четвртак, 7. новембар 2013.

ХАЛАПЉИВО РАЗНЕСЕНА...


И тек сада у мени се отвара и ствара песнички апетит, па стога на астал, да покушам да изнесем једну свеже испечену испупчену песму... 
Оно од мало пре, није ништа збиље вредно, а ни озбиљним методом овде пред вас изречено... 
Мало шале да унесе дах какве такве лепоте, у ове моје прохладне новембарске дане... 
Како да почнем песму ову, којој не видим крај без почетка, а ни почетак у бескрају, тек можда некад опет изнова рођен???... 
У свом несташлуку радосном, ја сам само један мали атом чудне туге, нешто попут ишчупане пруге дуге... 
А већ сутра у праскозорје заблистаћу попут љубичасте дуге, просуте преко плавичастих небеса подно Сунца... 
И кише ће глуве лити у сазвежђу челичном само овде и сада... 
И док у овој песми кроз лутање и тумарање реч доличну опет тражим, узмичем за светлосну годину аветима прошлости... 
Како да дотакнем бескрај у бескрају, са што мање утрошене снаге, кад ме одсутност од теме разоружава???... 
И скелет ми се чудом неким троши до сржи у празно... 
И као да сам ишчезла у беспуће бескраја, халапљиво разнесена и занесена у ове мисли, речи и слова...              

СТРАНЧЕ НЕЗНАНЧЕ...


Моја данашња незнана реч и мисао, као да су осмишљене само за тебе странче незнанче, кад мислим и покаткад помислим да негде сатима овим и ти тамо мислиш, на ону моју пређашњу реч и мисао, теби на дар првим јутарњим возом упаковану и без адресе послату, тамо далеко у твоју питому европску јужну покрајину...
И видим опет ми вешто намигнеш, тим чаробно милим оком, странца незнанца и сигурно се насмешиш самоме себи, кад мој пакет без адресе отвориш са воза и његов посве замршен садржај разрешиш и одгужваш...
И замислим те како одважно корачаш кроз све те зелене пределе, кроз реку и облаке, кроз старе добро очуване зидине, са оном истом заједничком нам речју и мишљу, а којих има избројала сам осамдесет и једна, где увек као да мислимо само сами на себе...
И чујем музику твога португалског краја, фадо у комбинацији са прекрасним џез гитарама, па из те медитеранске климе, ослушкујем прве дивне звуке послате из даљине, затрпана овде и сада тишином мога прохладног завичаја...
Странче незнанче, да ми је да у даљину добацим ову моју малу мисао и реч, тамо до твоје душе и твога срца, до твога милог ока, до твога Педро потока, јер ти си изненадно постао моја тренутно највећа садашња инспирација и озбиљно размишљање где би могла бити моја будућа туристичка дестинација, а ко зна - можда и нова животна станица... 

 

среда, 6. новембар 2013.

НЕМОСТ ЈЕСТЕ СМЕЛОСТ...

 
Моје су речи неме
и мисли су одвећ неме
а у тој њиховој 
подударној немости
израста
моја песма нема
да је овакве на свету 
заиста нема...
 
Моја су дела нема
и акције су неме
а у тој
међусобној игри
грубости 
и удобности
рађа се
моја данашња
нема тромост...
 
Твоје тишине су неме
и звуци су неми
а у тој 
несвакидашњој динамици
оглоданог дана
као да су још
недоречена сва ова
моја мала 
нема ћутања...
 
И сан и машта
човеку се не прашта
немо у заборав 
одлазе сада
а то је управо оно
последње слово
пригушене неме 
речи моје...
 
И рећи у даљину
нешто смело
лепо и немо
зар није сада
одвећ закаснело
и ко јесење 
покисло лишће 
тужно свело...
 
И сваки дан 
у немост потопим
тако се ослободим
пре него прву реч
у празно изговорим
па чак и онда 
када схватим да 
није тако требало 
све оно казати...
 
Немост није више
моја смелост
то је пре увелост
то је сада празнина
која зјапи на дну
мога унутрашњег
микрокосмоса...
 
