NA ZBORI[TU ZAHVALNIH POTOMAKA...
Na dan Sv. ap. Jovana Bogoslova, 21-ог maja
2009-е године, u ~etvrtak popodne, iz Beograda kre}emo put Krfa... Kerkira-gr~ka
re~ i u prevodu zna~i "greben pun vrhova", ili Korfu kako to Englezi
vole da ka`u... Kre}em na dan kada se slavi jo{ jedan praznik - a to je
Bogorodi~ino ~udo na Krfu, kada je Presveta Bogorodica vratila vid mladi}u
Stefanu. Чudesno isceqewe kojim je Bogomati povratila vid mladom
Stefanu, koji be{e nepravedno oslepqen u Kolnopi selu naspram Krfa
1530...
Krf je drugo po veli~ini ostrvo i jedno
od ukupno 7 ve}ih Jonskih ostrva (ostala ostrva su: Paksi-Antipaksi, Lefkada,
Kefalonija, Itaka, Zakintos, Kitera). Prote`e
se u Jonskom moru i deo je porodice Sredozemnog mora, dok se na severu spaja sa
Jadranskim morem. Zauzima krajni severozapadni deo Gr~ke. Izdu`enog je
oblika oko 64 km du`ine i 20 km {irine u pravcu sever-jug. Klima na ostrvu je
sredozemna. Grci ovo ostrvo nazivaju "zeleno ostrvo", "najlep{e ostrvo",
"ispuweno ti{inom", "~arobno ostrvo" - a to uop{te ne ~udi,
jer ostrvom dominiraju slike maslina i drveta eukaliptusa, kojih ima najvi{e...
U preistoriji Krf se pre 9 hiqada
godina odvojio od kopnenog dela. Najpre su lovci naselili ostrvo u neolitskom
periodu, a u bronzano doba ostrvo biva iznova naseqeno. Gr~ki naseqenici iz
Eritreje u 8 veku pre Hrista osnovali su prvi grad na ostrvu i nadenuli su mu
ime po bogiwi nimfi Kerkiri, }erki re~nog boga Asopa u koju se Posejdon
zaqubio, kidnapovao je i doveo na Krf. Iz ove veze ro|eno je dete Feakas, koji
postaje praotac Fea~ana - naroda koji je prihvatio Odiseja na putovawu za Itaku
i tako na Krfu Odisej na|e skloni{te na kraju svojih lutawa, gde su ga ugostili
kraq Alkinos i wegova }erka Nafsika...
U 7 veku pre Hrista kolonisti iz
Korinta preuzimaju vlast nad ostrvom. Krfqanima polazi za rukom da oslobode
ostrvo od prevlasti Korint}ana i tako Krf postaje mo}na morska sila. Krf postaje prva rimska provincija u
Gr~koj, a kasnije i deo rimske provincije Makedonije. U 1 veku po Hristu ostrvo
biva pokr{teno od strane u~enika Sv. ap. Pavla - Sv. Jasona i Sv. Sosipatra,
koji donose hri{}anstvo na ostrvo. Od 4 veka po Hristu Krf pripada
isto~nom rimskom carstvu...
U ranim jutarwim satima na dan Sv.
Nikolaja Mirlikijskog (letwi Sv. Nikola), 22. maja, sti`emo do gr~ke luke
Igumenica, gde se ukrcavamo na feribot "Eleni" i plovimo Jonskim
plavim morem oko 2 sata uz i{~itavawe akatista Sv. Nikolaju i Sv. Spiridonu.
Oko 11 sati pristi`emo u krfsku luku. Po podatcima iz nedavnog popisa na ostrvu
ukupno `ivi oko 120 hiqada stanovnika, a u samom gradu Krf oko 40 - 45
hiqada `iteqa. Najvi{i vrh je Pantokrator (906-909 m), a drugi najvi{i vrh je
Agio Deka. Za{titni znak Krfa je naranxasti liker koji se spravqa od japanske
pomoranxe (kumkvat). Ovo ostrvo predstavqa vrata ka Istoku. U 6 veku pre Hrista
imali su svoj kovani novac. Osvajali su ih mnogi, ali nikada Turci i na ostrvu
ne postoji ni jedna xamija, a tome najvi{e treba zahvaliti Sv. Spiridonu - za{titniku,
vojvodi i pohvali Krfa. Ostrvo ima oko 800 crkava i manastira, a sam grad oko
40. Gradskih op{tina je 13, a seoske su 3. Dominantni privredni faktori jeste
turizam i masline...
