"ŠUT S ROGATIM NE MOŽE SE BOSTI"...

Svako veče otkinem čitajući po jednu glavu Lorensovu...

Šta je naš život ovozemaljski??... to je onaj nalet svih teških vetrova, kada smo prilično izloženi dugotpeljivosti i žilavom istrajavanju istih... ali to je i ono sučeljavanje sa očima sopstvenoga bola... to je i naše umrianje na granici života i smrti, ali i naša neprekidna borba u inat smrti, a u slavu Života...A plašim se s obzirom kako se pokazasmo, da će nam i suvišno biti presuđeno...Hvala Bogu, opet sam ovde i to ovoga puta koliko mi bude drago i koliko budem imala dobre i najsnažnije volje, a kao što se vidi moja dobra i snažna volja buja kao prolećna bujica... "TIHA VODA BREG RONI"... pa da malo izoštrim čula i da vidim šta sam to propustila...Više nije "čudo", a nije ni "neobjašnjivo" ako napišem da mi se pre par trenutaka kada me i izgubiste ovde iz vida, moj računar sam od sebe ugasio, tj. isključio... i kao da postoje oni "usudi" koji bi ne samo da nas doživotno gaze, zdrobe ili ućutkaju, već bi da nas još uvek žive, ugase, isključe... Koliko puta već viđeno, već urađeno, već učinjeno..."UČINI DOBRO, NE KAJ SE; UČINI ZLO, NADAJ SE"."S GLAVE RIBA SMRDI"."ŠUT S ROGATIM NE MOŽE SE BOSTI"."SVAK PO SEBI SUDI I O DRUGOME"."SVAKA SILA ZA VREMENA, A NEVOLJA REDOM IDE"."PREDOBAR NEDOBAR"."PAUK PO CVIJEĆU BERE JED, A ČELA SAKUPLJA MED"."OD NEMANJA TVRĐEG GRADA NEMA"."NE MOŽEŠ DLANOM SUNCE ZAKLONITI"."NE LAJE KUCA SELA RADI, NEGO SEBE RADI"."NE GORI OBRAZ OD SUNCA, VEĆ OD POŠETNIJEH LJUDI"."NE VJERUJ PRIJATELJU ZA TRPEZOM, NEGO NA VRATIMA OD TAMNICE"."NA JEZIKU MED, A NA SRCU JED"."LASNO JE TUĐIM RUKAMA ZA VRELO GVOŽĐE HVATATI"."LASNO JE GOVORITI, AL JE TEŠKO TVORITI"."KO SE OVCOM UČINI, KURJACI GA IZJEDU"."KO JEDANPUT SLAŽE, DRUGI PUT ZALUD KAŽE"."KO ISTINU GUDI, GUDALOM GA PO PRSTIMA BIJU"."KO ZLIMA OPRAŠTA, DOBRIMA ŠKODI"."I SUNCE PROLAZI KROZ KALJAVA MJESTA, ALI SE NE OKALJA"."ZA ZLATO RĐA NE PRIANJA"."BOJE NE BIJE SVIJETLO ORUŽJE, VEĆ BOJ BIJE SRCE DO JUNAKA"...Svaki dan prosipa po našoj stazi života po neku vrednu ili manje vrednu misao... no mi ćemo svakako pozobati sa te staze samo ono što odgovara našem sadašnjem trenutku..."NE MOŽETE SE PONAŠATI PREMA LJUDIMA KAO DA SU GOVNA I ONDA OČEKIVATI DA VAS VOLE"...A sad na sve ove kokice hladno "jelen" pivo - žuto... hvala onima koji su ga zaboravili ili namerno ostavili u maminom fridžideru... ja sam ga u slast ispila...Džaba ja slušam Ekarta Tola. koji tako lepo objašnjava na engleskom, kad ja to ništa ne razumem... a za nas će to možda prevesti tek za posle 20 godina...Mislila sam preći na proteine, pa smazati činiju sladoleda... ili uzeti čokoladu i nastaviti ugljene hidrate... i tako prevagnule su kokice... pametniji izbor ugljeni hidrati...Ostajem i dalje na ugljenim hidratima... sad se kokaju kokice samo za mene...Kuća mi miriše na pečurke i puter...Ako dosita želite da ODUŠEVITE nekoga koga je veoma teško ODUŠEVITI onda mu bar za početak napravite dobru salatu... tako sam ja ODUŠEVILA sada svoje JA napravivši ovu salatu...Ja uvek osluškujem svoju unutrašnjost, pa tako sigurno moja utroba kaže pusti sad malo voće... treba ti hrane, da ojačaš opet... i tako probala sam salatu, jer je prošlo 2 sata od voća... genijalno je ukusna... nije što sam ja tvorac te salate... pečurke se još peku i uskoro ću ručati, predivnu kombinaciju ugljenih hidrata...Moja današnja salata: 2 šargarepe sveže, 2 crvene sveže paprike i 1/4 kupusa... sve sieckati na