Na
Malu Gospojinu, 21. septembra 2009. l. G., u 17 sati, posledweg dana leta,
kre}emo iz osun~anog Beograda put najzelenijeg, najlep{eg i najsevernijeg
gr~kog ostrva Tasos, ~ije obale zapquskuju ~iste vode kritalno-plavog Egejskog
mora...
Na
dan Sv. Bogoroditeqa Joakima i Ane, u osun~anu zoru belu, sti`emo u omalenu
luku gr~ku Keramoti. Plovidba feribotom oko 40 minuta. Dok plovidba traje
i{~itavamo molitvene re~i akatista: ''Raduj se, veliki Arhistrati`e, sa svima
Nebeskim Silama!''...
Posmatramo let razigranih galebova. More po malo uzburkno. Vetar duva u le|a. Iskrcavawe
na ostrvo za koje nam reko{e da je ''pravi prirodni raj'' i da obiluje borovom
{umom, zbog ~ega ga zovu jo{ ''plivaju}a {uma'' ili ''{uma koja pluta''...
Luka Limenas (Tasos), koji je, ne samo najve}a ostrvska
luka, ve} i glavni grad. Nalazi se na
severu ostrva. Kre}emo du` zapadne obale ka jugu ostrva, u mesto Potos, udaqeno
53,5 km od glavnog grada, u vilu ''Marija''. Popodne susret sa prelpom pe{~anom
pla`om odakle se pru`a neverovatan prizor.
Na svega 12 nauti~kih miqa (ili 22km i 224 m) ispred nas iz Egejskog
mora, izronila velika kamena gromada i cela
obala tre}eg prstena poluostrva Halkidiki. Najvi{i vrh Svete Gore - Atos
sa svoja 2033 m n.v. Preko puta na{eg omalenog ju`nog ribarskog gradi}a Potos,
mona{ka republika sa 20 velikih manastira. Molitva Igumaniji Atonskoj, kojoj se
moli svaka hri{}anska du{a u svakoj nevoqi i muci, uz re~i: ''...kao {to si
nekada Maksimu Kapsokalivu pomogla, tako sada i meni izmoli od Boga dar
neprestane molitve...''.
Svako
novo jutro, nova radost i brzo hitawe, dugo i{~ekivan susret i pogled ka veli~anstvenom prizoru
Svete Gore i najvi{em vrhu Atos. Iznad Atosa stoje beli oblaci, taj ~udesni
porkov Igumanije Atonske. Beli obla~i}i koji su samo tu iznad, oblaci koji
~uvaju mona{ku dr`avu celu i odatle zra~e svetlo{}u po kosmosu vascelom. Beli
oblaci ispod kojih svakodnevno pada blaga rosa,
blage ki{ne kapi velike Bo`je blagodati, neuni{tive `ivotvorne sile i energije
iz nevidqive Bo`je ruke.
Sunce,
pesak, svetlost, belina, najdivnija plava voda, `ivotvorni i blagotvorni mir
{iri se prema sve ~etiri strane sveta, pa i ka nama kojima Gospod dade ovde i
sada, u udeo, da o~ima zemqanim i glinenim sagledavaju `ivopisnu i tihu Svetu
Goru. Vetar blago pirka, more po malo quto, blago talasasto i uzburkano. Vazduh
blagoprijatan i pro~i{}ava svaku na{u poru. Sunce tako neobi~no greje ba{ tu
izme|u Atosa i Potosa. Slu{amo more koje govori jasno i glasno, koje ne {tedi
pe{~anu obalu zlatnu, ve} udara polagano i pesak razasipa u starnu. Sama misao
i svaka na{a misao, poku{ava da uhvati korak sa jednim vi{im duhovnim svetom i
prizorom, koji `ivi `ivotom mona{kim, tamo preko puta.
Obla~i}i
i daqe tu stoje i ~ivaju najvi{i vrh Svete Gore. Vazduh koji di{emo pro~i{}ava
svaku na{u misao, svaki deo na{eg tela, sve one okorele prqav{tine u dubinama
du{a i srca na{ih. Ovde svaki kamen i svaki kamen~i}, svako zrno i zrnce belog peska, deluje `ivotvorno i
blagotvorno. Sva priroda i okru`ewe celo le~i i daje nam jedan ~udesdan i
neobi~an mir. Sama pomisao da je tu svaki dan preko puta nas, pred o~ima na{im svelepota
Sveta Gora, ~ini da se ose}amo zaista posebno i druga~ije. Zato neka sve ovo
potraje.