Tokom ^etvrtog krsta{kog rata posle
1204. Krf potpada pod
vlast epirskih despota, a 1267. osvaja ga kraqevina Napuq. U 14 veku vlast
preuzima republika Venecija. Neprestana ratovawa sa Turcima bivaju u period od
16 do 18 veka. Od 1798-1807. Krf je pod ruskim protektoratom. U 18 veku
Francuska preuzima Jonska ostrva i taj period traje sve do 1814.. Od 1815. Krf
kao deo Republike Jonskih ostrva biti{e pod engleskim protektoratom.
Kona~no
oslobo|ewe osvanulo je 21. maja 1864. kada Krf postaje deo Gr~ke i svaki 21.
maj {irom ostrva slavi se veoma sve~ano . To je najve}i
praznik koji se naziva Enozis (Ujediwewe)... Iz Krfa odlazimo na jug 12 km u mesto Benices u vilu
"Avgustina" gde boravimo narednih 10 dana. Tu slavim svoju preslavu,
uz osve{tano `ito, kola~ i vo{tanu sve}u (doneto iz otaxbine), i se}am se
pradede solunca Alekse Lalovi}a, koji pade u oslobodila~kim ratovima 1912-1918...
U popodnevnim satima prvo kupawe i susret sa plavim vodama Jonskog mora...
Dana
23. maja poseta crkvama u Benicesu - crkvi Sv. Nikole (datira od pre 1680.) i
crkvi Sv. velikomu~enice Marine (slavi se 30. jula, kod nas poznata kao Ogwena
Marija). Po gr~koj mitologiji Homerov kraq
Alkinoj imao je u Benicesu svoju "rajsku ba{tu". Benices je staro
ribarsko selo, koje odi{e tradicionalnim na~inom `ivota. Okru`en je planinama
Agio Deka i Stavros. Klima je blaga. Prirodne lepote i smaragdne doline
o~aravaju ve} na prvi pogled, kao i zelenoplavi~aste dubine Jonskoga mora. Ovo
mesto otkrili su tek britanski turisti 70-ih godina 20-og veka, a ve}i talas
turista dolazi tek od 80-ih godina istog veka. Selo `ivi mirnim hri{}anskim
tradicionalnim na~inom `ivota i pru`a sliku pravog porodi~nog mesta. Du` ulica
ribari prodaju svoj rani jutarwi ulov. Mnogo je pe{a~kih staza, bujne vegetacije,
rastiwa, cve}a, prirodnih netaknutih lepota, idealna obala, morski povetarac
пирка. Provejava doma}a atmosfera
i gostoqubqe. Za{titnik Benicesa je Sv. ap. Luka i slavi se sve~ano 17 jula.
Nakon
обилазака crkava, odlazimo put Muzeja {koqki koji je
po veli~ini drugi u Evropi, a po vrednosti eksponata spada me|u vode}e u
Evropi. To je privatni muzej i kolekcija. Osniva~ Grk koji je
20 godina `iveo u Australiji, a potom se vratio u Benices i osnovao
muzej. U muzeju sve je prirodno, autenti~no i preparirano. Ima nekoliko
rariteta i po tome su ~uveni i u{li su u Ginisovu kwigu rekorda. Muzej ima i
donaciju iz Australije - krokodile i aligatore. Tu su jo{: indijske zmije,
{koqke, ribe, korali, balon ribe, otrovne {koqke iz Mozambika (unutar kojih se
nalazi otrov i u dodiru sa wima ~ovek kroz nekoliko minuta biva mrtav), biseri,
krabe, ajkule, skeleti, je`evi, crni koral (mo`e se oblikovati po `eqi ukoliko
mu prinesete zapaqenu cigaretu), {koqke amfore. Svi eksponati su stanovnici mahom
tropskih mora, mediterana i Australije...
Na
dan Svetih ]irila i Metodija, 24. maja, u nedequ svetu, sveta Liturgija u
krfskoj crkvi Sv. Spiridona (Spiridon na gr~kom zna~i-okre}e se naokolo) i
celivawe mo{tiju (slavimo ga 12. decembra) - ~udotvorca i episkopa trimitunskog koji je ro|en na
ostrvu Kipar u zemqoradni~koj porodici. Za vreme Liturgije u hramu se osetio blagouhani
miris sve~evih mo{tiju. U mladosti se o`enio i imao decu (Sv. Irina }erka
sve~eva). Po smrti svoje supruge posvetio se
slu`ewu Bogu. Bio je smeran i jednostavan. @ive}i prostim na~inom `ivota, li~no
je obra|ivao svoju zemqu i li~no se starao oko svoje stoke, iako be{e epiksop u
gradu Trimituntu. Jo{ za `ivota be{e veliki ~udotvorac. Odevao se prosto {to se
vidi i po kapici koju je nosio na svetoj glavi. U~estvovao je sa Sv. Nikolajem na
Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji 325.. Upokojio se 348. Mo{ti mu po~ivaju na
Krfu posle pada Carigrada (1453.) kada je krfski sve{tenik Georgije Kaloheretis
preneo mo{ti na Krf (prvo su bile pohrawene u privatnoj crkvi porodice Vulgaris
na Sanroku - Sv. Roku, jer je crkva Sv. Spiridona podignuta tek 1589-1590.).
