Песнички осећај празнине у срцу
где стих све ређе искочи пркосно,
где ватра, иловача и вода
рађају песму не више тако моћну
у својој речи,
где безизлазни ходници лавиринта
рађају песму на необичан начин,
а строфе се плету разумно и благо,
ту где радозналост сваког песника
не даје оне тренутке
песничког дешавања,
где није важно ко сада плете
песничке нити Живота,
и ко то располути
биће песника на две
уравнотежене целине или белине...
Нема коментара:
Постави коментар