И молбе су ми умрле
у немости превеликој
чак и онда када сам
узалуд мислила
да из немости 
ко из немоћи
изводим
закључке ове...
 
Немост из даљине
што допире
ко у своје језгро 
понире
и мисао ову потире
кад се до вечери
уседи
устали
и у мени немо
искључи
закључа
и опет закључи...
 
Немост није немоћ
а ни свемоћ
она као да је
одвећ нека чудна
крепост
што изнедри немост
на плус 17
данашњих степени
по Целзијусу...
 
У немости
отиче и ово моје
садашње време
протиче без
радосног осмеха
а ја знам да
безусловно
ваљда верујем
у сопствене туге
и да једино тако
овде немо опстанем
и немост постанем...
 
Немост није ни
неколико пута 
пређен челични мост
а ни радо виђен гост
што мало по мало
дотрчи без укуса
и обзира
без позива 
и одазива
без опозива...
 
Немост 
јесте смелост
и моје душе 
пригушена светлост...
 
 
 



ШКОЛА РОДИТЕЉСТВА...



У школу родитељства сам ишла од 03. 07. 2007. - 24. 07. 2007. у Народни Фронт.  Школу су водиле те и те сестре.  Добила сам диплому. Од 26. недеље сам кренула на вежбе. 


Када уђемо у 9. месец уз себе стално треба да имамо:


  1. оверену здравствену књижицу
  2. личну карту
  3. потврду о крвној групи
  4. зелени упут за стационарно лечење
  5. налаз на сиду и хепатит
  6. анализу последње крви
  7. графикон последњег ултразвука
  8. мрежасте улошке ''нива''
  9. налаз цервикално-вагиналног бриса


Када уђемо у 9. месец треба да спремимо у  кесу:


1. прибор и средства за личну хигијену (паста, четкица, чешаљ, купка...)

2. 3 пешкира мања ( после ће нам донети још)

3. 2 спаваћице ( боље купити више јер су болничке јако грубе)

4. повидон јод пена

5. папуче

6. мрежасте улошке 3-4 паковања ''нива''

7. мрежасте гаћице 2 комада

8. тоалет папир

9. плазма, бонжита, вода1/2 л

10. 2 пластичне чаше


На врху кесе треба да стоји 1 спаваћица, тоалет папир, купка, 1 пешкир, 1 кеса, 1 паковање уложака.





ПОРОЂАЈНИ СИМПТОМИ



1. Може да се појави крваво-слузни чеп, тј. порођај је на помолу за 2-15 дана.

2. Плодова вода - постоје 2 типа:



- потпуна (одмах се излије 1-1,5 литар течности)

- делимична (по мало отиче)



Прво обратити пажњу на изглед воде. Ако је бистра ОК, ако је зеленкаста хитно у болницу. Код бистре воде имамо времена да се брзо истуширамо, ставимо уложак и кренемо потом у породилиште. Када пукне водењак сме се само лежати и стајати (никако седети). Јавити се у саветовалиште радним даном, а викендом у амбуланту 7 или 8. Узети картон.

Код делимичног, да би утврдили да ли вода отиче или не, испразнимо бешику, оперемо се, добро посушимо и обучемо чист веш. Гледамо на сваких 10 минута тј. мењамо веш и гледамо да ли је мокар или не. Прво пратити лежећи, а онда стојећи. Може и да се провери улошком који се купује у апотеци.



3. Долазак у болницу- питаће нас зашто смо дошли ? Или нам је пукао водењак (опис какав је) или имамо контракције. Питају: термин порођаја, где живимо..., прегледају да виде отвореност (ако је преко 3 прста одмах остајемо у болници).





УЛАЗАК У ПОРОДИЛИШТЕ



1 просторија: мерење притиска, карличне мере, бријање, клизма, туширање



2 просторија: ЦТГ, преглед, тонови, рећи све о трудноћи...