Mo{ti se ~uvaju u srebrnom kov~egu (kivotu) iz 19 veka. Danas su na Krfu
sve~eve mo{ti osim desne ruke koja se nalazi u Rimu. Mo{ti svetiteqa se iznose u
velikoj litiji ulicama krfskim 4 puta godi{we: 11 avgusta (se}awe na 1716. kada
je spasao grad od napada turskih osvaja~a), prva nedeqa u novembru (se}awe na
1716. kada je spasиo
grad od kuge), na Cveti (7 dana pre Vaskrsa - se}awe na 1629. kada je spasao
grad od kuge), na Veliku subotu (se}awe na 1550. kada je svetiteq spasao grad
od gladi). Za Vaskrs sa prozora Krfqani bacaju glinene }upove kao simvol vaskrsewa i radosti.
Grad
Krf obiluje venecijanskom i engleskom arhitekturom. Ima dve tvra|ave - staru i
novu - koje su sme{tene u centralnom delu grada. ^uvena je Liston ulica sa
mnogobrojnim fewerima. U starom delu grada najvi{e je uo~qiv taj uticaj sa
Zapada. Trg Espanada je najve}i po{umqeni park u jugoisto~noj Evropi i deluje
impozantno. Na ostrvu je i Akvalend (akva park) drugi po veli~ini u Evropi...
Na{e slede}e svrati{te jeste krfski manastir Platitera - mesto gde po~iva
veliki osloboditeq i ujediniteq Joanis Kapodistijas, guverner vlade. Nakon toga
odlazimo do mesta Kanoni gde je ~uvena Vlahernska crkva u kojoj je ~udotvorna
ikona Presvete Bogorodice Vlahernske i Mi{ije ostrvo (Pontikonisi). U blizini
je i me|unarodni krfski aerodrom, tako da posmatramo i sletawe aviona na
pistu...
Dana
25. maja odlazimo u muzej palatu Ahilion ( Ahileon) u brdu iznad gradi}a Benicesa.
To je palata austrijske princeze Elizabete Sisi (prvi put posetila Krf 1859. a
drugi put 1881.) 10 km od Krfa. Izgra|ena je u stilu neoklasicizma, u 19 veku
(1889-1891.). Be{e ovo weno uti~i{te i skloni{te od muke i bola, od neprijatnih
udaraca kojim su je sustizale du{manske ruke klete. Za ovo ostvo sudbinski se
vezala i u`ivala je u {etwama po Benicesu i Mi{ijem ostrvu. Okolo palate je
veli~anstevni vrt u kome se nalazi veli~anstvena statua rawenog Ahila visine
11,5 metara. U ovoj palati za vreme Prvog svetskog rata otvorena je bolnica i
francusko vojno le~ili{te gde su se le~ili i na{i raweni Srbi vojnici - za nas
danas ovo mesto postaje se}awe na vreme kada je ovde radila bolnica za srpske
oficire i kada je bila simbol uto~i{ta za bolesne srpske oficire. U
Ahilionu bilo je oko 500 bolesni~kih kreveta. U Ahilionu se stari kraq Petar
Kara|or|evi} u improvizanoj bolnici prise}ao povla~ewa u kolima koja vuku 4
vola dok iza ostade mu napu{teno Kosovo, a ispred se kretala nedogledna kolona
mu~enika ka Albaniji... Godine 1905. vlasnik i novi kupac Ahiliona postaje nema~ki
car Vilhelm Kajzer (u mestu Perami postoji ostatak Kajzerovog mosta)...
