, уколико нисте променили своје планове. Што се тиче Рафаиловићеве,
нисам у могућнпости да је пронађем овде. Ипак, наставићу да истражујем. Уколико
се не појави, могу ли бити слободан да Вам пронађем другу и препоручим Вам је?
Желим Вам добро здравље, радост и успеха у активностима. Остајем Вам на
располагању. Најискреније Ваш Владика Николај Велимировић''…
Најпотресније су фотографије са сахране и
последњег испраћаја, Евелининог уснулог тела, до порте бајинобаштанске цркве, у
коме од тада па све до данас у вечном миру почива… Опело је извршено по
православном обреду и обичају... Одата јој је последња почаст и на тргу
бајинобаштанске вароши… У порти бајинобаштанске цркве постоји само један и
једини гроб, а то је управо Евелинин гроб…
Наше је остало једино да више никад не
заборавимо Евелинино велико надљудско пожртвовање за друге и то заиста огромно
племенито животно дело... Наше је остало још и то да кроз сећање достојно и
долично, доскочимо забораву, јер све су ређе овакве витешке величине кроз
историју нашег српског народа…
Можда би требало размислити, па и назив главне
бајинобаштанске улице изнова вратити онако како је од почетка било… А било је
тако да је главна улица носила име мајке наше српске Евелине Хаверфилд, све до те
1945…
Нема коментара:
Постави коментар