3 просторија: ултразвук



4 просторија: смештање у порођајни бокс. Ту покушавамо да се релаксирамо уз 1, а потом 2 типа дисања. Прегледају нас на свака 2 сата, а некада и чешће. Када осетимо да нам се каки зовемо бабицу. Значи, кренули су напони. Прелазна фаза ( у исто време контракција и напон ) је најгора и тада дисати 3 тип (3 пута брзо, 4 пута дуг издисај). Контракције: између прве (крај) и почетак друге мање од 10 минута. Дисати 1,2 тип.



За извођење бебе понети:


§         корпу

§         5 тетра пелена

§         памперс бр. 1

§         2 бенкице

§         1 шведска

§         капица

§         чарапице

§         зеке

§         прекривач / ћебенце


И још неколико корисних савета:

Вигантол од 15 дана. 
 
Павловићевом  јој мазати само гениталије и ако са негде кожица исперута.
Јастук од постељине може одмах да се користи или пелена сложена у квадрат.
За чишћење језика (од млека, а не сор) чистити раствором: 100мл воде и 1 кашичица соде- прокувати и газом чистити или обложити брадавице раствором. 
Чишћење носића боца физиолошког, шприц (напунити шприц до 6 мл, може и мање/више,ставити бебу на бок да лежи, држати јој чврсто главицу. Ако лежи на левом, сипати у десну ноздрву и обратно. У току дана може се неограничено стављати тј. радити када се чује да кркља носић.
За грчеве пити ЕСПУМИСАН капи. Сме 5x25 капи дневно.

 За темењачу   намазати беби-уљем, 1 сат пре купања, беби главу и после нормално бебу окупати.

 Излазак напоље не водити бебу по киши, ветру и магли, а зими сме напоље по мразу и до -7.

Столица беба може и по 10 дана да нема столицу





уторак, 5. новембар 2013.

КАКО СЕ РОДИЛА НАШA ПРВА РАДОСНИЦА (из Дневника једне труднице)...



13. 02. 2007. - Тест на трудноћу је позитиван, тј. показује да сам у другом стању. Последњи циклус сам имала од 11.01.-17.01.2007...

14. 02. 2007. – Докторка та и та - ће водити моју трудноћу. Број картона је тај и тај... Ултразвук није могао да покаже трудноћу (докторка каже да је мала трудноћа, па се вероватно због тога не види), али по њеном виђењу материце мисли да јесте трудноћа. Открива ми цисту на десном јајнику (то је циста која прати трудноћу и до 3. месеца ће нестати тј. беба ће се до тада са њом хранити). Шаље ме и  да путем крви потврдим трудноћу. У приватној лабораторији тој и тој... дефинитивно  потврђујем трудноћу...

22. 02. 2007. - Данас се на ултразвуку види трудноћа. Добила сам упут да урадим комплетну анализу крви. Треба да пијем: FOLNAK и UTROGESTAN... Повраћам нон- стоп...

08. 03. 2007. - Ултразвук и налаз крви је добар. Цисте више нема. ТТ- 67 кг, ТА- 100/60. Од фолнака и утрогестана имам још веће мучнине и докторка ми је рекла да не пијем више... У Заводу за трансфузију крви, вадила сам крв за крвну групу: A Rh (D) + (poz)...

22. 03. 2007. - По ултразвуку плод је много мали за 10 недељу, crl је 13,9 мм, а требао би да буде од 30-35мм. Докторка ми каже да им је ултразвук лош и да је све вероватно ОК, али за сваки случај да одем у Вишеградску на вагинални ултразвук. У Вишеградској је све ОК, величина плода је 32мм и чула сам први пут откуцај бебиног срца. Повраћам и даље...

10. 04. 2007. - 13. сам недеља. Мало мање повраћам. Докторка због лошег ултразвука не може да ми одреди НТ-регију  и одређујем је у Вишеградској: crl је 63мм, а НТ- регија 1,2. Не морам више да пијем воду за ултразвук. У приватној лабораторији тој и тој... радим ДАБЛ ТЕСТ - цена 1920 дин. Опет да урадим комплетну анализу крви. ТТ - 64 кг (смршала 3 кг због повраћања)... ТА - 120/70.