U
ranim jutarwim satima polazak na izlet pod nazivom ''neponovqivi Tasos'' -
''neotkriveni Tasos'', u obilazak celog ostrva ~ija je ukupna du`ina obale 108
km, a du`ina od severa do juga 25 km, a ukupna povr{ina 380 kvadratnih metara. Na
ostrvu `ivi oko 18 hiqada stanovnika, a ostrvqani su ~uveni po proizvodwi vina i mermera, koji se ubraja
me|u najboqe na svetu. Kre}emo iz Potosa na isto~nu obalu ostrva.
Prvo
mesto na{eg svrati{ta je manastir Sv. Arhangela Mihaila (Arhangelos) 15 km od
Potosa. Na kraju 11-og veka na ovom ostrvu `iveo je Sv. Luka
Tasoski, u palninskom selu gde je podigao kapelu Sv. Jovanu Teologosu
(Bogoslovu),koje se od tada pa do danas zove Teologos. Nakon 14 godina napu{ta
Teologos i podi`e malu kapelicu na jugoisto~noj obali ostrva. Odatle odlazi
blizu mesta gde je dana{wi manastir Arhangelos. Nakon 17 leta provedenih u
strogom usamqeni~kom podvigu, javqa mu se Sv. Arhangel Mihailo koji mu re~e da
}e se kroz tri godine upokojiti. Da bi ga uverio Sv. Arhangeo da nije utvara
lupi {tapom o stenu iz koje pote~e agiazma (sveta voda). Arhangeo mu re~e da
pije od ove vode i da sagradi crkvu posve}enu wegovom imenu svetom gde }e se
qudi krepiti i isceqivati. Podigao je crkvu Sv. Luka, a narod se pojio agiazmom i isceqivao od svih
neduga. U~enik Sv. Luke Ksenofont, ostav{i sam nakon duhovnikovog upokojewa
odlazi na Svetu Goru u manastir Filotej.
Tako je Arhangelos postao metoh manastira Filotej. Arhangelos se nalazi
preko puta Atosa i po vedrom danu sa terase manastirske vide se manastiri sa
severne strane Atosa, kao i sam Filotej.
Turcima koji su okupirali ostrvo u 15 veku zasmetalo je po{tovawe ove
svetiwe. Jednom tri Tur~ina krenu da se obra~unaju sa istom.
Iza{li su na obalu, a jedan od wih
oskrnavi sv. izvor. Istog trenutka pao je mrtav na pod kapele, a voda je
presu{ila. Ostala dva Tur~ina po|o{e u beg, ali ih na moru pomori stra{na
oluja. Sutradan lokalni sve{tenik otac Dimitrije krete sa narodom na molitvu u
kapelu. Iznenadi{e se. U
no}i javi se sve{teniku Sv. Mihailo i naredi mu da iznese mrtvo Tur~inoovo telo
iz kapele. Kada je u~inio kako mu je zapove|eno, sv. voda je opet
potekla. Od tada pa do danas voda ne presu{uje. Izvor sv. vode je u jednoj
pe}ini kraj morske obale ispod manastira. Svako ko `eli da mu pri|e ulazi
unutra na kolenima, jer je ulaz u pe}inu onizak. Staza do izvora je strma i
te{ka. Samo uporni, smireni i strpqivi do wega silaze. Ka`u da je potrebno 2
sata da se si|e do izvora.
Poklawamo se velikoj svetiwi koja
se ~uva u ovoj svetoj obiteqi. To je sveti klin iz Hristove desne ruke kojim je
bio prikovan za Golgotski Krst. Prona{la ga je carica Sv. Jelana u Jeruslaimu.
^uvao se u Carigradu. Iz Carigrada sti`e na Svetu Goru u manastir Filotej.