Dana 26. maja odlazimo do Krfa,
ulica Mustoksidi br. 19 (Andreas Mustoksidis, istori~ar i filolog po kome ulica
nosi ime), gde je od 1993. Srpska ku}a i Muzej boravka Srba na Krfu 1916-1918.
kao i po~asni konzulat Republike Srbije, sa postavkom muzeja ~iji je autor
general Milorda Prelevi}. Prima nas kustos Qubomir Saramandi} i pri~a bolnu
istoriju srpsku te{ku, prete{ku... Muzej prvog
svetskog rata sa potresnim fotografijama, predmetima i svedo~anstvima koji
ostado{e tamo daleko od Srbije da }ute i {apu}u ono {to se ovde polako daje
zaboravu... Te 1915. na Krf se iskrcalo oko 150 hiqada srpskih junaka, a
lokalnog `ivqa na Krfu tada je bilo svega 100 hiqada. Dnevno je umiralo 200-300
Srba. Mislili su da je ostrvo Krf "ostrvo spasa" i "bla`eno
ostrvo" koje }e pru`iti ruku spasa narodu u nevoqi. Iskrcao se 18. januara
1916. prvi savezni~ki brod u pristani{tu Guvija 6 km severno od grada Krfa.
Bili su puni straha, vere, nade i qubavi... Iskrcavawa na krfsko tle trajala su
do 21. februara 1916.. Do tada su u krfsku luku uplovila sveukupno 43
savezni~ka broda. Verovali su da je ovo wihova druga majka koja }e umeti da
obri{e suze koje su se slivale niz bleda lica danono}no... Patwa... Nepravda...
Trpqewe golemo... Pogled ka nebesima... Ve~ita nade`da... Molitva neprestana...
Napa}ene srpske du{e posle velikosrpskog pogroma... Brodolomnici srpski kao
nekada Odisej prelazili su uzburkano more i pomislili na trenutak da }e ovde na Krfu na}i uto~i{te i
spas...
Godine 1916. i 1917. sedi{te srpske
vlade u progonstvu upravo be{e tu na Krfu. U narodnom pozori{tu Krfa (Krfsko
op{tinsko pozori{te - teatar) od 19. januara 1916. pa sve do 19. novembra 1918.
jeste mesto gde je zasedao srpski
parlament, a u hotelu "Bela Venecija" bila je sme{tena srpska vlada.
Vlasnik pomenutog hotela be{e Janis Gazis koji na dar dobi tri srpska zeta: kowi~ki
oficir Milivoje ^olak Anti} o`enio je \ovanu, profesor Vladimir Kazimirovi}
`eni Sapfo, a potowi predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinovi} `eni se
sa Avgustom. Prva redovna skup{tinska sednica odr`ana je
28. jula 1916.. Godine 1917. ovde je potpisan "Krfski pakt" i zakqu~eno
stvarawe Jugoslavije (20. jula). Po~asni konzul Kraqevine Srbije na Krfu za vreme trajawa Prvog svetskog rata
be{e Miltijadis Margaritis. Ovde su izlazile "Srpske novine" od 1916.
u tira`u od 10 hiqada primeraka, tri puta nedeqno. Posle godinu dana po~iwe da
izlali "Zabavnik" - kwi`evni dodatak "Srpskih novina".
[tampane su ovde kwige i uxbenici za srpsku
decu. Dr`avnu {tampariju otvorio je krfski {tampal Lancas. Ovde je osnovana i
{kola za 290 u~enika i ni`a gimnazija koju je poha|alo 120 |aka (srpske dece).
Ovde se slavio i Sv. Sava {kolska slava. Ogranizovana su sportska dru{tva,
odr`avale su se fudbalske utakmice. Ovde
se igralo i ~uveno "kaplarsko
kolo" i orila srpska pesma "Tamo daleko". Radio je i orkestar, sa
svojim dirigentima i kompozitorima, a kapelnik kraqeve garde be{e Stanislav
Bini~ki. Ovde su izvo|ene i pozori{ne predstave, tako da je svaka divizija
imala svoje vojni~ko pozori{te. U to vreme popularno mesto za izlazak i
razonodu be{e kabare "Orfeum" koje je dr`ao beogradski glumac Brane
Cvetkovi}. Ovde se osniva i Filmska sekcija pri Vrhovnoj komandi. Prikazivani
su filmovi, a zasluga za rad pomenute sekcije pripada pionirima srpskog filma
Mihailu Mihailovi}u i Dragi{i Stojadinovi}u.
Ovde
stvara svoja autorska slikarska dela impresionista Kosta Mili~evi} 1917. i 1918.
slikaju}i krfske pejza`e. Ovde su neuhvatqive trenutke okom foto aparata
bele`ili srpski ratni fotografi i svedoci sa lica mesta: Rista Marjanovi}, Dragi{a
Stojadinovi}, Stanislav Krakov, Dragi{a Gli{i}, Miloje Igrutinovi}, Vladimir
Beci} (autor ~uvene fotografije - kraq Petrova 4 vola). Regent Aleksandar
i drugi srpski oficiri krstili su mnogu krfsku decu. Krfsku crkvu Sv. Nikole
dobili su na{u Srbi na kori{}ewe zarad verskih treba i tu se slu`ila liturgija na
crkvenoslovenskom, tu se ven~avalo i
kr{tavalo. Date su im na kori{}ewe jo{ dve ckve - Sv. arhan|ela Mihaila i Sv.