18. 04. 2007. - Ултразвук је добар. Бебана је јако живахна. Показала ми је главицу, рукице, ногице. СИСАЛА ЈЕ ПРСТИЋ. Порасла је. Докторка ме је гинеколошки прегледала и узела папа налаз. Грлић ми је добар. Утрогестан и даље да пијем. Дабл тест и налаз крви је добар ( шећер је 5,2, а граница је до 6,4). Докотрка ми је рекла да водим рачуна о шећеру, јер у трудноћи шећер зна да расте (пити природно цеђене сокове, куповне без шећера, ако се тражи слатко узети 1 кашичицу меда). Прегледала ми је  шуљеве (појавили су се мало) и да мажем кантарионовим уљем. Имам проблем са столицом - затвор (да узимам  мусли са јогуртом). За Васкрс идемо у мој завичај. У 16 недељи тј. 4. маја да урадим ултразвук код једног доктора тамо близу мог завичаја. ЖАЛФИЈА НЕ СМЕ ДА СЕ ПИЈЕ У ТРУДНОЋИ.

04. 05. 2007. – Мој супруг је први пут видео бебану на ултразвуку код доктора у суседном граду мог завичаја. Све се лепо видело. Добро је све, за сада предњачи карлица и задњи зид постељице је ниже усађен. Рекао ми је да не бринем због тога, јер ће се са растом бебе и постељица подизати. По њему требало би да престанем са утрогестаном, јер сада постељица сама производи утрогестан и да једем доста воћа, поврћа, избегавати теста, слаткише, што више шетње.

18. 05. 2007. - 18. сам недеља. Пошто ми је доктор скоро радио ултразвук, докторка ми је само површно бацила око на ултразвук, без слике. Беба је живахна. Сада је окренута главицом. Постељица се подигла. Папа и секрет су ми супер. У 16. недељи сам требала да радим ТРИПЛ ТЕСТ, али нисам јер сам била у завичају. ТТ - 68,5 кг, ТА - 100/60. Добијам упут за комплетну анализу крви и по томе ће видети јел почињем са пијењем Mamavita или  Prenatala. Повраћам по некада јутру или касно увече.

1. 06. 2007. - Ултразвук је Ок. Бебана је немирна. Имам болове испод леве дојке где су ребра, ка средини - ка желудцу. Прегледала ме је гинеколошки да види да нису контракције. Срећом нису. Даје ми упут да урадим абдомен стомака и ту је све ОК. Укида ми утрогестан и почињем да пијем FOLAN са витамином B 1x1 или PENTOVIT, KALCIJUM I MAGNEZIJUM - SUMECE 1x 1, VITAMIN C од 500 мг 1x1. У мокраћи имам бактерије и треба да урадим уринокултуру. ТТ - 69,5 кг, ТА - 100/70. Мучи ме и суви кашаљ и одлазим код дооктора, који ми је рекао да је бронхитис и да пијем витамин Ц и чај од белог слеза...

06. 06. 2007. - 21. сам недеља. Ултразвук ми данас докторка није радила. Само је видела налаз уринокултуре, који је ОК. Kада попијем пентовит, калцијум - магнезијум и витамин Ц, да пређем на PRENATAL - 1x1 (најбоље после доручка). Мало ми попуцали капилари на ногама (мазати HEPALPANOM). ТТ - 71 кг, ТА - 100/60. Докторка иде на одмор и дала ми је упут за Вишеградску, да одрадим ултразвук од 18 - 22 јуна. Бебану све чешће осећам како се мрда.

11. 06. 2007. - Почела сам да узимам FLUONATRIL  или FLUOROGAL за зубе. Најбоље свако вече пред спавање посисати по једну од 1мг. Узимати до краја трудноће и наставити само у току дојења. Пре сисања таблетице, на 30 минута, не сме се уносити ништа млечно. Прегледали су ми и зубе и број картона је тај и тај...

18. 06. 2007. - У Вишеградској на ултразвуку све ОК. Почела сам и Пренатал да пијем.

