Боле те скупљени страхови и
уморне ноге, што су запеле
упорно у црно беспуће...
Блаже те јутарња магловита
надања и сва избегла дневна
могућа, час немогућа падања...
Боле те немири страшни и
срце што бесно жури, у
згаслим грудима да вазда
на самку, у пустари ћути...
Блаже те све вере и туђа
веровања, од којих храбро
узимаш, парче по парче од
нераздељивог космичког
колача...
Нема коментара:
Постави коментар