Trojice (sve ukupno 3 crkve). Mada su Srbi voleli da odlaze i u crkvu Sv. Spiridona, gde su se molili za svoju
Otaxbinu i slobodu. Ovde su slavili svoje slave i preslave, svoj Bo`i} i
Vaskrs, ali i \ur|evdanski uranak... Grad Krf danas je zbratimqen sa gradom
Kru{evac, mesto Lefkini sa ^ajetinom, selo Agios Mateos (gde je grobqe i
spomenik vojnicima Drinske divizije na imawu Janisa Janulisa) sa Prwavorom,
Dasija sa Beogradom - ali su ta "gr~ko-srpska prijateqstva" vrlo
"labava"...
Milo{ Crwanski ovde pi{e svoju
poemu ''Serbija''. Tri najboqa romana o Krfu po re~ima na{eg doma}ina
gospodina Saramandi}a jesu - "Crvene magle" od Dragi{e Vasi}a, "1915"
od Nu{i}a i "Dan {esti" od Rastka Petrovi}a... Oradostilo me je
saznawe da je upravo na Krf stiglo i na{e najve}e duhovno blago Miroslavqevo
Jevan|eqe i da je ta na{a bescen kwiga
podelila sudbinu i patwu napa}enog srpskog naroda. Avram Levi} ({ef dr`avne
blagajne) predao je Jevan|eqe zapakovano kao novac - Vladimiru Stev~i}u i Vesi
Stankovi}u (prenosiocima blagajne) i strogo im je izdao naredbu da taj paket
~uvaju kao "o~i u glavi" i vi{e od blagajne same. Tako su Stev~i} i
Stankovi} preneli Jevan|eqe preko Albanije i bili sa wim i u Brindiziju, da bi
na kraju pristigli s Jevan|eqem u krfsku luku. Tad je Nikola Pa{i} po prvi put
video Miroslavqevo Jevan|eqe na Krfu, a Stev~i} i Stankovi} su tek tada saznali
{ta su to tako ~uvali i kakvu su po{iqku nosili sa sobom...
Iz Srpske ku}e odlazimo na ostrvo
Vido (Vidos) 10 minuta brodi}em iz krfske luke. Krajem 14 veka ostrvo Ptihija
(ostrvo zmija - tako se zvalo od 425. godine pre Hrista) dobija ime Vido po
Gvidu (sinu vlasnika ostrva Pjera Malipjera). Na Vidu podignuto je utvr|ewe u
18 veku. U 19 veku razorena su utvr|ewa na Vidu, sve tvr|ave uni{tene i ostao
je samo goli kamen i tako ostrvo postaje stani{te zmija... Idemo na poklowewe
senima na{ih predaka u mauzolej srpskih 2 700 junaka (sa imenom i bez imena) i preko 5
hiqada onih Srba koji po~ivaju u plavoj grobnici dubokog Jonskoga mora. Prolazimo
pored malog ostrva Lazareto (izme|u Guvije i ostrva Vida) gde je vr{ena trija`a
srpskih vojnika. @ivotno najugro`eniji vojnici slati su na Vido, gde je radila
najva`nija bolnica sa 1600 bolesni~kih posteqa (kreveta). Oni oboleli od
prenosivih, zaraznih, infektivnih bolesti ostajali su na Lazaretu gde je radila
infektivna bolnica...
Na Vidu sre}emo jo{ jednu grupu
koja do|e iz Srbije u pohode ovom svetili{tu velikomu~enika, ~ije je `rtvovawe
vi{e nego potresno i ~ija `rtva do
nebesa potresa i najhladnija srca. Behu to potomci ratnika. Beli kameni Krst na
Vidu podignut i sve~ano otkriven 17. maja 1922. (prvi spomenik na Vidu) - kraq
Aleksandar Kara|or|evi} otkriva beli kameni Krst. Srpski mitropolit Dimitrije 1918.
na opelu izgovara proro~ke re~i:
"Ostrvo Vido posta}e za budu}e na{e sre}nije nara{taje srpski Jerusalim,
zbori{te zahvalnih potomaka". Prve `rtve sahrawivane su najpre u plitkim
kamenim grobnicama na obali Vida (1 200 upokojenih), a kada vi{e nije bilo
mesta i kada zemqa priobalna vidska vi{e ne ima{e mesta da primi u nedra svoja
junake srpske i mu~enike, tela patnika natovarena su na francuski sanitetski
brod "Sv. Frawo Asi{ki" i odvo`ena su prema pu~ini da bi bili
izba~eni sa broda u gladne ~equsti najmodrijih dubina Jonskoga mora (vi{e od 5
hiqada qudi - mada se ta~an broj ne zna!)...
