"ŠUT S ROGATIM NE MOŽE SE BOSTI"...

Svako veče otkinem čitajući po jednu glavu Lorensovu...

Šta je naš život ovozemaljski??... to je onaj nalet svih teških vetrova, kada smo prilično izloženi dugotpeljivosti i žilavom istrajavanju istih... ali to je i ono sučeljavanje sa očima sopstvenoga bola... to je i naše umrianje na granici života i smrti, ali i naša neprekidna borba u inat smrti, a u slavu Života...A plašim se s obzirom kako se pokazasmo, da će nam i suvišno biti presuđeno...Hvala Bogu, opet sam ovde i to ovoga puta koliko mi bude drago i koliko budem imala dobre i najsnažnije volje, a kao što se vidi moja dobra i snažna volja buja kao prolećna bujica... "TIHA VODA BREG RONI"... pa da malo izoštrim čula i da vidim šta sam to propustila...Više nije "čudo", a nije ni "neobjašnjivo" ako napišem da mi se pre par trenutaka kada me i izgubiste ovde iz vida, moj računar sam od sebe ugasio, tj. isključio... i kao da postoje oni "usudi" koji bi ne samo da nas doživotno gaze, zdrobe ili ućutkaju, već bi da nas još uvek žive, ugase, isključe... Koliko puta već viđeno, već urađeno, već učinjeno..."UČINI DOBRO, NE KAJ SE; UČINI ZLO, NADAJ SE"."S GLAVE RIBA SMRDI"."ŠUT S ROGATIM NE MOŽE SE BOSTI"."SVAK PO SEBI SUDI I O DRUGOME"."SVAKA SILA ZA VREMENA, A NEVOLJA REDOM IDE"."PREDOBAR NEDOBAR"."PAUK PO CVIJEĆU BERE JED, A ČELA SAKUPLJA MED"."OD NEMANJA TVRĐEG GRADA NEMA"."NE MOŽEŠ DLANOM SUNCE ZAKLONITI"."NE LAJE KUCA SELA RADI, NEGO SEBE RADI"."NE GORI OBRAZ OD SUNCA, VEĆ OD POŠETNIJEH LJUDI"."NE VJERUJ PRIJATELJU ZA TRPEZOM, NEGO NA VRATIMA OD TAMNICE"."NA JEZIKU MED, A NA SRCU JED"."LASNO JE TUĐIM RUKAMA ZA VRELO GVOŽĐE HVATATI"."LASNO JE GOVORITI, AL JE TEŠKO TVORITI"."KO SE OVCOM UČINI, KURJACI GA IZJEDU"."KO JEDANPUT SLAŽE, DRUGI PUT ZALUD KAŽE"."KO ISTINU GUDI, GUDALOM GA PO PRSTIMA BIJU"."KO ZLIMA OPRAŠTA, DOBRIMA ŠKODI"."I SUNCE PROLAZI KROZ KALJAVA MJESTA, ALI SE NE OKALJA"."ZA ZLATO RĐA NE PRIANJA"."BOJE NE BIJE SVIJETLO ORUŽJE, VEĆ BOJ BIJE SRCE DO JUNAKA"...Svaki dan prosipa po našoj stazi života po neku vrednu ili manje vrednu misao... no mi ćemo svakako pozobati sa te staze samo ono što odgovara našem sadašnjem trenutku..."NE MOŽETE SE PONAŠATI PREMA LJUDIMA KAO DA SU GOVNA I ONDA OČEKIVATI DA VAS VOLE"...A sad na sve ove kokice hladno "jelen" pivo - žuto... hvala onima koji su ga zaboravili ili namerno ostavili u maminom fridžideru... ja sam ga u slast ispila...Džaba ja slušam Ekarta Tola. koji tako lepo objašnjava na engleskom, kad ja to ništa ne razumem... a za nas će to možda prevesti tek za posle 20 godina...Mislila sam preći na proteine, pa smazati činiju sladoleda... ili uzeti čokoladu i nastaviti ugljene hidrate... i tako prevagnule su kokice... pametniji izbor ugljeni hidrati...Ostajem i dalje na ugljenim hidratima... sad se kokaju kokice samo za mene...Kuća mi miriše na pečurke i puter...Ako dosita želite da ODUŠEVITE nekoga koga je veoma teško ODUŠEVITI onda mu bar za početak napravite dobru salatu... tako sam ja ODUŠEVILA sada svoje JA napravivši ovu salatu...Ja uvek osluškujem svoju unutrašnjost, pa tako sigurno moja utroba kaže pusti sad malo voće... treba ti hrane, da ojačaš opet... i tako probala sam salatu, jer je prošlo 2 sata od voća... genijalno je ukusna... nije što sam ja tvorac te salate... pečurke se još peku i uskoro ću ručati, predivnu kombinaciju ugljenih hidrata...Moja današnja salata: 2 šargarepe sveže, 2 crvene sveže paprike i 1/4 kupusa... sve sieckati na super "čopera"... zakiseliti jabukovim sirćetom... preliti maslinovim ljem i uživati... uz dobar tek... i nazvaću je narandžasta salata... baš je sunčana...Barim pirinač, tj. kuvam pirinač, jer idealno ide uz pečene pečurke... a napraviću i neku sezonsku salatu uz sve ovo i naravno hleba uz sve to... postajem opet gladna... e, ovakva je moja današnja sveža salat: kupus, šargarepa i paprika... pokazaću vam...Uvek sam govorila ljudima jedite slobdono kad god imate apetit i to je znak da je sve dobro, no kad počnete gubiti apetit, e to je već onaj trenutak kad se čovek suoči sa svojim teškoćama i tugama... i to nije dobro...Sve teorije, sva filozofija, sve priče - sve je to doista pozitivno krasno... no, stvarni život je nešto mnogo bolnije od svega toga...Kako je lako na sitnicama uvideti svu tu različitost života... danas mi je to grožđe bezukusno, kiselo, težko ga žvaćem, pa sam čak morala i da ga ispljunem... a juče sam mogla da živim ceo dan na tom istom grožđu i bilo je slatko... znači sve zavisi od našeg nekog raspoloženja... a protiv toga se ne može ništa... možda je i od vremena, koje se nekako smračilo...I džaba što neki ljudi uz trud veliki ceo život uče, kad na kraju krajeva ništa ipak ne nauče...Eto, da li me izmuči noć cela i te strepnje neke... jutros mi voće jako slabo prija i nemam apetita, a to je isto ono plavo grožđe koje sam juče mogla jesti sa nekim poletom... i tako uzela sam voća, ali sasvim malo ako poredim sebe sa danima prošlim... i sad ću da čekam 3 sata pauze i tamo negde oko 15 sati da prigotovim šapinjone... ako mi i zato ne bude manjkalo apetita... valjda je to od tuge što naiđe sasvim nepredviđeno i ko zna otkuda...Samo dovoljno tužan i napaćen čovek, može razumeti tek tračak tuge vaše, koji tek uhvati negde gore u vazduhu...Neki bi rekli da naiđe tako ono ništavilo... one nirvane... ili mrtvilo ono... ili tišine one... ne, nije tako... naiđu sam one stalne tuge, vekovima skupljane i tako duge... tuge koje nikad ne iščile... samo se negde pritaje i čekaju možda trenutak da tako pohrle na površinu... i da me grčevito dave...Danas spremam šapinjone za mene šampiona... još da imam šampanjac... isključivo pijem, kad retko pijem - šampanjac... to božanstveno neutralno piće...Ako se jedan puki životni vek zasniva samo na nekoj vrsti shvatanja ili prihvatanja, onda treba podvući da je uvek postojalo, i da će uvek postojati, i onih ili takvih ljudi koji niti mogu biti kadri da nešto shvate, a još manje prihvate...I misliše ljudi dok su mi pričali samo o sebi i dok su mi prepričavali svoje ili tuđe priče, da će me već nekako vratiti među žive... ne, ne može tako... to me je još više udaljilo od svega što je živo... i zato se ja danas osećam neopisivo umorno, beživotno i teško...U starom kredencu više ne zvekeće porculan...Ja i dalje jesam pod otokom... no slabijim... no, otok je otok... moja noć je bila upravo takva puna nekog straha i na ternutak kao da mi je i srce stalo... i stvarno sam se pitala hoću li dočekati jutro... a onda me je i želudac mučio... u meni je ipak sve stalo, pa i reč... još jedino misao tek po neka promigolji tek malo...Ovozemaljski život je jedna sasvim obična i tužna melodija...Ujutru neka me niko ne zove rano na telefon, hoću da se naspavam i odmorim do mile volje... A posle toga imam dosta toga u planu... Da čistim, ribam, perem... A umesiću i nešto novo... Da probam silikonski kalup...I ko je koga nadmudrio sad???...Kupila sam juče isti onaj stoljnjak kao tirkiz, samo u bordo bojama i nijansama...Danas nemam ni jednog bola, za neko divno čudo...A znam da sam nešto i preskočila da saopštim... Pa, kupila sam taj divni crveni keramički tiganj za prženje kajgane...Ponovila sam po kiši i novi kišobran, onaj mali na sklapanje što uvek treba imati u torbi, pa kiša ne može da iznenadi... Nikad i nigde..."ĆUTANJE JE JEDAN OD ARGUMENATA KOJI JE NAJTEŽE POBITI"."LEPI MANIRI SE NIČIM NE MOGU ZAMENITI"."HRABROST JE KADA STE SREĆNI A STVARI U VAŠEM ŽIVOTU NE IDU KAKO TREBA"."BUDITE ŽIVI KADA STE ŽIVI"."PONIZNOST SPUŠTA NA ZEMLJU I ČVRSTO TU DRŽI"."PATITE SAMO KAD VAS NEŠTO BOLI, NEMOJTE PREDVIĐATI BOL"."NOSITE SVOJE ZNANJE KAO SVOJ SAT, U UNUTRAŠNJEM DŽEPU"...U školu bi ipak trebalo zapošljavati samo lepe i zgodne, jer deca vole da se rugaju nastavniku koji nije fizički savršeno izvajan... I tako kao i ulica i učionica može da da sliku našeg društva... Ali čoveka gane kad ga neko dočeka sa radošću i veselošću... I šta da kažem, ja sam tu malo i valjda će me istrpeti sa sve mojoj ružnoćom... Nekad je bolje nemati oči...Što sam starija... sve sam sjajnija...Meni više ništa ne treba... jer ja sve imam... Ja sam bogata Žena...Meni je lepo... jer ja umem izdržati apsolutno sve...Prosto dođe Čovek u takvo stanje, nazvala bih ga beztežinsko stanje... jer je to stanje kada mislima samo teče mirna voda i sve izgleda mirno i odveć blago... pa Čovek više nema tereta i težine... a na sve što ga okrzne, gleda posve drugačije... i nema više šta da ga spotakne, pošto Čovek više neće da se vrti u krug... Ovakav Čovek napokon diše i lebdi...Ja se ne plašim novinskih naslova i natpisa, pa čak i onda kada zvuče strašno...I kad Vas neko povredi il ošteti u Životu, ne vredi uopšte žaliti... Naprosto morate potisnuti negde daleko da Vas je to ikada snašlo i u dušu taklo... Zanemarite i nastavite dalje uz olakšanje... No, pre svega oprostite sebi što ste ikada u Životu takve morali spoznati i sresti... Oprostite, dišite i živite u zdravlju sve dalje i dalje...A kad potrefim dobru ploču u stanju sam da je vrtim i slušam čitav dan...Ono što sam mislila u prošlosti - više nije uopšte važno, jer to je prošlo... Ono što mislim sada, e to je najvažnije i to ne prolazi... A ono što ću možda misliti u budućnosti, neka i bude različito od ovoga što mislim sada... No, ja mislim sada i to upravo ovako kako mislim... Nadam se da se dobro vidi... Danas posle ručka, idem u selo da oberem šljivu madžarku... Treba kuvati džema...Sva snaga i moć su u Vama.Ja o Vama mislim sve najbolje i verujem da ste svi dobri, pa u skladu sa svim tim, želim da se isto vrati upravo meni...Jutros sa pogledom i smeškom u ogledalu: Dobro Jutro... Volim te... Zaista te volim...

