НЕПОВЕРЕЊЕ...

Излизане досаде зачудо 
овде више и не постоје 
и воде надолазе у своје 
жице, тукући руше се 
шапати и допире време 
или пак стрпљење, као 
грчевита забринутост и 
немир срца због одоре 
огорчења, та опет је 
размрскано Сунце и 
крупна једнолична су
подозрења, кад пажљиво
и без журбе почињу те
невероватне и необичне 
жудње, као непомична
структура или скулптура, 
а није још фискултура ума 
и неблагодарни су поздрави 
загрљени и плитки, а и оно
достојанство пројаха у тим
причама, као потиштеност 
туге и неповерење преко 
сваке пређене пруге дуге...