Gledaju}i taj stravi~ni prizor 24
leta star mla|ani pesnik Milutin Boji} napisa svoju potresnu "Plavu
grobnicu" - a kasnije umire 1917. slomqen bole{}u (sahrawen na Zejtinliku,
a kasnije prenet u Beograd). Ostvo koje zovu jo{ "ostrvo smrti" ili "ostrvo
zmija" na kome nesre}ni Srbi postrada{e ne samo od qute rane i bolesti,
ve} i od zaborava i ujeda nemilosrdnih otrovnica. Po neko drvo, kamen i gola
zemqa, opomiwu da tu }uti i spava deo naroda mog i tvog. Nema re~i ni govora, jer
mesto na kome stojimo jeste sveto, a prisutna je i bojazan da se usnuli u Gospodu ne povrede ili
probude. Tako je iznevereno jedno od osnovnih qudskih prava (mada ima onih koji
vole da tvrde da prava nema) koje glasi - da svaki ~ovek treba da bude ~asno sahrawen
u svojoj otaxbini. Ovim div junacima na{e najslavnije herojske pro{losti ostalo
je uskra}eno i nedostupno to pravo. Zato je ovo mesto - ostrvo Vido - na{ Sveti
Grad Jerusalim i na{ Golgotski Krst Srпski na
kome smo razapeli Hrista i svoje najboqe i najlep{e (svoju decu i junake -
gotovo svoju zemqu celu), ali i na{ zid srama i pla~a kraj koga ima da kle~imo
i oplakujemo gorko potowe zablud srpske i sva otpadni{tva. Ovde treba da se zapitamo -
da li smo mi ta generacija koja }e biti dostojna ove pregoleme mu~eni~ke `rtve,
koju su podneli na{i pretci, na{i dedovi i o~evi? Ovo je mesto koje treba da
nas sakupqa i okupqa kako nikada ne bismo zaboravili one koji su svojojm svetom
i mu~eni~kom krvqu platili i pretplatili na{u slobodu zlatnu...
Kosturnica - Mauzolej izgra|ena je
za vreme vlade Milana Stojadinovi}a, po projektu Nikolaja Krasnova od 1936. do 1939. (1231 kasete pore|ane azbu~nim
redom, sa jo{ 1532 kaseta bez imena u dva spoqna bo~na bunkera) - ostaci Srba
sa 27 grobaqa skupi{e se na jedno sveto mesto. Godine 1940. slikar Lazar
Li~inoski uradio je unutra mauzoleja mozaik "Albanska golgota"... Odlazak
srpske vojske preobra`ene i osna`ene zapo~eo je 13. aprila 1916. prvim
ukrcavawima koja su trajala sve do 21.
maja 1916. (tako se ni ja slu~ajno ne ukrcah "na la|u za Krf" istog
tog datuma 21. maja)... U Solun je tada prevezeno savezni~kim brodovima oko 6
hiqada oficira i 124 hiqade vojnika i podoficira - do poluostrva Halkidiki... Na
Krfu ostade oko 800 oficira i 8 hiqada bolesnika u bolnicama ostrvskim. Od
1985. o Vidu brine Krfska op{tina... "Pravda }e sigurno sti}i i pobediti
nepravdu" - jesu re~i urezane na kivotu Sv. Arsenija (`iveo u 10 veku)
koji be{e episkop Krfa (slavi se 19. jnauara)...
Dana 27. maja odlazak u manastir Sv.
Paraskeve u Benicesu u brdu, 20 minuta hoda od na{e vile
"Avgustine"... U
popodnevnim satima odlazak do Moraitike, 6 km ju`no od Benicesa, u kome je
crkva Sv. Nikolaja...