Iguman filotejski daje monasima sv. klin i mo{ti Sv. Pantelejnoma da ih odnesu
na poklowewe u pravoslavne zemqe od kojih su tra`ili pomo} u borbi sa Turcima
(Srbija, Rusija, Rumunija, Bugarska). Monasi su krenuli na put, ali ih oluja
skre}e na ostrvo Tasos na mesto gde je dana{wi manastir Arhangelos. Tu ih
napadaju gusari, ali jedan monah uspeva da sakrije svetiwe u zid crkve pre nego
{to ih pirati sve pogubi{e, a crkvu uni{ti{e. Po{to je nekog ~oveka Jovana
iscelio Sv. Mihailo, re{i da obnovi zapustelu crkvu. Tada pronalazi sakrivene
svetiwe i odlazi u selo Teologos da javi monahu Teoni koji se tamo podvizavao.
Neimari hrama slaga{e oca Teonu rekav{i da su samo na{li mo{ti Sv. Pantelejmona,
ali pre}uta{e o srebrnom kov~egu gde se ~uvao sv. klin koji je bio na drvenom
krstu. Taj drveni krst sakrili su me|u granama divqe masline koja je rasla kraj
kapele, a kov~eg su zadr`ali za sebe. Pastir \or|e primeti da se pored crkve
no}u vidi neobi~na blistava jaka svetlost iz drveta divqe masline. Javqa to ocu
Teoni koji pronalazi sv. klin. Odnosi ga u selo Teologos i od tada po~iwu da se
de{avaju velika ~uda. Iguman manastira Filoteja nare|uje Teoni da vrati sv.
klin. Sveti Mihailo se javqa igumanu i nare|uje da se klin vrati na ostrvo Tasos.
Ni drugi put iguman ne poslu{a, pa Sv. Mihailo prenese li~no sam klin na
ostrvo. Pastir \or|e opet vidi svetlost koja isijava iz masline. Otac Teona
pronalazi klin i prenosi ga u Teologos. Bilo je ovo drugo obretawe
(pronala`ewe) sv. klina. Po{to se dogodilo u drugi dan Svetle sedmice po
Vaskrsu, od tada pa do danas se svakog Utorka po Vaskrsu u Teologosu svetkuje
se}awe na ovaj doga|aj.
Od 1974. manastir Arhangelos postaje
`enska obiteq (oko 25 monahiwa). U wemu je svetogorski tipik i stari kalendar
po kome se slu`e sve slu`be. U ovom manastiru ose}a se jako prisustvo i pomo}
Sv. Mihaila. U staroj omalenoj crkvici ~uva se ikona Sv. Mihaila ispod ~ijih sv. nogu le`i
mrtav Tur~in. Sv. Mihailo je po prvi put prikazan kako nekoga ka`wava. Velika
isceqena se de{avaju pred wom o ~emu svedo~i mno{tvo zlatnog nakita, dukata,
sabqi i ma~eva, kojima je darivana i ukra{ena ikona, Sv. Mihaila sa desne
strane ikonostasa. Manastir je u obnovi. Temeqi su iz 11-12 veka. Novi deo je u rekonstrukciji, a po izledu podse}a na
carigradsku Aju Sofiju. U porti mona{koj
gr~ko gostoqubqe - dve ~inije pune ratluka bele i roze boje. Posle duhovne
hrane, zadobismo i blagolsoveni slatki{ okupan u belom prah {e}eru. Mir,
radost, ti{ina. Ruzmarin i bosiqak miomiri{u. Neopisiva lepota i divota.
Dрugo mesto na putu na{eg otkrivawa
neopisivog Tasosa je bogato arheolo{ko nalazi{te Aliki, gde su ostaci anti~kog
rudnika mermera ispod nivoa mora, koje se ne eksplati{e. Bila je ovo prva
anti~ka luka na ostrvu u 7 veku pre Hrista, sa ostacima dva identi~na ostatka
Posejdonovog hrama. Ostrvo Tasos bilo je ostrvo sirena koje su mamile svojom zanosnom
pesmom, a kojima je odoleo jedino Odisej na svojim lutawima i putovawima, tako
{to je zapu{io u{i {koqkama i naredio da ga ve`u za stub kako se ne bi
predomislio. Na brdu iznad Alikija stoje ostaci dve ranohri{}anske bazilike iz
4 veka, (bliznakiwe), podignute za vreme vizantijskog cara Justinijana. Aliki
je stradao u dva zemqotresa u 4 i 15 veku i deo tog bogatstva ostao je pod
morem. Kako bi se o~uvalo to blago, ovde je zabraweno rowewe, jer su pre toga
mnoge dragocenosti odnete u muzeje {irom sveta. Slikar Polignotos i pisac
Androstenis koji su pratili Aleksandra Velikog u vojnim pohodima, ubrajau se
me|u velikane Tasosa.
