У ДУБИНАМА СВОГА БИЋА...

У дубинама свога бића, то тражење извора надахнућа, неће бити више неприкосновено за мене и тебе - мислеће предмете... 

А узвишеност зарад узвишене помисли или умности тек неке, неће се уврстити у одлучно постављање питања - без образложења више... 

Ћутање  и свеодбацивање самога себе од себе и тебе и опет од мене и тебе, синтезом до новог исцрпљења... 

Смирење и критика праве филозофије, у свом оном смислу без смисла, преко закључка...  

Осећајност за ауторитете и јасност, где принципи свемира тешко бивају схватљиви, ухватљиви и појмиви... 

Искреност у служби нових и нових спекулација, покренути до противуречја... 

Чиста душа има још да се куша, јер предмет мислећи мисли да фикција постаје идеалистичка тежња нека... 

А чиме то данас испуњавамо душе своје, него до лажима свих идеалистичких покретача лажи... 

Коме или чему или свему се уподобљавамо више и више, а да то није тешко објаснити више... 

Чистота живљења и није више саобразна Живоначалној Тројици, а ни метафизици у троје... 

Трудољубље и искре искрености, у тешким сумаглицама септембра на концу... 

А тежњу за правдом или правичношћу, као да заборављамо, оно изникло природно мишљење више... 

Ех, дубока побожности никад више у твоје затрпане тишине, где ни уверености било какве нема више...