Na
Spasovdan 28. maja odlazimo na zapadnu obalu ostrva, u istoimeno mesto i manastir
Paleokastricu 25 km od Krfa. Manastir je iz 13 veka, a dana{we zdawe je iz 18 i 19
veka. U wemu je ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice. U kompleksu manastira je i mali mini
vizantijski muzej sa eksponatima vizantijskih i post-vizantijskih ikona. Tu su
jo{ ode`de sve{teni~ke i drugi bogoslu`beni predmeti. U sredwem veku pirati su
napadali i pqa~kali manastir i tako tada{wi iguman u|e u manastir i po~e da se
moli Bogorodici. Kada je iza{ao napoqe sa molitve, ~udo se ve} dogodilo - pirati
i wihov brod su se skamenili na steni. Iz Paleokastrice vra}amo se opet u stari
grad Krfa (koji je pod za{titom uneska od 2007.) i obilazimo svetiwe krfske:
crkvu Sv. Spiridona i poklawamo se mo{tima svetiteqa za{titnika. Crkva Sv.
Nikole be{e zakqu~ana (iz druge polovine 17 veka), kao i Krfska katedrala gde
su mo{ti Sv. carice Teodore (ckva Sv. Spiliotise iz 1877.) prenete iz Carigrada
kada i mo{ti Sv. Spiridona, ali i Vizantijski muzej. Obilazimo crkvu Pantokratora
(Svedr`iteqa) i druge crkve koje toga dana bi{e otvorene - Crkvu Sv. Sofije...
Dana 29. maja odlazimo u crkvu i
poklawamo se mo{tima Sv. Teodore carice koja je u 9 veku ustanovila praznik
po{tovawa ikona u vreme ikonolomaca i svake prve nedeqe Velikog ^asnog posta
se}amo se ove Svete carice i za{titnice
Pravoslavqa i onoga {ta je u~inila. U blizini je crkva Sv. Nikole koja bi
zakqu~ana, pa po`urismo na Liturgiju u crkvu Sv. Spriridona. Nakon poklowewa
mo{tima Sv. Spiridona odlazimo opet u Katedralnu crkvu gde nam otvaraju mo{ti
Sv. Teodre. Vra}amo se u
crkvu Sv. Spiridona i tu nam otvaraju
wegove svete mo{ti, a mi celivamo wegove svete papu~ice i glavu.
Odlazimo opet u crkvu Sv. Nikole koja nas do~eka otvorenih dveri. Tu dobijamo
na dar ~udotvornu ikonu Sv. Nikolaja i molimo se dugo u istom hramu gde su i
na{i prognani Srbi u izgbegli{tvu za otaxbinom jecali. Dobijamo da pomiri{emo
svete suze iz oka Presvete Bogorodice sa ikonostasa iz jedne crkve na ostrvu Andros,
zahvaquju}i jednom Srbinu, koga nam sami Bo`iji promisao ~udesno nisposla -
koji bi na{ vodi~ i koji nam otkri krfske svete tajne i mo{ti... Odlazimo daqe
u crkvu Pantokratora - Svedr`iteqa. Daqe nas put vodi u Kanoni i Garica zaliv
gde su crkve Sv. Atanasija i crkva Sv. Jasona i Sosipatra (10 vek u kome su freske
iz 11 veka i ikone kritske {kole ikonopisa; hram je podignut na ostacima
prvobitnog hrama koji podigo{e sami Sv. ap. Jason i Sosipatr). Tu se rastajemo
sa na{im dobro`elateqem i putevoditeqem...
Poklawamo
se mo{tima Sv. Jasona i Sv. Sosipatra
koje nam iz oltara iznosi na celivawe stari gr~ki prota bele brade (Jason na
gr~kom zna~i lekar, a Sosipatr na gr~kom zna~i - koji spasava oca). Ovi sveti
apostoli su iz broja Sedamdesetorice i u~enici su Sv. ap. Pavla. Oba su bili
episkopi. Jason je rodom iz Tarsa i be{e episkop u Tarsu. Sosipatr je iz Ahaje
i be{e episkop u Ikoniji. Kerkilijanov naslednik Davinije ubija Sosipatra, a
Jason je do~ekao duboku starost na Krfu (~inio mnoga ~uda i podigao mnoge crkve
na ostrvu). Mu~iteq se zvao Karijan. Obratili su u veru Hristovu Kerkilijanovu
}erku Kerkiru (gr~ki Kerkira zna~i - kriva)
koja je zbog vere obe{ena o drvo i umorena dimom i strelama. Sa wom je stradalo
jo{ 7 biv{ih razbojnika (Satornije, Jakishol, Faustijan, Januarije, Marsalije,
Efrasije, Mamije) koje Sv. Jason i Sosipatr pokrsti{e. Ovi sveti apostoli, mu~enica
devica Kerkira i ostali mu~enici s wima, slave se 11 maja. Sveti mu~enici
(Zinon, Jevsevije, Neon i Vitalije) svi sa Krfa primi{e veru Hristova od Sv.