Slede}a
stanica je selo Panagia (Bogorodica). Na putu ka Panagii sa desne starne je ostrvo
Krambusa sa crkvom Sv. Danila koje pripada ostrvu Tasos. Na dan Sv. Danila obilaze
oko ostrva ~amcima u sve~anoj litiji. Prepodobni Danilo je podvi`nik Tasosa i
osniva~ velikog manastira i savremenik Sv. Joanikija Velikog. @iveli
su u 9 veku. Sveti Joanikije slavi se 4 novembra po starom kalendaru. Pri
poseti Sv. Joanikija ostrvu Tasos, lokalni `ivaq umoli Sv. Joanikija da ga
oslobodi zmija. Svetac
se pomoli, a zmije u ogromnom broju jurnu{e u more i podavi{e se.
Sti`emo
u selo Panagia na glavni seoski trg gde nas do~eka platan star 600 godina i
~esma sa slatkom osve`avaju}om planinskom vodom. Obilazimo najstariju seosku
ku}u iz 1642. god. koja nema vrata i u koju se ulazilo merdevinama, koja ima
pu{karnice, a sve radi odrane od pirata. Tu je trg i most zaqubqenih, kao i
izvor vode koji donosi nov~ani prihod ako se sa wega pije, jer u selu `ive
bogati me{tani koji redovo piju vodu sa tog izvora. Iznad je prelepa i velika crkva
Panagija iz 1832., podignuta na temeqima crkve iz 12 veka. Tokom turske
okupacije bila je spaqena. O~uvan je jedino pod i stari ikonostas sa svevide}im okom plavim (datiraju
iz 12 veka). Gra|evina je trobrodna. U ovoj crkvi se bira stare{ina sela, koji
uvek mora biti i najbogatiji. Ovde je i stara zastava iz 1923. koja se iznosi
svakog 15. avgusta u sve~anoj litiji u proslavi Panagije (stare{ina sela nosi
zastavu do Zlatne pla`e). U crkvi je i zastava Ri~arda Lavqe Srce koji se proslavio
u Tre}em krsta{kom pohodu. U selu Panagija je i krsta{ko grobqe. U crkvi je i
paleta nov~i}a iz 17 veka (bezdetne `ene molile su Presvetu Bogorodicu da im
podari porod, a za uzvrat su davale nov~ane priloge). Ta ~udotvorna ikona
Bogorodice stoji sa leve stane. Ovo selo poznato je po vinovoj lozi od koje
prave pi}e ocipuro.
Odlazimo
u fabriku maslinovog uqa u selu Panagija, koja je osnovana 1915. (radila je na
vodeni pogon, jer na ostrvu Tasos do 1953. nije bila uvedena struja). Tada se na 1 sat cedilo 400 litara
uqa, a danas oko 1 tona. Jedino se na Tasosu proizvode crne su{ene masline koje
se su{e same od sebe na drvetu i vazduhu. Stablo masline nastalo je po jednoj
pri~i tako {to je Zevs do{ao preru{en u prosjaka u ku}u jednog bra~nog para
koji ga lepo primi{e, a on im na rastanku re~e da ga mogu potra`iti kad god im
{ta zatreba. Potra`i{e pomo}, a on ih u~ini besmrtnim, podari im ve~ni `ivot
pretvoriv{i ih u drvo masline. I kada se zagleda pa`qivo u stara {iroka stabla masline
vidi se da li~i na bra~ni par prepleten u veliki qubavni zagrqaj.