NIŽEM PERLE AKRILNE - i to je Umetnost...

Ošo: "Trenutak (momenat) kada prihvatiš svoje Ja (samoga sebe), postaješ lep (prelep)"...Šta li naša imena sada rade na Marsu...I šta se dogodi običnom čoveku... to da čovek nikad i ništa ne ostvari u životu, a sve što nazove nekakvim ostvarenjem jeste samo puka iluzija da je nešto stvarno i ostvario vredno života...Neizrecive su ljudske patnje i rane... i život postaje pesma ranjena bolom tuge... dubine duše ćute... i reč vanvremena tek traje... pustinja zvuke više ne daje... idealni smisao škrt postaje... a čovek u strepnji i strahu, tek skrivenim bolom opstaje... izgubljeno i ono što jeste i ono što nije... kružnom orbitom skrivenog smisla kružim... odvija se tišina... zagledam se u kap kiše što se rasprši na vetru... i kao da narušim neku neizrečenu reč ili pesmu...Taj osećaj da počesto pomislim loše o sebi, usadili su mi pogrešni ljudi...Šta rade oko nas nesigurni ljudi... obično bez prestanka brbljaju ili nešto mrmljaju...Čovek obično uči sa velikim zakašnjenjem, ali ipak uči...Pravi prijatelji su oni koji ne bi okrenuli glavu u stranu ako ste u nevolji... no čim nevolja pokuca na vrata, ni pravih prijatelja nema više...Ljudski karakteri koje srećemo okolo nas su prilično ograničeni..."Da bi pronašli mir, morate biti voljni da izgubte sve vaše konekcije (veze) sa ljudima, mestima, i stvarima koje stvaraju svu tu buku (galamu) u vašem životu"...Znate kad sam najratlija... kad sam sama... nađite i vi momenat kad ste najratliji....Treba znati da je momenat konačnog osvešćenja upravo onaj kad otkačite sve, pa ma ko vam taj bio... no, ako vam je i oko najmilije, a pritom vam po vazdan samo sipa količinu težine i negativnosti neke - bežite do njega... znam imate svi neku teškoću, no ja je možda imam više od vas, tako da mi još plus vaša težina na moju težinu dođe ravno smrti... a to zaista ne želim... ja bih malo više da živim i dišem... ako nemate šta lepo i dobro reći - bežite od mene i ne zovite me više... tu sam jedino za moje tri Radosti... uvek...Od života ne treba napraviti mizeriju, već misteriju, zato uzmite mistriju u svoje ruke i zidajte...Neka su vam zadali udarce, neka su vas po ko zna koji put ranili, neka su vas povredili, neka vas je i jako zabolelo... no smislite nešto originalno i mnogo dobro po vas same... i otputujte ili prošetajte njima ispred oka - neće vas podneti nikad lako, jer preživećete sve njihovo naopako, kako tako...Imam i još jednu želju, koju ću realizovati, tamo iza 21 septembra... i sve moje želje tiču se putovanja... da vidim ono što još videla nisam..."Ako čitaš upravo sada, nadam se da se nešto zaista veliko desilo tebi danas"...Meni je sinula konačno genijalna Ideja... i ako Bog da, uskoro ću je realizovati... neću reći ništa unapred, ali idem na jedno divno sveto mesto gde još nisam bila... doneću fotogarfije, pa će vam sve biti jasno - gde sam bila i šta sam videla... taman  u ponedeljak mogu i da ostvarim ovu Ideju..I valjda nas višedecenijski bol toliko otupi, da nas život boli sve manje... postajemo neosetno ravnodušni...Gotovo i sa grožđem... pauza 3 sata i ručak u 17 i 11... juče sam se nakuvala, pa imam ostataka namirnica i za danas...Kad bi ljudi znali kako se čovek ponajlakše i ponajbrže navikne na tugu i muku, mnogo brže i lakše nego na najveću sreću...Sinoć sam pročitala i treću glavu od Lorensa... biće da polako ulazim u suštinu teške ljudske drame...Sad grickam plavo grožđe...12.01 - pojela sam celu lubenicu... kakva blagodat ove godine - do kada imamo lubenicu na našim trpezama... u 13 sati prelazak na novu vrstu voća - plavo grožđe..."MUDROST KOJU TRAŽIŠ VEĆ JE U TEBI"...Ljudi su jako dosadni... oni uopšte ne shvataju da ja želim da budem sama i da je meni najlepše kad sam sama...25 avgust 2015 jeste datum na koji sam započela način ishrane po načelima Mejzel... i polako 6 meseci je predamnom i 25 februara 2016 ću vam reći koliko tačno težim... no, efekti su dobri i brzi i ja imam one divne obline o kojima Mejezl piše iako vaga pokaza opet 62 kg, tj. 61,5 kg - izbacujem ono zaustavljeno u meni... čekam da kupim moju novu vagicu pa da vidim šta ona kaže... ja koja sam imala mahom zatvore i neurednu stolicu... sada imam svako jutro mekanu i laku stolicu... a jutros sam imala čak 3 stolice... od lubenice fanatstično idem u wc - lakša nužda, kao i od jabuka... no lubenica mi je najidelanije voće...Bilo bi genijalno, kada bi čovek mogao svaki dan svetu da podari pesmu... ali ne može, jer - čovek je pokatkad nešto sasvim više od snopa reči smeštenog u strofe...Od nekih komentara podilazi me tiha jeza...Više volim da plačem, nego da se smejem...Naši životi su upravo takvi da sami sebi ne dozvoljavamo gotovo nikakvu vrstu ozbiljne preokupacije, jer nas počesto okupiraju i porobe neke sasvim beznačajne trice i sitnice...Ono što mene ljudi ponajčešće pitaju, ja više nemam želje da im isto uzvratim i isto ih priupitam-pitam... A što, ne znam???... Biće da gubim nekadašnju naivnu dečju radoznalost...Tim pre, sve postaje bolje, što čovek prizna koliko je veliki utopista...Niko nije toliko jak, da gluposti ne mogu da ga izmrcvare i unište... Jednom rečju, ja sam: dotučen i utučena... I sve sam manje učena... Ali sam i mučena...Uvek među tim mnoštvom, kao po nekom nepisanom pravili, ima onih koji ne vole što nas opet vide... Da li da se utešim time što ni ja tu ne želim dugo ostati...Jak (snažan - misli se na karakter i snagu volje) muškarac može se rukovati sa jakom ženom. A slab (nejak) muškarac će reći da takva žena ima stav...Ja sam išla u osnovnu školu... i pošto moj mozak neverovatn odobro pamti... ja sam u toj istoj školi... naučila da pišem i ćirilicom i latinicom... i to pravo ne može niko da ni ukine, ospori il osujeti... Prema tome - oba pisma podjednako koristim i volim, i tome ne mogu da odolim... Ja volim da pišem i ćirilicom i latinicom... Mada u svetu digitalnih komuniakcija - mnogo mi je lakše za koristiti latinicu... A treba mi i za engleski... Hvala... I laku noć...Ja sam otvorena za dobre mogućnosti...Čovek sebi ne sme nikad da dozvoli, da naiđu na nejga takve okolnosti, koje bi ga na neki način zakopale tako strašno, a da on ne bi bio u stanju posle njih, da ga pomeri ni zvuk od 220 u voltima...Ja sam na regal zalepila ogledalo i sada svakog jutra čim ustanem poželim sebi dobro jutro i kažem sebi da sebe volim - naravno dok se gledam u to ogledalo lepo... Tako sam započela ovo jutro... Rešila sam da ima sveukupno 3 ogledala u svom stanu: u kupatilu, u sobi i u predsoblju... Za sada imam dva i jako sam ponosna na oba... Na noćni ormarić sam položila papire sa iskucanim afirmacijama... Prestala sam da ih čitam, al obećavam vratiću se njima... Koliko još od ujutru krećem sa iščitavanjem i ponavljanjem... Sve u svemu ja se snalazim odlično i izvanredno... Srećna sam...Najpametnija odluka jeste upravo ona u kojoj sve svoje gluposti zadržimo samo za sebe...Najveličanstveniji dodiri jesu upravo oni kada vas neko dodirne rečju, il stihom il pesmom il rimom...Bolje da držim jezik za zubima i slušam moj omiljeni zvuk...Peglala sam puna 2 sata,,, od 10 do 12... i osećam se odlično... Sad je sve pod konac u mom regalu... Šta ću kad "patim" od perfekcionizma...Winston Churchil: ''Govor bi trebao biti poput zenske suknje: dovoljno dugacak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bio zanimljiv''...''Iskustvo je knjiga koju znaju da citaju i nepismeni''.''Uzdaj se u svoju pamet, s tudjom se savetuj''...''Sto pametnija glava, to lakse ledjima''.''Nisu opasni oni koji su mocni, vec oni koji su osvetoljubivi''.''Ako kazes neku tajnu svom prijatelju, vodi racuna da i on ima svog prijatelja''.''Ko ima snazne ruke pobedice jednog, ko ima veliko znanje - pobedice hiljadu''.Seneca: ''Vreme otkriva istinu''.''Jedanput ne zadrzi jezik, i celu godinu neces moci da uklonis posledice''.''Dobar menadzer predvidi problem, a los se njime bavi''.''Dobro vaspitanje je najbolje nasledstvo''.''Ignorisi one koji te pokusavaju obeshrabriti''.Leonardo da Vinci: ''Samo veliki ljudi mogu zaista voleti''.''Upoznas li manu, vec si je pola ispravio''.''TAmo gde nijedan kljuc ne otvara, otvara strpljivost''.''Srecan je onaj koji nema neprijatelja, a jos srecniji onaj koji nije nikome neprijatelj''.La Fontaine: ''Budite zahvalni na savetima, a ne na pohvalama''.Seneca: ''Zivot je poput basne, nije vazno koliko je dug, vec koliko je poucan''.''S tudjom stetom jeftino se doalzi do pameti''.''Ljudi o dobrim delima govore, a ne izvrsavaju ih; naprotiv, losa izvrsavaju, i o njima ne goovre''.'''Prilika cesto dolazi prikrivena u obliku nesrece ili privremenog poraza''.''U revolucijama postoje dve vrste ljudi; oni koji ih dizu i oni koji se njima koriste''.''Ko hoce da uci, svuda nadje skolu''.''Ko nauci decu da se zadovolje malim, ostavlja im vise od bogatstva''.''Ko ima srece - nije mu potrebna pamet, ko ima pameti - potrebna mu je sreca''.Mathias Claudius: ''Ne govori uvek sve sto znas, ali znaj uvek sve sta govoris''.''Ko ide ispravnim putem, brzo ce dobiti saputnike''.Arapska narodna poslovica: ''Bolje je prijatelju oprostiti nego ga izgubiti''.''Istini nije potrebno mnogo reci, a laz ih nikad nema dovoljno''.''Nisu losa vremena, nego ljudi''.Blaise Pascal: ''Sve nase umovanje svodi se na to da popustamo osecanjima''.''Dovoljno je srecan onaj koji nema vremena da bude nesrecan''.''Posle plime bogacenja, dolazi oseka morala''.''Dobro koje na ledjima nosi zlo, nije dobro''.''Daj onako kako bi zeleo da primas, primaj onako kako bi zeleo da das''.''Vise moze srdzba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi''.Bugarska poslovica: ''Kada nekom cinis dobro, misli i na posledice''.''Veliina ne oznacava i vrednost, jer bi, inace, ogroman kamen bio vredniji od dijamanata''.''Bolje je na pravom putu sepati, nego na pogresnom jahati''.''Pobeda ima stotinu oceva, poraz je siroce''.''Bolje je malo reci a mnogo srca, nego mnogo reci a malo srca''.''Istinski volimo samo one koje volimo cak i u njihovoj nemoci i njihovoj bedi''.''Bogatsvo je lep cilim kojim se, cesto, prekrivaju prljavi zidovi''.R. H. Grant: ''Kada zaposlite ljude koj isu pametniji od vas, dokazali ste da ste pametniji od njih''.''Ako u zivotu ne zelimo uciniti nista vredno, neznanje je blazenstvo''.''Ono sto si sada je ono sta si cinio do sada, ono sta ces biti je ono sta cinis sada''.''Pametan skriva svoje vrline u srcu, budala ih drzi na jeziku''.Herold Pinter: ''Samo su sa jednom stvari svi ljudi zadovoljni: njihov razum im je dovoljan, bez obzira na to koliko ga imali''.''Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti''.''Medju ljudima razmisli o svojim recima, kad si sam razmisli o svojim mislima''.''Kad dozivis iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu''.''Svaki trenutak je prilika da ucimo od svog okruzenja''.''Nemoj nikome dozvoliti da po tvom razumu seta prljavim nogama''.''Ko casno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez casti i rodjena deca zaborave''.Albert Einstein: ''Ne mozemo resiti probleme na isti nacin na koji smo ih stvorili''.''Kako god zima bila topla, uvek je zima''.Napoleon: ''Mozete me pitati o bilo cemu osim o vremenu''.''Za slepca ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme''.''Vuk ostaje vuk cak i ako ovce nije pojeo''.T. J. Peters: ''Drzi se onoga sto znas''.''Veliki tovar - muka za kamilu; velika ljubav - muka za srce''.''Velike ptice su cutljive, a male najvise kreste''.E. Schon: ''Nova ideja ili otkriva sampione ili umire''.''Brzo se najesti - steti zelucu; brzo se obogatiti - steti zivotu''.''Razmotri stavri iz svakog ugla''.Warren Buffett: ''Treba dvadeset godina da izgradimo repuatciju, a samo pet minuta da je unistimo. Ako razmisljate o tome, cinicete stvari drugacije''.Albert Einstein: ''Nemojte pokusavati biti samo uspesna osoba nego i osoba od vrednosti''.''Lako je odrzavati mir kad je pas na lancu''.Leif Edvinsson: ''Putovanja zapocinju, ali se i ne zavrsavaju onako kako ocekujemo''.''Ko se dovoljno vode napio, izvoru ledja okrece''.''Nije dovoljno iamti pravo. Treba i dobiti i ostvariti svoje pravo''.''Blago onome ko ima prijatelje, tesko onome kome su potrebni''.''Otvori oci i gledaj stvari kakve su one stvarno''.''Ko veruje da ima samo obozavatelje i prijatelje - taj neka prestane s politikom i prikljuci se nekom dobrotvornom drustvu''.Shakespeare: ''Svet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali. Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu''.''Zbog stalnih radova put uspeha je za mnoge zatvoren''.Roy Croft: ''Volim te ne radi onog sto si ti, nego radi onog sto sam ja kada sam s tobom''.''Budite gospodari, a ne zrtve promena''.''Ako postoji problem, postoji i resenje''.Chesterfield: ''Ljudi mrze one koji u njima bude osecaj nize vrednosti''.'Lichtenberg: ''Covek koji je zaljubljen u sebe ima malo suparnika''.''Kriza je kada ne mozete reci: 'Zaboravimo celu stvar' ''.''Imaj vremena za smeh - to je muzika duse''.''Nikada ne lazi, ne varaj i ne kradi. Uvek cini postena dela''.''Imaj vremena da gledas oko sebe - suvise je kratak dan za sebicnost''.W. Churchil: ''Tajna uspeha u zivotu nije u tome da covek radi ono sto voli, vec da voli ono sto radi''.Sasha Guitry: ''Dokle god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, to nije nista ozbiljno. Ali kad ga pocnemo ljubiti zbog njegovih mana, onda je to ljubav''.''Imaj vremena za sanjarenje - to je put ka zvezdama''.A. Tofler: '''U buducnosti se nece smatrati nepismenim onaj koji ne zna citati, vec onaj koji nije naucio uciti''.''Promene su prilika za boljitak''.''Imaj vremena za citanje - to je osnova mudrosti''.'Imaj vremena za igru - to je tajna mladosti''.La Rochefoucauld: ''Teze je prikrivati osecanja koja imamo, nego glumiti osecanja koja nemamo''.''Imaj vremena za razmisljanje - to je izvor moci''.''Citaj, proucavaj i uci o svemu sto moze biti vazno tvom zivotu''.''Imaj vremena za rad - to je cena uspeha''.''Ostar jezik i glupost su cesto u istoj glavi''.Africka narodna poslovica: ''Grube sale prijatelja isto su sto i izdajstvo''.Konfucije: ''Svakog dana ponesi kanticu zemlje na jedno mesto i sagradices planinu''.Simonid: ''Onaj kome je iskreno stalo do prijateljstva, ne nastoji da dobije prijatelja, vec da postane prijatelj''.Napoleon: ''Budala ima veliku prednost pred pametnim covekom, uvek je zadovoljan samim sobom''.Ovidius: ''Sklapaj prijateljstvo sa sebi ravnim''.Seneka: ''Prijatelja nasamo kori, a javno ga hvali''...''Dve su glave pametnije od jedne. Jos je bolje kada je druga glava pametnija od vase''.''Nije mudar onaj koji svet poznaje, nego onaj koji ga moze podnositi takvog''.''Mnoge mrzimo bez razloga, a da ih zavolimo, trazimo cvrste razloge''.''Borbu je stvorila priroda, a mrznju je izmislio covek''.''Bolje je podbaciti u originalnosti nego uspeti u imitaciji''.''Ako je onaj koji te mrzi gladan, daj mu hleba, ako je zedan, daj mu vode''.''Onaj ko te se boji u prisustvu, mrzi ce te u odsustvu''.Irska poslovica: ''Treba vremena da se izgradi dvorac''.''Mudrost je kcer iskustva''.''Kad smo mali, uce nas govoriti. Kako starimo, ucimo da cutimo''.''Prijatelju, da bih te razveselio, ispricacu ti svoju novu nevolju''.''Mudrome vise koriste neprijatelji nego glupome prijatelji''.Shakespeare: ''Ne pokazuj sve sto imas, niti govori sve sto znas''.''Nije mudar onaj koji mnogo zna, vec onaj cija su znanja korisna''.''Mudar covek vidi onoliko koliko hoce, a ne koliko moze''.Peter Drucker: ''Ne moze se upravljati sa onim sto se ne moze meriti''.''Tri puta vode do mudrosti: razmisljanje - ono je najplemenitije, vaspitanje - ono je najlakse, iskustvo - ono je najneugodnije''.''Dve stavri su beskonacne, svemir i ljudska glupost. Ali sto se svemira tice, nisam nacisto siguran''.Francis Bacon: ''Budi iskren prema sebi kako ne bi bio lazan prema drugima''.Konfucije: ''Zbog jedne reci coveka cesto smatraju mudrim, a zbog jedne reci cesto ga smatraju glupim. Zaista moramo dobro paziti sta govorimo''.John M. Templeton: ''Mera je mentalnog zdravlja sklonost pronalazenja dobroga u svemu''.''Ne odustaj i ne popustaj''.Šekspir: ''Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar covek''.Kronin: ''Nije potrebno mnogo dosetljivosti da bi se prevario covek koji nam veruje''.''Ludim se smatra onaj cija se ludost ne poklapa s ludoscu vecine''.Monteskje: ''Srecni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju''.''Uspeh nije onda kada imamo sve sto zelimo, nego ako cenimo sve sto imamo''.''Daj vise nego sto si planirao''.''Nemojte seci ono sto se moze odvezati''.Ezop: ''Time sto vam ne cine zlo, zli ljudi misle da vam cine mnoga dobra''.''Teznja ka istini je vrednija i draza od same istine''.Marko Aurelije: ''Kakve su ti uobicajene msili takva ce biti i narav tvoje duse - jer misli dusi daju boju''.Marko Aurelije: ''Zivot ti se pretvara u ono sto mislis''.Kornej: ''Lazna skromnost ne uliva mnogo poverenja''.''Zivot je mnogo jednostavniji kada kazemo istinu''.Aristotel: ''Svaka obaveza trazi vreme. Ne mora se misliti sve ono sto se kaze''.''3 - 4 % ljudi iamju napisane ciljeve. Oni su najuspesniji ljudi''.''Ciljevi su snovi sa akcijom''.''Znanje nije dovoljno. Moramo ga primeniti. Zelja nije dovoljna. Moramo to uciniti''.''Istrazi sta je receno, a ne ko je rekao''.''Iako govore razlicitim jezicima, postoji slicnost medju ljudima. Svi se smeju istim jezikom''.Vivekananda: ''Ako niste spremni da se menjate svakog trenutka, necete nikada saznati istinu''.''Nauci kako se uci''.Angelus Silesius: ''U potrazi za kamenom mudraca ne moras prvo putovati u strane zemlje''.''Zasto zelimo menjati druge, kad jedino mozemo promeniti sebe?''.''Covece zaviri prvo u sebe samog''.''Upoznaj sebe da bi bolje upoznao druge''.Buddha: ''Ono sto jesmo je proizvod sopstvenog razmisljanja''...

