Осване без кише и снега, такав осунчан дан у мени, а ја исто као и јуче, кажем сама себи - немам више шта да кажем!!!... Опет као некада, сама себи - лажем, са тим финим углађеним стилом... Није у мени признајем, онај јучерашњи песнички занос, а ни могућност да изручим тај илузорни траљави запис... Није то ни прокоцкана илузија од прекјуче, што ме покаткад запрепастити уме... Заваравам се још, док траг заваравати могу, не губећи своју ситну душу... И тако још понешто кажем и слажем...
Нема коментара:
Постави коментар