05. 07. 2007. - Данас је докторка са одмора дошла само због нас трудница. По ултразвуку беба опет заостаје 1 - 2 недеље у тежини и показује мањак плодове воде (да пијем више течности). Холестерол ми је мало повећан и то је нормално у трудноћи. Еритроцити мало опали. Гинеколошки ме је прегледала због одласка на вежбе у  Народни фронт. Могу да похађам вежбе. Почетком августа да урадим комплетну анализу крви. Пошто опет идемо у мој завичај, прво морам урадити ултразвук у Вишеградској 25. 07. 2007. И ако је све ОК могу да путујем. ТТ - 72,5 кг, ТА - 90/50.

25. 07. 2007. - Ултразвук је супер. Бебана је тешка 1,200 кг. Плодове воде има довољно.

06. 08. 2007. - У завичају смо. Налазе сам урадила овде. Ухватио ме неки вирус - повраћање и температура. Звала сам докторку: за температуру FEBRICET од 500мг, а за повраћање KLOMETOL од 10 мг али само 1/2 и то само да попијем, више ни једну и за пролив  LIOBIF.

22. 08. 2007. - Ултразвук ОК. На неким местима мање воде. Каже да је девојчица. Гинеколошки ме је прегледала, грлић је мекан и каже да ћу се лако отворити и породити. Гвожђе ми је мало ниже и треба да пијем TOTHEMA ампуле - на 1/2 чаше воде дневно (пити на цевчицу). Почела сам од данас. Пошто треба опет да радим комплетну анализу крви, тада ћу 5 дана направити паузу са узимањем гвожђа, па после опет наставити. Смем да шетам као и пре. ТТ- 78,5 кг, ТА - 90/65.

17. 09. 2007. - Ултразвук добар. Прехлађена сам и треба да пијем AMOKSICILIN и вагиналете да стављам свако друго вече због секрета који ће због капсула бити поовећан. Добила сам: зелени упут за стационарно лечење да вадим цервикално - вагинални брис, да вадим крв за тест на сиду и хепатитис. Са пуних 37. недеља у Народном фронту да одрадим први Ctg и ултразвук. Гвожђе да наставим да пијем и после порођаја. Око 8 - 9 октобра да јој се јавим на контролу. ТТ - 79,5 кг, ТА - 100/60.

18. 09. 2007. - Данас сам у Народном фронту урадила  цервикално - вагинални брис. Налаз ће ми бити готов 21. 09. 2007. од 9 - 11 часова.

21. 09. 2007. - Подигла сам налаз цервикално - вагиналног бриса и добар је.

27. 09. 2007. - У студентској поликлиници радила сам налаз на сиду и хепатит. Налаз сам добила данас и све је ОК . У Фронту сам урадила Ctg и ултразвук. Нема контракција и беба је тешка око 3 кг. Плодове воде има довољно.

08. 10. 2007. - Докторка ме је прегледала и отворена сам 1,5 прст.

12. 10. 2007. - У Фронту опет рађен Ctg и нема контракција, срчани тонови бебе супер.

16. 10. 2007. - Дошла сам у Фронт на преглед јер сам мислила да ми отиче плодова вода. Радили ми Ctg, ултразвук и гинеколошки преглед. Прегледала ме једна докторка и преглед је био болан. Са водом је све ОК. Око 12 часова ми је испао крваво - слузни чеп. Стомак ме је болео као пред менструацију, ни мање ни више.

18. 10. 2007. - Данас ми је ТЕРМИН и морам да се јавим у Фронт на дан термина. Ctg је ОК, нема контракција. Увече око 21 час, одлазим у Фронт на преглед, јер ме стомак болео као пред менструацију. И даље отворена 1,5 прст. Доктор ми је рекао да ујутру опет дођем на Ctg.

19. 10. 2007. – Докторка код које је онај преглед био болан, опет ме је примила. Ctg је супер, ултразвук. Преглед је био груб и болан, отвореност 2,5 прста и одвојила ми је овојке да би се брже и лакше отварала. Шаље ме у породилиште.