IZ MOG ATELJEA, ZA DOBAR ŠTIMUNG...

Ja sam više stvari naučila od elegantno punijih osoba, neću da kažem gojaznih... i njima sam se istinski divila, kako sve lepo nose i podnose... kako im sve bolje i ide i stoji u životu... dok sam stalno od mršavih slušala kako su "gojazni" i kako treba da nešto smršaju... i ja sam uvek tu bila u "čudu", pa sam mislila da oni meni spočitavaju moju gojaznost... ili višak kilograma... i mršavi mi ostadoše i postadoše odjednom neshvatljivi, a među gojaznima mi je lepše, jer sam tamo mršavica... a među mršama sam izgleda "debela"... obratite samo pažnju na sitne reči ili detalje i sve će vam biti možda preterano jasno...

I nisam bezveze odletela na Mars, bar imenom... ja sebe ne vdiim u hrono ishrani uopšte... možda je to za mršave i lako svarljive osobe idealno... prvo šta me odbi jeste reč "restrikcija" u kakve to negativne asocijacije vraća bar nama koji smo zapamtili more restrikcija... ne volm kad mi neko gasi ili seče ukida svetlo... struju... ako mi ovoga puta ne profunkcioniše Mejzel ishrana, nije kriva Mejzel... već moj uzdrman organizam i silan hroničan stres... nekad mi je to itekako vidno pomoglo... no od tada sam teška dve decenije skoro...Ja sam upravo poslala moje ime na Mars... moje ime odleteleo na planetu Mars... i tako sam delimično ispunila svoju želju - da odletim na Mars... Odletite i vi... to možete učiniti do 8 septembra... Moj let bi prijatan... Srećno... No, prvi put progutam jedno slovo i tako odem i tada uspešno... no, posle iz drugog pokušaja odletim punog imena i bez greške u slovima oep uspešno... ja ne mogu ništa iz prve... obično iz treće...Poništeni smo kao poštanske marke, a onda uvidevši sve to, odbacismo sami sebe da im učinimo uslugu da nas oni ne odbace i da se ne uprljaju...Ako nam bog daje samo bol i tugu, onda o čemu treba pričati dalje...Ipak kada se svede bilans životnih utrkivanja treba kazati ovako: ja sam sudila svetu, pa je i svet presudio meni... pošteno...Posle toliko patnje i tuge zasluži čovek mir svoje unutrašnje dubine milosti pune... i ne žalosti se više čovek taj i zna da napolju više nema dobrih ljudi...A kada shvatiš važnost svoga Ja, ostaćeš bez svega što te u tome sprečavalo, a to je: bez ispraznih razgovora, tuđih nemira i tuđih briga... imaćeš samo svoju brigu i nemir svoj, no sa time ćeš ponajlakše izaći na kraj... a ljudi, ljudi će te teško pustiti takvog... oni će uvek tražiti način kako da te smetnu ili nekim novim strahom zapletu...Onaj ko se trudio da svima ugodi i da sve sasluša i posluša, zanemario je ponajviše samoga sebe...Lažljiva su vraćanja, zato ljudi beže... a stari strah ne odmara...Nije teško ostati bez išta... najteže je ostati bez reči...U kakvim nas zaslugama zatekoše, u takvima će nam i suditi... pa stoga teško onima koji zasluge ne stekoše nikakve...Klonulu reč bezuspešno je vaditi iz blata... udavila se u glibu nemoći svoje...O kako su im niske osude i ništavilo naspram njih je malo... sreće su im bezumne, a još i pobožne... opet je ponižen gnev jedne brige... blagosloveni svi ljudski jadi... stpljenje i poniženje... a nadahnuće kao nezahvalnost i ćutanje... otekli od ukora ili uroka, svejedno... stradanje i hula... ne, ti si hulja...Gde god da nam upiru oči ne mogu dobro da vide... zamutilo se... bistro više ništa nije... i beskorisno drugima je odveć korisno... ni pravda se ne raspoznaje u blatu... rđavi su i ovi i oni... obmane na početku izgledaše bezazleno male... i najbolje je pokopati sreće...Otekli su mi zglobovi na nogama no ne previše... no ipak od nečega jesu... proćiće sigurno kao što i sve prolazi...Upravo sam ponjupala juhicu i malo zgrejala svoju preosetljivu utrobu... juhica je odlična, no da ne bi bilo da svako svoju juhu hvali, to treba da kaže neko drugi...Svaku tugu istopi ili isprati kap kiše... pa biće da sam posle 3 cela dana - prebobala i ovu količinu nanovo nanesenog bola... Santa Rosaliji di Palermo veliko GRAZIE, jer je ipak preuzela dobar deo mog udela bolnog...Lorensa sam do pre neki dan pročitala jedva dve glave... i da li to od nekog sadašnjeg trenutka sve zavisi, pa i čitanje... pa mi malo dosadno i nema onog oduševljenja... no knjiga je odštampana sa dosta grešaka i možda me i to dodatno iritira... no, pročitaću ja i to bez žurbe... jer žurba više nije in... da živimo ko krnjače, pa i ajde...Pravilno kombinovanje namirnica... po principima Džudi Mejzel... od danas se ovako hranim i razmišljam... od danas moje kosmičko gnezdo ili moja vila "Energija" jeste "RAJ ZA PRAVILNO KOMBINOVANJE NAMIRNICA... SVETILIŠTE VITKOSTI I DOBRE KONDICIJE"...Moj trbuh traži malo tople juhice i sad idem da skuham tomatino juhicu...Ja znam da je meni sve trebalo tako naopako da se desi, ali je po drugi put sve trebalo da se uradi i učini sasvim drugačije, po moju krhku preosetljivost malo neosetnije... ovako me i udah najobičnijeg vazduha zaboli... a i u srce me probada...Mislim da mene ipak dosta muči želudac i to je moja jedna stara boljka... a boleli su me i probadali takođe i bubrezi... ja sam trebala biti mnogo pošteđena, jer doista imam preosetljive unutrašnje organe... i nadam se da se toga nisam kasno setila...Moj ručak bi odlična kombinacija, lagano i uksuno... no, zar može i moj ručak da bude bez nekih nepredviđenih "fenomena"... tačno se držim pauze od 3 sata, a ono na 30 minuta pre početka moga jela, jave se neopisivi i strahoviti bolovi u trbuhu... i naravno pod takvim bolom ja sam sela da ručam... kažem hrana ne opterećuje i tako sve do sada ostadoše tek neznatni bolovi... no taj udar iili nalet bola i probadanje kao nožem usred pupka, e to je trebalo podneti...I sutra započinjem dan voćem kako i treba... biće i grožđa i lubenice, a i jabuka... od ovog voće ne može da ne bude efekata zdarvih, dobrih i mršavih kad tad...A ovo se upravo i dešava da ja opet odustanem od svojih principa po programu Mejzel... no neću... borba će trajati 6 meseci... a od proleća biće mnogo lakše i mršavije, pa i lepše...Mada kad razmislim bolje, neki dan na izeltu ono grožđe mi je prijalo, biće da mi možda nisu prijali proteini prethodna 2 dana... ne znam još istražujem - ali neka sila znam da postoji...Biće da mi ništa od kupovnog voća, mislim na plavo grožđe nije prijalo, no lubenice jesu, ali one su već prošle i ovo što ima nije kako valja... a evo i zašto... sigurno je mnogo prskano plavo grožđe i ima mnogo otrova... pravo je čudo kako se do činije mojih neprskanih jabuka osećam opet lepo i lagano, a i mnogo više praznim tečnost iz sebe...Bog poživeo moje neprskane jabuke... topim se i opet se osećaj neke lakoće vraća u mene...Od 13 sati