Maslina
i maslinovo uqe kori{}eni su jo{ u anti~ko doba i delovali su veoma uspe{no u
le~ewu reumatizma, neuralgije, holesterola, trovawa i dijabetesa, kao i
pravilnom funkcionisawu urinarnog, respiratornog i digestivnog trakta,
kardiovaskularnog sistema. Mediteranska ishrana bazirana na maslinama je tajna
dugog `ivota. Me{tani sela Panagija su dugove~ni, po 108 pa i vi{e godina `ive.
Po gr~koj mitologiji prvo maslinovo drvo, ta
blagoslovena biqka, koja je simvol mira, nastala je tako {to je Atena bogiwa
mudrosti udarila nogom o zemqu i na tom mestu je izniklo prvo maslinovo drvo.
Vra}amo
se na seoski trg Panagie i probamo slatki{e pravqene od borovog meda, a koje se
proizvode jedino u ovom delu Gr~ke. Nakon degustacije tasoskih slatki{a, vreme
provodimo na Zlatnoj pla`i, najdu`oj (duga 4,5 km) koja je najpose}enija,
nejekskluzivnija, najlep{a i najpeskovitija. Sti`emo u glavni grad Limenas koji
ima oko 4500 stanovnika, na severnu obalu ostrva. Svuda rastiwe maslina,
origana, paprati i {arenog cve}a. Zapadnom stranom ostrva, oko 17 sati vra}amo
se na polaznu ta~ku mesto Potos,
zatvoriv{i krug sada nam otkrivenog Tasosa.
U
petak, 25. septembra, slavimo Prepodobnog Danila Tasosokog po julijanskom
kalendaru. Narednog dana slavimo Prepodobnog Jeroteja Novog koji je `iveo u 17
veku na Svetoj Gori (wegova sv. glava se nalazi u svetogorskom manastiru Iveron).
Na Krstovdan odlazimo na Liturgiju u manastir Arhangelos. Nakon Liturgije, molitvene
re~i akatista Sv. Mihilu pred wegovom sv. ikonom, u crkvici maloj i drevnoj. Ratluk
dobijamo na blagoslov. Pogled sa terase upiremo
ka Atosu. P~elice sle}u svuda, pa ~ak i na moju maramu, sede mi na krilu. Darivaju nas strukom bosiqka u
manastiru. U povratku svra}amo u kapelu Sv. Pantelejmona u Potosu, kraj koje je
velika crkva u izgradwi.
Po
Krstovdanu odlazimo u selo Teologos udaqeno 10 km od Potosa. Obilazimo crkvu
Sv. Dimitrija (koja je gra|ena 18 god.; datira iz 1803. god.) i Sv. Paraskeve
(iz 1842. god; podigli je me{tani za svoje verske potrebe), kapelu Sv. Luke Tasoskog
(metoh manastira Arhangelos), stari kameni most i kamena staza od crkve Sv.
Dimtrija do manastira Arhangelos, seosku skup{tinu iz 1884. god., spomenik haxi
Metaksasa oslobodioca, stari mlin za ce|ewe maslinovog uqa, muzej folklora,
ostatke najstarije dvospratne ku}e (sedi{te vlade tokom turske i bugarske
okupacije; izgorela u po`aru) u selu Teologos neobi~ne i karakteristi~ne
arhitekture.
Na
dan Sv. mu~nice Jefimije odlazimo na brdo iznad pla`e Potosa, gde je omalena crkvica
Sv. Nikole. Na dan Sv. mu~enica Vere, Nade, Qube i mati im Sofije odlazimo po
tre}i put u manastir Arhangelos, provode}i vreme u molitvenom raspolo`ewu, sa
jo{ jednim pogledom ka Atosu, uz ratluk manastirski koji nam monahiwe
gostoqubivo ponudi{e.
Prvog
oktobra kre}emo oko 14 sati ku}i. Pre odlaska prislu`ujemo vo{tanice u kapelici
Sv. Pantelejmona u Potosu. Na trajektu opet molitveno raspolo`ewe i re~i
akatista Sv. Arhangelu odzvawaju naokolo. Galebovi nas ispra}aju do kopna. Sti`emo
u ranim jutarwim satima (u 5 sati i 30 minuta) u Beograd. Usledio je povratak u
Bajinu Ba{tu, u kasnim ve~erwim satima po ki{i, magli i hladno}i...