Jasona i Sosipatra i skon~a{e sa`e`eni u
ogwu ne odrekav{i se Hrista... Sv. Jason i Sv. Sosipatr su na ostrvu Vido jo{
80. godine po Hristu podigli crkvu posve}enu Sv. prvomu~eniku arhi|akonu
Stefanu. Time kao da je Bo`iji promisao obele`io to ostvro za mesto po~inka
potowih srpskih ratnika-mu~enika. Me|u borcima ~ije kosti na Vidu po~ivaju
na|oh i zavi~ajce svoje: Simeun
Avramovi}, 4 puk, Gvozdac; Dragomir A}imovi}, artiq. ni{kog odr., Bioska;
Milorad Vasiqevi}, redov vard. divizje, Zaovine; Miloje Veselinovi},
potporu~nik, Solotu{a; Milo { \uri}, redov
drin. divizije, Zaovine; Blagoje Jefti}, obvezn. ~in. reda - u~iteq, Dobrotin; Milan
Na
Krfu su boravili mnogi vi|eni Srbi po~ev od Dostijeva Obradovi}a koji je ovde
navra}ao u dva maha (drugi put vratio se ostrvu nakon 5 godina), od na{ih
kraqeva Kara|or|evi}a (Aleksandar Prvi, princ Pavle, Petar Prvi), vojvoda
(@ivojin Mi{i}, Radomir Putnik, Stepa Stepanovi}), pisaca (Dragi{a Vasi},
Slobodan Jovanovi},), pesnika (Milutin Boji}, Stanislav Vinaver, Jovan Du~i},
Vladislav Petkovi} Dis, Rastko Petrovi}), novinara, oficira, advokata, politi~ara
(Dimitrije Qoti}, Stojan Proti}, Milan Stojadinovi}, Nikola Pa{i}), Branoislav
Nu{i} komediograf, monah Justin Popovi} koji odatle odlazi na teolo{ko
usavr{avawe (Oksford), kaplar Milukna Savi} - `ena ratnik, Petar Bojovi}, major
Dragutin Gavrilovi}, Draga Qo~i} - prva `ena lekar u Srbiji, Milan Nedi},
Mihailo Petrovi} Alas - matemati~ar...
U
20 veku ovde su `iveli britanski pisac Lorens Darel (posle Drugog svetskog rata
jedno vreme `iveo u Beogradu) i wegov brat prirodwak Xerald. Ne samo da su oni
ovde prona{li neophodan stvarala~ki mir, ti{inu i inspiraciju. Sve to ovde
na|o{e i druge umetni~ke du{e - slikari, glumci, operski peva~i... Bili su to
qudi koji do|o{e da vide ostvo na nekoliko dana, ali iznenada desilo se ~udo i
ve}in wih ostade ovde do kraja, jer na Krfu kako neko re~e "mo`e sve da se
dogodi", jer ovo je upravo zemqa u kojoj se dobija tako velika {ansa -
koja glasi: spoznaj samoga sebe...
Dana
31. maja u nedequ svetu u 16 sati i 30 minuta odlazimo feribotom "Eleni"
iz krfske luke za Igumenicu, uz molitveno raspolo`ewe i{~itavaju}i akatist Sv.
Spiridonu i Sv. Nikolaju mirlikijskom ~udotvorcu, plove}i osun~anim plavim
Jonskim morem... A tamo u
Benicesu ostade leptir `uti i leptir svetlo plavi, neumorni crni mravi {to uz
brdo jure, masliwaci, ~empresi, raspevane ptice peva~ice, razigrane lastavice...
U
jutrawim satima, 1. juna, sti`emo u hladni i ki{oviti Beograd ,
a pred pono} i u Bajinu Ba{tu, probijaju}i se prema Debelom Brdu uz gustu belu maglu...
Pred
po~etka putovawa od prijateqa dobih na
dar poruku u kojoj mi poru~i{e da sve probleme i brige spakujem u staru torbu i
da tu istu torbu bacim {to daqe od sebe i da se ne setim gde je... Poslu{ala sam
prijateqski savet - donela radost,
ukrala ~arobni trenutak, oka~ila ga o srce svoje, utisnula neizbrisivi trag u
du{u svoju, koji treba da je tu i da me svagda {titi i da mi daje snagu za napred
i za daqe... Znam sada dobro da mi ga tako skrivenog u dubini srca i du{e, niko
ne mo`e oduzeti... A ovo su samo blede i male iskre koje izviru iz dna du{e...
Ko
jednom do|e na ovo "rajsko ostrvo" uvek }e te`iti da mu se vrati - glasi
jedno od nepisanih ostrvskih pravila...
Нема коментара:
Постави коментар