sam na jabukama... moj "problem" nisu kilogrami jer ih imam sasvim dovoljno... mene zabrinjava moja neizbačena tečnost koja mi sav taj grozni efekat i stvara... kako sam ja dosta jela ne gledajući šta kombinujem, a pritom nisam imala ovoliko kilograma... to je bilo onda kad sam vozila biciklu i dok me nisu zastrašili i smetnuli sa moga puta...Još malo završavam grožđe, a onda prelazim sa 1 sat na moje domaće neprskane jabuke kisele, koje ima da grickam čitav dan... i osim kafe i vode više ništa... sad moram da neutrališem i onu malu količinu pravilno iskombionovanih obroka i kako je moguće da kod mene ne funkcioniše više Mejzel princip... što su mi se vratili kilogrami i oticanje... šta mi preostaje nego apsolutno mučenje i gladovanje...A danas uz sve ovo odlično ide muzika - fado...Da mi se nije sve dogodilo na sličan način opet, ja svako jutro septembarsko ne bih ipisala svoje možda najzrelije pesme... eto, ja opet pišem one svoje stare i slične bolne pesme... i ko zna, možda su nadomestiti sav onaj zastoj i uništenje...Neverovatno uzdrman moj organizam... stres... jutros vaga pokazuje opet onih 62,5 kg... da čovek ne poveruje rođenim očima.... sve iskombinovano kako treba, a količina hrane mizerna... no nešto neštima... nešto što je funkcionisalo, više ne funkcioniše... ja ne izbacujem tečnost kako bi trebalo... u meni se nešto nakupilo mnogo teško... srećom ovaj vraćeni višak od 4,5 kg ne vidi se u obimu... no ta nevidljiva težina unutra postoji...Uz prohladne dane prija i topla brzo skuvana supa (iz kesice za zaposlene domaćice)... Moja prva supa - pripremljena u kosmičkom gnezdu... I po magli sa brda, rekla bih da miriše na neki rani sneg...Idealno vreme da se aktivira čajnik (kapacitet 1 litar ili 3 šolje)... Mnogo toplog skuvanog ćaja... I nema zime...Zazimilo pravo i ko ima drva, mogao bi i vatru da založi (ja još nisam spremila drva, a i grejanje u prizemlju se renovira, tako da sad zbog svega toga i ja sam u prekidu)... Došlo vreme da se i prozori zatvore... Do jutros nisam prozore zatvarala, ali sad zbog zime moram... Zahladnelo i to pravo jesenje... I kako je zima, večeras planiram i ćebetom da se umotam...Nemam mnogo da kažem... osim da i danas ima dobrih promena i novina na mnogo bolje...Svima koji odlaze na ručak - želim prijatan ručak... No, posle ručka očekuje me veliko pospremanje i pune ruke posla... Konačno stigla je i ta moja soba... Sve je ispalo kako sam i očekivala - dobro... Al ja ne bi bila ja - kad uz sve to ne bi i bilo malo peha... Šta se desilo?... Pri montiranju bočnih stranica kreveta došlo je do oštećenja, pa sad čekam da fabrika isporuči nove stranice... Oštećene su i čak su mi na dva mesta izbušili i parket, jer neko je predvideo šafove koji ne pašu... Bože zdravlja - nije neka šteta... Mali propusti i neprimetni... Jel?... Danas ću okačiti i divne garnišle od oraha... Tako da mi ostaje još spavanja na podu i sunđerima... A čekam i "dormeo dušek" i jastuk u zlatnoj boji da mi stigne, pa dok se oformi - e imam kao i uvek da se baš, baš načekam... Al kad sve sastavim i skockam - ma biće mi ko u raju... Neka smo živi i zdravi... "SVI LAŽU"... ... neko više... a Ja manje...Paramahamsa Swami Mahesvarananda: ''Sta je nemoguce - sve je moguce: gde postoji volja postoji i nacin''...''Disciplina je most izmedju cilja i dostignuca''...''Nikad ne slusajte one koji lose govore o drugima, a dobro o vama''...Francuska narodna: ''Sreca daje prijatelje, a nesreca ih proverava''...''Ne mogu biti strucan u svacemu, ali mogu biti strucan u necemu''...Eva Arrington: ''Zivite sa svojim mislima, ali budite oprezni kakve su!''...''Znanje omogucava izbor u zivotu''...''Svaki minut je prilika da promenimo svoj zivot''...John Petit - Senn: ''Ne ono sto imamo, nego ono u cemu uzivamo cini nase bogatstvo''...''Za mudrog coveka svaki dan znaci novi zivot''...Paramahamsa Swami Mahesvarananda: ''Ne seci istinom kao nozem, nego je govori sa ljubavlju''...''Precesto reagujemo na zivot, umesto da ga kreiramo''...Erich Fromm: ''Bogat nije onaj ko puno ima, vec ko puno daje''...''Porodica i prijatelji su skriveno blago. Potrazite ih i uzivajte u njihovom bogatstvu''...John Moneghan: ''Neuspeh nije najstrasnija stvar na svetu. Najstrasnije je ne pokusati''...''Nema situacije koja se ne moze poboljsati''...Lao Ce: ''Ucenje je kao veslanje uzvodno. Cim se prestane, odmah se krece nazad''...Indijska izreka: ''Gresiti je ljudski, oprastati bozanski''...''Svaka stranica vaseg zivota je stranica vase istorije''...Jennifer Stone: ''Postenje se placa, ali ne u gotovini''...''Ljudi oprastaju sve osim iskrenosti''...''Vreme je roba dostupna u strogo ogranicenim kolicinama''...''Moj interes je u buducnosti jer tamo nameravam provesti ostatak svoga zivota''...Paulo Coelino: ''Srecan je onaj covek koji uspe ziveti u sadasnjosti'''...O. W. Holmes: ''Najvaznija stvar na svetu nije gde smo, vec u kojem smeru idemo''...Brian Tracy: ''Budite veciti student. Sto vise ucite, vise cete zaradjivati i imacete vise sigurnosti''...''Gubitnici nikad ne pobedjuju, a pobednici nikad ne odustaju''...Ruska izreka: ''Prijateljstvo je kao staklo - kad ga jednom razbijes, vise ga neces sastaviti''...''Krupne glasine nastaju od sitnih saputanja''...''Bez odricanja nema discipline, a bez discipline nema savrsenstva''...Napoleon Hill: ''Sav napor se isplati ukoliko ne odustajemo od onoga sto smo naumili''...Albert Einstein: ''Ne moze se izracunati sve sto vredi, niti vredi sve sto se moze izracunati''...''Bolje je zaboraviti i smejati se nego se secati i biti potisten''...''Loyd Jones: ''Oni koji pokusavaju nesto uciniti i ne uspeju su neuporedivo bolji od onih koji nista ne pokusavaju i uspeju''...Epiktet: ''Priroda je dala coveku jedan jezik, ali dva uveta, da bi dva puta vise slusao nego pricao''...Winston Churchill: ''Neprekidan trud, a ne snaga i inteligencija je nacin da otkrijemo nase mogucnosti''...''Uvek nadjemo ono sto trazimo. Pobednik je usmeren na pozitivne stvari''...Elbert Hubbard: ''Sreca u ovome zivotu zavisi manje od toga sto vam se dogadja, a vise o nacinu na koji to prihvatate''...Elbert Hubbard: ''Ako zelite da posao bude dobro obavljen, poverite ga zaposlenom coveku. Besposleni nikad nemaju vremena''...Sri Chinmoy: ''Juce sam bio pametan. Zato sam zeleo menjati svet. Danas sam mudar. Zato menjam sebe''...Pablo Picasso: ''Ko zeli nesto uciniti naci ce nacina, ko ne zeli naci ce izgovor''...Keaton: ''Pametni uce i od budala, budale ni od pametnih''...Richard M. White: ''Upamite, prvorazredni ljudi zaposljavaju prvorazredne ljude, dok drugorazredni zaposljavaju trecerazredne''...

