Проста и једноставна слова, раштркана по грубим ивицама изгужваног папира... ИСКРА ЖИВОТА тиња снажно, снагом хаотичног речног тока... Безличне пријатељске исказе, претачем из стакленог бокала... Кристалне чаше до пола напуњене... Чаше полу празне, поређане по горњој површини астала на 4 ногара... За трен ока заискри ИСКРА ЖИВОТА... Навикле очи душе на бесконачно ништавило... Без претеривања и спољашњег дотеривања... Клизи и овај дан низ реку... Неугасла ИСКРА ЖИВОТА кроз унутрашње просветљење, осветљава тишину срца... Тихи мир нема шта да поремети... Све одвећ - уобичајено, старо, осамљено, остављено... Добро што је све тако извајано и по страни издвојено... Леп и ваљан дан... Добар дан... Тренутак једног тренутка, кад заискри ИСКРА ЖИВОТА само на овај дан...
Нема коментара:
Постави коментар