П  О  Р  О  Ђ  А  Ј

Муж ми доноси кесу. Одлазимо у амбуланту бр. 8., где се пресвлачим у своју спаваћицу и узимају ми податке. Поздрављам се са мужем и бабица ме са лифтом одводи у породилиште. У породилиште улазим у 11 часова. Прво улазим у собу за бријање и клизму. Кесу остављам на полицу, потом следи бријање, па клизма. Примењивала сам Хегелову вежбу, шетала и три пута сам се празнила. Затим, истуширала. Улазим у другу собу, лежем на кревет. Прегледају ме (ништа није болело), Ctg и узимају ми податке везано за трудноћу и уопште. Одатле идем у трећу собу на ултразвук и онда смештање на порођајни сто бокс бр. 5. Одмах ми укључују стимулацију за отварање. Са 4 прста отворености пробијају ми водењак. Вода је бистра. Пар пута су ме прегледали, тј. пратили су отвореност. Контракције нису биле јаке,  прелазна фаза је била најгора. Порођај је био брз и беба је брзо испала, у 17: 10. Добила сам све похвале од доктора и бабице, тј. одавно нису имали такву прворотку. Не знам име ни доктора, ни бабице. Бабица је приметила да фали парче постељице и урађена је одмах ревизија. Будим се око 19:30. Одводе ме у собу, 3 спрат - соба 313. Сестра ми је помогла да дођем до кревета. Речено ми је да пијем што више течности да би могла да имам што пре мокрење. Тек сам у поноћ мокрила. Све ме је болело. Једва сам се померала. У недељу смо имали контролни преглед. Све је било ОК. Храна је била добра, али количински мало. Бебана није била са мном у соби. Млеко је кренуло у суботу. Доносили су ми је само на подој. Столицу нисам имала у породилишту. Прву сам имала кући 22. 10. 2007...   











петак, 1. новембар 2013.

С` ОНЕ СТРАНЕ ЈАВЕ 24 (измишљени разговор са научником Миланковићем)...