DANAS SE NISAM UBILA...

Izdržah i današnji proteinski dan, a sutra jedva čekam da se vratim dobroj energiji ugljenih hidrata... ipak dan u kome ne mogu da uzmem koricu hleba i nije neki dan... eto nekad mi samo treba jedna krajka i voda... tako sve proteinske namrinice poklonila sam mami za njen frižider... nešto mi ova 2 dana nije odgovaralo... meni ujutru sledi plavo grožđe, a posle ću već smisliti nešto na bazi ugljenih hidrata... ipak najlepše će biti na hlebu i vodi - isposnički...

Postoji oblast u kojoj čovek sebe nalazi... doduše ja je ne poznajem... nažalost nije nam takav školski sistem... no ako išta ovde i sada vredi, Verdi, to jeste ASTRONOMIJA, pa tako s vremena na vreme u te sfere čovek treba sebe da lansira, inače opstanka ovde među ovakvim ljudima mu nema...Ne, ne... ipak neću da hladno grčko more... posle Sicilije neću da se kupam bilo gde... samo tople i čiste vode... a ta dva moja delića od plate treba da potrošim za još more sitnica, koje će posle da mi previše znače...Ono što mi baš sad pade na um glasi ovako: trebala bih da lepo i pametno otputujem na jedno 10 dana na more negde u Grčku... no ovoga puta ne ide baš tako glatko sa mojim silnim afirmacijama... ima još poslednjih svojih 30 hiljada zaključno sa 21 septembrom, a to mi je možda predosta za sirotinjsko letovanje na severu Grčke...Ja sam uvek trajala i nekako opstajala na svoj način u besmislu i dosadi... no sada je sasvim drugačije... po prvi put uništen je i besmsiao moga besmisla i zato sam sebe proglasila trajno i nepovratno mrtvom...Kao što čovek ima snagu da zaceli neki aspekt svoga Života, isto tako ima i moć da ga uništi...Nekad sam verovala i mislila da zaslužujem nešto normalno, nešto bolje, nešto dobro... sada i danas mislim i smatram da više ne zaslužujem ništa, pa stoga više ništa i ne započinjem, već sve što sam iole ikad započela prekidam i napuštam, ostavljam... zaboravljam..."Ne zaslužuju svi tvoj osmeh, tvoje prijateljstvo. Ponekad najmoćnija stvar koju možeš da učiniš (uradiš) jeste da odeš (odšetaš) što dalje od ljudi koji te iscrpljuju"...Ja ne tako dobra, odgledala sam dvočasovni dobar film na engleskom, koji nisam razumela rečima, no mislim da jesam razumela srcem... čemu više svako jutro da kažem 3 puta HVALA, HVALA, HVALA, kad mesto promena ja sretoh samo more smicalica novih i novih... i tačno sva moja tuga i bol izjutra mala, no uveče pregolema... i sva žalost što se jutrom rodi, uveče samo oživi... i naš narod zna da kaže - PO JUTRU SE DAN POZNAJE... moja darma je mrtva... moj izvor je zatrovan... moj izvor je zamućen... moj izvor je zakopan... u mom izvoru više nema bistre i žive vode...Završila sam sa zrnima plavog grožđa... pa smazala sam skoro 2 kg... sad pauza 3 sata... u 15 i 35 proteinski obrok... kobasica, senf, jaja... strčim do moje Mame da joj odnesem preostali jedan grozd i tužna slika - moja Mama puši na terasi kao Turčin... eto, ja sam se samo malo šalila i živim dosta dobro bez duvanskog dima... no moja Mama se upecala opet polse više od 20 godina... sad idem kod Mame na kafu... dole u prizemlje...Eto kakvo sam ja čudovište postala, da me i najveća radost zaboli isto kao i sva moja nakupljena tuga...Borba u koju sam ja straćila deceniju celu više nije vredna ni jednog mog bola...Imam strahovite bolove u mišićima, ali verovatno to tako treba i mora... i od tog bola meni se oduzimaju ruke... kojim se teško i otežano koristim pritom trpeći veliki bol... no nekako živim još uvek, samo ne znam na čiju radost ili čiju žalost...Kakav bi čovek morao ili trebao da bude moron ili idiot, pa da kaže: e, super, baš lepo što se meni, baš meni kroz život sve ovako najlepše moguće sunovratilo...Verdi, Verdi uz tvoju muziku svaka ovozemaljska tuga više vredi...SLOBODA NEMA CENU...Ako šta valja ove kišne godine - izgleda da su to lubenice... Zato treba grabiti svaki komad i parče, koji su izvrsni za jačanje imuniteta... Prijatno...Za eliminaciju mojih početničko radnih bolova u vratu, kičmi i leđima, treba da se pobrine ovaj ekstra jaki konjski balzam... Srećom krsta su mi stabilna, pa mogu da hodam... Neka ovako ostane, a bol iza desne plećke već nositi umem... Tako je to - čovek izjutra osvane sa nekim novim bolnim mestom...Većina ljudi danas kao da jeste izgubila patnju kompleksa samoanalize...Tito: "Tehnički razvitak jedne zemlje mjeri se po tome koliko su ljudi savladali tehniku. Čovjek koji je savladao tehniku i zna rukovati tehničkim sredstvima, može mnogo više koristiti zajdnici nego onaj koji je tehniku savladao samo do izvjesnog stepena. Ali nije dovoljno biti dobar specijalista, ako se prema svojoj mašini nema ljubavi. Mašinu treba voleti, mašinu, koja vam je u rukama, treba poznavati u tančine, čuvati je i odnositi se prema njoj s ljubavlju. I kad najbolje radi, treba je pogledati, paziti i čuvati, jer inače ona gubi svoju preciznost i kvari se. A mašina je upravo kao živo biće, ona je vaš pomoćni instrument, sredstvo, pomoću koga vi radite. To važi za sve mašine, za sva tehnička sredstva. Zato se vi mladi naraštaji tome i učite"... "I na kraju još sažet odgovor na pitanje koje smo sebi postavili već na početku: zašto voimo Tita? Svakako ne samo zbog njegovih funkcija. Tito je u svemu prvenstveno čovek, koga poštujemo zbog njegovih dela, zbog onoga što simboliše za nas i u svetu i što će značiti i budućim pokolenjima" - Dr Franc Šetinc..."Učiti se, biti idejno potkovan - neizbežnan je uslov za svakoga ko hoće da postane i ostane komunista. Uticaj komunista se može graditi samo na njihovoj sposobnosti da zacrtaju ostvarljive puteve, da otkriju i organizuju istinske borce za revolucionarni društveni preobražaj u svakoj radnoj i životnoj sredini. A za takvo delovanje je potrebno veliko i svestrano znanje, široki horizonti, koji omogućuju da se gleda u daljoj perspektivi"...Marin Cetinić:"Radnička klasa je izrasla u brojnu i moćnu snagu koja je po svojoj političkoj zrelosti i stručnom obrazovanju sposobna da rješava sve složenije zadatke koje pred nju postavlja savremeni razvitak proizvodnih snaga i izgradnja socijalističkog samoupravnog društva. Oslobođena energija radničke klase je u proteklom periodu našeg samoupravnog razvitka omogućila da se naša zemlja iz temelja preobrazi u svakom pogledu, da iz nekada zaostale agrarne preraste u modernu industrijsku zemlju, da se njen nacionalni dohodak poveća za preko 5 puta, da cjelokupni život stanovništva bude podignut na jedan viši stupanj, i da se, što je najvažnije, milioni radnih ljudi neposredno uključe u samoupravnu praksu i preuzmu punu odgovornost za sve što se u društvu radi i odlučuje. Naša radnička klasa danas spada po svom obrazovanju među najrazvijenije u svijetu. Dovoljno je reći da preko 3/5 zaposlenih kod nas imaju srednju ili višu stručnu spremu. A o njenoj političkoj zrelosti neka govori podatak da je preko 2 miliona danas neposredno obuhvaćeno raznim oblicima delegatskog odlučivanja"...Tito: "Na taj način, Savez komunista će se nalaziti u centru političke aktivnosti i svakodnevne idejne borbe, obezbeđujući svoj uticaj na cjelokupnu samoupravnu praksu. To je ujedno i najbolji način da Savez komunista provjerava svoju aktivnost i politiku i da, boreći se za doslijedno ostvarivanje neposrednih i dugoročnih interesa radničke klase, obezbeđuje svoju avangardnu ulogu"...Budisav Šoškić: "Komunisti su morali da se preorijentišu sa prijašnjih formi i metoda u radu na nove forme koje je zahtijevalo decentralizovano društveno upravljanje, tj. učešće sve širih masa proizvođača i trudbenika u upravljanju. Takvu promjenu u radu zahtijevao je razvitak socijalističke demokratije u našoj zemlji"..."Radnička avangarda nije sama sebi svrha, niti je dovoljna sebi. Ona je organski dio klase i svoga naroda, njihova organizovana socijalistička svijest i predvodnička snaga"...Tito: "Mi smo imali narod koji je davao sve što je imao, koji je dijelio i posljednji zalogaj s borcima na bojištu. Mi smo imali sjajnu omladinu i žene, borce na bojištu i u pozadini, ukoliko se kod nas može govoriti o pozadini. Mi smo imali revolucionarni elan koji nikad nije opadao već je stalno bio u porastu. Mi smo imali neiscrpni rezervoar sve novih i novih boraca iz redova naroda i zbog toga je naša revolucionarna armija brojčano i moralno stalno jačala..."...Danas se desilo niz malih slučajnih tuđih grešaka, ali srećom u moju neočekivano veliku i prezahvalnu korist...Postajem pametnija... umem i ja da se izvučem iz svega... samo kad treba...Dođe ta misao odjednom i iznenada, kao u naletu, pa kaže: ne znam zašto, al osećam se oslobođeno i opet snažno...Ko je za kafu - gorku, a jaku???...Da ne bi upali u napast - dobro iskontrolišite svoje sopstvene misli...Laž je nužnost koju moramo koristiti svaki dan kao i neophodni začin kao što je so...Život je tombola..."Menjam kožu kao zmija... Malo toga još mi prija"...Foliram... Pijem pivo... Ne valjam..."Ti si lija, ti si zmija, ti si gad"...Samopoštovanje...Da, da... Najzahvalnija sam svim onim ološima...Miris proleća sa astala...Dođoh sa vožnje... i osećam se tako, kao da mi je upravo sada rođendan... Pa - srećan mi rođendan...Ja sam Čovek čije su sve vizije bile u koliziji sa mišljenjem većine...I najbolji klavir može propasti...Sveti svestenomecenik Filip episkop Iraklije (Trakijske): ''Mislis li da je Bog zatvoren u stene? On zivi u srcima!''...

NEKAD I NEGDE - OSVETIĆE ME NEKO...

2016 - ...

2015 - U mojim očima svetlost nezalaznog sunca je ugasla i zgasla... i usta bez reči ostala... a uteha tek pusta prisutnost postala... moja pobožnost nije opstala... i ja sam nad provalijom zastala...Samo kukavice istrošeno biće predaju kušnjama istim, lažima sličnim i podlostima istovetnim...Ponižen u zlu, poništen u dobru...Srušene su sve potpore moje... i mesto njih zjape sve žalosti... sve tuge... i sve boli... sve rane... sve teškoće... hiljadu pokuda i hiljadu ukora... proviđenje Tvoje malaksalo nad nebom našim... ćuti... silinom udaraca isteraše vazduh iz naših kuća... slepo razmišljanje... poništena duša... ja više utehu spoznati nikad neću...Pričajući mnogo Onome na visinama, omrznuše me ovi u nizinama i blizinama...Ne, ne... milosti nemoj me nikad više pohoditi... ja ću i ovu oluju dostojno prebroditi... ja ću svaku suzu bola podnositi...Strpljivo smo čekali ovaj čas neutešenja... oduzetih reči... odrečeni... nedorečeni... nevredni...Svim srcem mojim ja svedočim da u meni nikad nećeš više naći srce svoje...Dostići radost nikad nećemo i prekorno sve jeste... nespokojstvo napreduje... srećni su oni koji tlače... njima nisu dodeljene oči plačne...Vše nismo toliko zaneti pesmom, da nismo u stanju da uvidimo ispaštanje tek neko...Od početka javlja mi se tužna misao... i sve izgleda tako mirno, dok tupi bol prožima savršenstvo poraza... skončava duh životodavni u meni... ostaje tuga da je izdržim... revnost u nazadovanju... bespotrebne su molitve za kamenje uspavano... jedino žalost uspravno u meni vreba... naizgled ništa mi više ne treba...Ovoga puta nije umro mali deo moga bića... ja sam umrla cela... I ovoga puta nisu me ubili... ja sam se ubila sama...U meni zaustavljeno vreme... zaustavljen život... i opet sam izbačena iz takta... sebe procenjujem jako loše... nemam oslonca... ne snalazim se... osećam se sve lošije... moje vreme se skraćuje... energije nema... a ni cilja... sva moja dobrota je potopljena i nema je više... od siline zadobijenih udaraca bespomoćno ležim na zemlji mrtva... nepomičnost... uništenje...Sve što nam se onespokojavajuće događa služi upravo samo zato da pokaže da od nas više nema apsolutno ništa...Doza istrajnosti koju steknemo tokom života polagano se rasipa i troši i to verovatno zovu - kraj..Meni više ne nazivajte dobar dan, jer meni više dobrih dana nema, a kao da ih je pa i bilo... niti me više ikada upitajte - šta zaboga miloga radim... a šta mogu više da radim...Ljudi ovoga veka samo su imali jednu veliku težnju, a to je: da izmere svoju sreću... a ljudi prošlih vekova imali su samo jednu zvezdu vodilju: da izdrže svoju žalost i tugu...Ja više nikoga ne mogu da primam u svoju kuću... nemam više šta da kažem, a ni o čemu sa vama ljudima da razgovaram... toliko mi dugujete svi - a to je da me zaboravite i ostaavite u mojoj mrtvoj tišini... i nemojte mislite da će me i ovo proći - neće... neke tuge nikad ne prolaze...Isplakah se, a ne znam zašto... i jadan mi je ručak - zaliven suzama...Nije moja tuga što ja više ne radim i što neću više raditi... ja sam znala da to nije na duge staze i da je veoma kratko... moja tuga je stoga što ja svakim danom uviđam da nisam ni za kakav rad... moja tuga jeste što sam ja previše nesposobna, da bilo šta više radim... moja tuga je otuda što se ja osećam invalidom...Dobro je, jer sam jako gladna i tek za 45 minuta mogu da ručam...Nakupovala sam nekih proteina još, tako da od sladoleda odustadoh... neću šećer ni za živu glavu... proteini jes da se slabije vare, ali manje goje... i meni više prijaju... a tu nema ni hleba... kad se zaželim ugljenih hidrata vratiću se... kobasice, senf, jaja - divna ideja... i kajmak... jogurt...Ja prednost i vrednost, ipak dajem programu pravilnog kombinovanja po principima Mejzel koji datira iz 1981... a hrono ishrana za koju čuh juče, datira tek iz 1986 i malo se kosi sa principima Mejzel...Pošto je danas ipak proteinski dan, a 80 % treba da obezbedim proteina... ručam oko pola 3 i do pola 9 nema ništa... pauza 6 sati da se to lepo svari...a oko pola 9 može pasti prvi sladoled... taman to spada u istu grupu namirnica... i 1 obrok mi je suvišan... tako sladoled dobro stiže... to malo šećra neće da ugoji...Pojela sam celu lubenicu i sa voćem je danas završeno... pauza od 3 sata do 14 i 30... spremam ručak - pečem pileće meso sa peršunom... danas je proteinski dan... uz ovo sme da ide količina minimalnih uglenih hidrata, a to su peršun, senf, celer i tikvica.... celer i tikvicu kuvam i to će biti prilog... i do kraja dana mora se ostati na proteinima... mogao bi i sladoled za večeru... no videću... mislim da mi je šećer bespotreban i suvišan... a i apetit mi opada prilično i samo gutam razočaranja i tuge svoje... jedva uzimam voće koje inače obožavam... taman krenem i osmislim nešto zdravo i dobro, kad dođu stvari već viđene da me poremete i blokiraju...Ja sam jutros izmerila 60 kg i u gabaritu nisam dobila ništa - mada ja sam natečena od čega... ništa nisam prekršila od Mejzel pravila... slatkiše ne okušam... hranim se nenormalno malo... i malo soli... i sve malo... a ta 2 kg viška jeste moja zaustavljena tečnost i neizbačena voda... nije ni čudo - pitala sam se na šta će se sve preživljeno odraziti... eto ima li šta "bolje"... bilo bi porazno da ovo nagoveštava moj kraj...Postižemo li tek zrnce mudrosti te, kad slijemo biće svoje sa tugom i pričešćeni onim bolom, gde nas i reč božanstveno onespokoji, sa uzdahom mrtvim koga nema, tu gde sećanja na mučan prinos služi drugima za još veću oholost... prosti li su boli naši i bezgrešne su praznine u svetu tišine...Količinu mog decenijskog bola ne možete nikad ni razumeti, ni spoznati, ni izdržati...Dok god su svi oko mane tako happy i dok se oduševljeno smeškaju na sve, i dok god ja i dalje nemam razloga za takvo preushićenje - nešto nije kako valja... i ne mora više niko da kaže kako ja ne valjam - ja sam to znala i pre nego što sam se rodila...Kakva grozota... juče se nije našao niko da mi kaže kako je sva ona glupa priča o biznis planu ustvari nečija druga priča, a nipošto moja... i da nije bilo moje intuicije doduše sa zakašnjenjem da mi to došapne, ja bih i danas osvanula još gluplja...Fenomen zvani sreća veoma je promenljiv... i traje jako kratko...Volim jutro započeti iskreno i bez laži... tako da sam ja osujetila veliki plan onih što o meni previše brinu... lepo ljudi prihvate moju nesposobnost i nepodobnost i ja se onda suzno radujem što me puštaju da ovako nemo trajem... ne znam ni do kada... otičem, mada ne mnogo... džaba i zdrava ishrana... nešto me urušava još iznutra... 10 godina ili 1 decenija cela traje ista stvar... Dobro došli na moj mali jubilej bola i tuge...