Дошла је и старост са својим последњим данима, остено, наметљиво и постепено, но и то сте као и све у животу поднели и примили мирно, зар не?.
"Старио сам из године у годину. Када сам читао или писао, поправио бих наочарима слабост мојих очију. Када ми је слух почео да слаби, заузимао бих у позоришту место блиско позорници. Осетно слабљење мога њуха није ме бацило у очајање. Нисам могао да уживам у мирису руже, али зато нисам осећао ни смрад, а њега је у вароши, препуној аутомобила, више но мириса. Ноге изгубише гипкост, па сам се испомагао штапом, а за подаље пешачење имао сам ауто Академије на располагању. Тако нам техника надокнађује слабљење наших чула и удова".
Већ смо дотакли ваше долично памћење од ране младости на почетку причања с` оне стране јаве. Удаљеније догађаје памтили сте јасније и боље, а недавне догађаје заборављали сте. Имали сте слабо визулено памћење, а нисте добро памтили ни имена. Упознавали сте многе, али нисте запамтили сва та силна имена. Нисте имали памћење за блиске и савремене догађаје више. Рекли сте да су давни догађаји забележени у свежем мозгу, а недавни у старом и ослабљеном.
"Старачко слабљење памћења природна је појава и са њом се морам помирити. Оно отежава моју списатељску и научничку делатност, али је не онемогућава. Тешко је појединцу да оцени своје духовне способности. И будала сматра себе паметним. Логика мојих мисли и правилност њихових закључака још је ту, али се мисли крећу тромије, као да су им се отрцала крила. Ипак одблесне у њима покоја оригинална значајна идеја".
Са физиолошким процесом старења, удружио се и психички. Душа вам је изгубила ведрину, полет и самопоуздање. Најтеже вам беше то што је од вас далеко живео ваш син јединац Василије, са којим сте одржавали живу преписку.
"Мој син дипломирао је као што знате са лакоћом на Правном факултету и ступио у Министарство иностраних послова, а када је то надлештво реформисано, пронашао је ново запослење 1944 у техничкој радионици Корпуса Народне Одбране ФНРЈ и ту постао административни руководилац столарске радионице. Почетком 1945 из непознатих разлога је отпуштен. Чекајући узалудно ново запослење оженио се Вером (ћерком доктора Лужанина), која беше апсолвенет Филозофског факултета, са специјалношћу енглеског језика, но још није положила дипломски. Неуспех да нађу запослење и разочарење, одведе их у Мелбурн, у Аустралију, где сада живе у благостању и далеко од нас".
Отишли су у вечни починак сви ваши најдражи пријатељи и сарадници. Први је отишао Михаило Петровић 8 маја 1943, а за њим и Богдан Гавриловић 8 августа 1947. Обојици сте одржали надгробна слова и последње посмртне говоре. Седмог септембра 1951 преминуо је и Иван Арновљевић, коме такође одржасте надргобно слово. Четвртог марта 1954 изненада умире и Бранислав Петронијевић. И последење странице ове књиге јесу управо сви ти ваши одржани посмртни говори и надгробна слова, којим сте одали дужно поштовање и оставили живо сведочанство за незаборав. Захваљујући тим омажима, и ми сада имамо поптупију слику свега тога.
"Петронијевић беше против тога да ме Филозофски факултет позове у своју средину. Био је мишљења да инжењеру, па макар био и доктор технике, није онде место. Није хтео да гласа против мене и зато није присуствовао седници факултета на којој сам једногласно изабран за ванредног професора. Упознали смо се у једној кафани и постали највећи пријатељи. Заволео ме у толикој мери да ме је прецењивао и стављао на прво место наших научника. Живео је у једној соби хотела "Балкан", где га затичу умрлог".
Из Академије вам јављају телефоном да ће му "онај филозоф" који му је најближи по струци, одржати надгробно слово. Но, он није хтео тога да се прихвати. Нисте нам рекли - шта сте тада пронгунђали на телефон. Примили сте се те дужности, као и ваш колега Иван Ђаја. Нису успели да осигурају ни гробницу, па су га морали сахранити у обичан гроб.
"Бранислав Петронијевић подигао је, сам себи, свој споменик у својим делима која ће живети дуже но и један од свих споменика београдског гробља. Одржао сам посмртно слово. Он је на два примерка гуштера-птице у Британском музеју у Лондону и Природњачком музеју у Берлину, спремајући своје дело О Општој еволуцији, уочио својим генијалним погледом, оно што стотине стручњака није ни слутило, а камоли приметило: лондонски узорак из 1861 и берлински из 1877 не представљају остатке једне те исте врсте животиња. Накнадна испитивања показаше да су то биле две засебне врсте животиња. Берлински примерак доби на предлог Петронијевића име Археорнис. Та ознака данас је свугде прихваћена".
Петронијевић најученији члан вашег круга, нежења, становао је у једној хотелској собици хотела "Балкан", што мало пре поменусте. Када је његова библиотека изгорела, преселио се у Париз. Тамо је живео у беди и невољи. Вратио се у Београд у изношеном оделу и подераној обући као пуки сиромах. Умро је као највећи богаташ, иза себе остављајући пребогату ризницу својих научних дела свима нама у наследство. Овим кратким подсећањем испратили смо све ваше велике, добре и верне пријатеље у вечни починак. Остали сте још ви. Пре тога да кажем да су вама у част један кратер на Месецу и један астероид у Сунчевом систему назвали вашим именом.
"Коначну потврду моје теорије донели су амерички истраживачи Џон Имбри, Џемс Хејз и Николас Шеклтон. Имбри је на 100-годишњицу мога рођендана присуствовао скупу мени у част у Београду, Осијеку и Даљу. Моје име подигнуто је до неслућених висина. Трагови ледених доба нађени су на дну Индијског океана 1976 и резултати тих испитивања су се невероватно сложили са мојом теоријом. Ибри је са ћерком Катарином Палмер Имбре написао књигу Ледена доба - решење тајне, у којој је мојој теорији о леденим добима посветио 1/3 књиге".
За пријатељима пођосте и ви. Уснули сте сном научничким од старости и склерозе 12 децембра 1958 у Београду у 79-ој години пребогатог живота. Почивајте у миру заиста Велики Миланковићу, у породичној гробници на православном гробљу у Даљу...

КРАЈ