2014 - I sudeći bar po prvom radnom danu: za neke raspored važi, a za neke i ne važi...Nije to samo moj utisak, ali primetno jeste da neki ljudi dobiju i bolje nego što su mogli dobiti, a to je - ništa...Za dobro delo ne treba više od 5 minuta, ali uvek ima onih koji vole nešto da tupe...ivot jeste i ono i onda kada se nađemo u središtu same zemljine kore...I pokatkad u životu dovoljno jeste samo jednom da pređemo neke mostove... Posle nam više nekako nisu interesantni...U životu samo mogu da zažalim što sam na reči "rekla-kazala" nekim rečima "napala" mnogo bolje od sebe, ali nikad neću zažaliti kada sam istim tim rečima "napala" mnogo gore od sebe...Život je počesto ono iznenadno izbacivanje nas samih kao iz nekog zrakoplova, sa još ne razapetim padobranom, na ne baš podesno mesto za spust... Srećom, padobran se aktivira na vreme i na srećnom vetru, pa veštom padobrancu nije teško da se na zemlju spusti bezbedno...Ja jutros nisam planirala uključenje, ali me probudio telefon i zato sam ja opet ovde (ustadoh na 2 sata pre planiranog)... Međutim, ne ljutim se jedino, kad me probudi lepa vest, a i kad me zovne dobra i birićetna osoba (što bi rekli nije neki baksuz)... Pa, tako da u novi dan i dane, zakoračim mnogo mnogo i veliko SREĆNO!!!!...

2013 - Ja opet zaboravila da overim karton početkom avgusta... i opet sam nigde... Sad me nema ni na birou...Ovaj dan prekrivam plavim plaštom... Ovo veče izopiram na obali plavoj... Ovaj sadašnji trenutak bojim u plavo... Ovo pišem pri svetlosti plave žarulje...Ovo natapam muzikom Orkestra Plavog...I sad kad porazmislim... onako iz duše... ljudski... mogu spokojno da kažem: ne kajem se uopšte... ne kajem se ni malo...Za sve koji su od sutra opet siromasi...Ja u budućnosti... vidim hiljadu mogućnosti...Danas sam shvatila da ljudi iz nekih određenih branši, moji prijatelji više nisu, a niti to mogu biti... I zato će uslediti ukljanjane sa liste baš tih... Ne zamerite...A kad sam se uverila koliku moć imaju naše sopstvene reči i pomisli, odmah sam bez imalo razmišljanja prešla na smišljanje pozitivnih afirmacija... I sve teče kao po loju... Sve ide ko podmazano... Nigde ne škripi...U mom lepom plavom oku... počiva sva moja lepota i unutrašnja snaga...

2010  -

ПРВИ СЕПТЕМБАР

Тешке првосептембарске кише

Падају по зеленом пољу...

Модро небо, дан и ноћ

Случајно плаче, лаже...

Малено покисло маче

Дрхти од хладноће...

Само, остављено, одбачено..

Заборављено, отписано...

Зат то да нас чуди!!!

Прве мачиће у воду баци!!!

То су наши обичаји од

Давнина, од памтивека...

Сурови, необични, страшни...

Све у свему, језиво тешки...

 Mikelandjelo: ''Umetnost je, pre svega, otkrovenje, blagoslov i posvecenje covekovog bica''...Leonardo da Vinci: ''Upamti, onome ko place ne treba davati crte lica onoga koji se smeje, bez obzira na to sto su oni u sustini cesto slicni. Postoji razlika izmedju lica koje se smeje i onog koje place, i nju je potrebno uzeti u obzir''...

ДВА ЛЕКОВИТА ЦВЕТА ИЗ БОЖИЈЕ БАШТЕ...

            Два лековита цвета из непресушне ризнице Божије благодати, два представника из цветне баште, миришљаве баштице, који својим задивљујућим мирисима, ароматима, лековитим својствима и благоуханијем, представљају један од најдивнијих дарова поверених на чување и употребу, нама људима, коју задобисмо као бесцен благо од Творца... Два цвета лековита, мелем за срце болно и душу рањену... Две разноврсвне лековите врсте, самониклице дивље, планинске, природне...

Скоро са свих страна окружени смо тим најдивнијим цветним лековитим ливадама, тим разнобојним теписима, који нам дарују здравље, живот и виталност... Најдрагоценији лекови из прекрасне природе, благотворна терапијска средства... Наше најлепше песме овековечиле су у непролазну лепоту лековитог цвећа кроз нашу пребгату песничку традицију и народну књижевност...

Лековито, прекрасно, предивно и чудотворно биље, од кога се справљају најлепши чајеви, сокови, тинктуре и сирупи... Многе биљке користе се не само као лек, већ и као храна... Од лишћа и корења справљају се те најлепше биљне цветно-лековите мешавине... Исецкане делове лековитог биља остављамо на најчистије и најпрозрачније место, у неки благи кутак тишине, да ту одстоје одређен број дана, у миру и покоју, и тако се просуше...

            Први лековити цвет из Божије баште у овој причи, јесте биљка ВРАНИЛОВКА, коју називају још ВРАНИЛОВА ТРАВА, ДИВЉИ МАЈОРАН и ЧОБЕР. Ова лековита биљка расте на нашем поднебљу и тлу, по брежуљцима наших прелепих високих планина и висова, по ободима осунчаних шума, на прозрачним и светлим местима, крај друмова и дрвених тараба. Може израсти и до 80 цм у висину. Ово је биљка црвенкасте боје и пријатног мириса. Њени листови су ситни, а прилепљени су на кратку дршку. Укус ове биљке јесте горко-љут. По свом саставу ова биљка подсећа и сличи на мајчину душицу, кажу добри познаваоци ове области. Ову биљку треба брати, како би била на корист, у периоду од јула до октобра. Делотворна је у лечењу кијавице, прехладе, кашља, оболеле материце. Такође регулише слабу пробаву. Користи се и за јачање органа за варење и дисање. Јако је делотворна и у случајевима запаљења коже и слузнице. Тиме је уочено и антибактеријско дејство ове дивне биљке. Чај се справља тако што се узме 5-6 гр осушеног лишћа и горњег дела ове биљке и то се прелије са 2 дл прокључале воде...

            Други лековити цвет из Божије баште јесте биљка СРЧЕЊАК, коју још зову ТРАВА ОД СРЦА, ЖЕЛУДЊАК, СРЧАНИЦА, ТРАВА ОД СРДОБОЉЕ и ШТАВЉИКА. Овај лековити цвет служи као ефикасно средство у санирању грчева у цревима и дијареје. При спољашној употреби ефикасна је код заустваљања крварења. Примењује се и код испирања рана. Најчешће и најрађе успева и расте по ливадама које обилују влагом и влажношћу. Може се срести и у планинама око бара и барица. Достиже од 20 до 80 цм у висину. Њено стабло краси неразгранато лишће. Корен ове биљке је лековит и благотворних дејстава. Треба га ископати у јесен, опрати и добро просушити. Чај од корена ове биљке у комбинацији са вином и водом, ефикасно неутралише све опасне гасове и сокове у нашем организму. Ова биљка ефикасна је и при лечењу кожних обољења, као што су лишајеви и чиреви. Одлична замена за руски чај, јесу млади листови ове биљке, од које се справља такође укусан чај. Тај чај лечи не само дијареју, већ подстиче и добар рад црева и регулише поремећене цревне балансе. Користи се и при лечењу крварења, али и код болести слузокоже. Овај чај је препоручљив и код малокрвности, али је добар и као превентивно средство како не би дошло до побачаја код жена. Треба пити 2 до 3 шоље овог чаја дневно. Чај се справља тако што се 2 велике супене кашике уситњеног корена ставе у 1 литар млаке воде, да одстоји око 2 до 3 сата, а може и дуже. Није добро да вода прокључа и проври, јер овај чај није добро кувати, због присутног скроба, мишљење је оних који ову област више и боље познају...

            Пријатан дан уз шољицу топлог лековитог чаја...