super "čopera"... zakiseliti jabukovim sirćetom... preliti maslinovim ljem i uživati... uz dobar tek... i nazvaću je narandžasta salata... baš je sunčana...Barim pirinač, tj. kuvam pirinač, jer idealno ide uz pečene pečurke... a napraviću i neku sezonsku salatu uz sve ovo i naravno hleba uz sve to... postajem opet gladna... e, ovakva je moja današnja sveža salat: kupus, šargarepa i paprika... pokazaću vam...Uvek sam govorila ljudima jedite slobdono kad god imate apetit i to je znak da je sve dobro, no kad počnete gubiti apetit, e to je već onaj trenutak kad se čovek suoči sa svojim teškoćama i tugama... i to nije dobro...Sve teorije, sva filozofija, sve priče - sve je to doista pozitivno krasno... no, stvarni život je nešto mnogo bolnije od svega toga...Kako je lako na sitnicama uvideti svu tu različitost života... danas mi je to grožđe bezukusno, kiselo, težko ga žvaćem, pa sam čak morala i da ga ispljunem... a juče sam mogla da živim ceo dan na tom istom grožđu i bilo je slatko... znači sve zavisi od našeg nekog raspoloženja... a protiv toga se ne može ništa... možda je i od vremena, koje se nekako smračilo...I džaba što neki ljudi uz trud veliki ceo život uče, kad na kraju krajeva ništa ipak ne nauče...Eto, da li me izmuči noć cela i te strepnje neke... jutros mi voće jako slabo prija i nemam apetita, a to je isto ono plavo grožđe koje sam juče mogla jesti sa nekim poletom... i tako uzela sam voća, ali sasvim malo ako poredim sebe sa danima prošlim... i sad ću da čekam 3 sata pauze i tamo negde oko 15 sati da prigotovim šapinjone... ako mi i zato ne bude manjkalo apetita... valjda je to od tuge što naiđe sasvim nepredviđeno i ko zna otkuda...Samo dovoljno tužan i napaćen čovek, može razumeti tek tračak tuge vaše, koji tek uhvati negde gore u vazduhu...Neki bi rekli da naiđe tako ono ništavilo... one nirvane... ili mrtvilo ono... ili tišine one... ne, nije tako... naiđu sam one stalne tuge, vekovima skupljane i tako duge... tuge koje nikad ne iščile... samo se negde pritaje i čekaju možda trenutak da tako pohrle na površinu... i da me grčevito dave...Danas spremam šapinjone za mene šampiona... još da imam šampanjac... isključivo pijem, kad retko pijem - šampanjac... to božanstveno neutralno piće...Ako se jedan puki životni vek zasniva samo na nekoj vrsti shvatanja ili prihvatanja, onda treba podvući da je uvek postojalo, i da će uvek postojati, i onih ili takvih ljudi koji niti mogu biti kadri da nešto shvate, a još manje prihvate...I misliše ljudi dok su mi pričali samo o sebi i dok su mi prepričavali svoje ili tuđe priče, da će me već nekako vratiti među žive... ne, ne može tako... to me je još više udaljilo od svega što je živo... i zato se ja danas osećam neopisivo umorno, beživotno i teško...U starom kredencu više ne zvekeće porculan...Ja i dalje jesam pod otokom... no slabijim... no, otok je otok... moja noć je bila upravo takva puna nekog straha i na ternutak kao da mi je i srce stalo... i stvarno sam se pitala hoću li dočekati jutro... a onda me je i želudac mučio... u meni je ipak sve stalo, pa i reč... još jedino misao tek po neka promigolji tek malo...Ovozemaljski život je jedna sasvim obična i tužna melodija...Ujutru neka me niko ne zove rano na telefon, hoću da se naspavam i odmorim do mile volje... A posle toga imam dosta toga u planu... Da čistim, ribam, perem... A umesiću i nešto novo... Da probam silikonski kalup...I ko je koga nadmudrio sad???...Kupila sam juče isti onaj stoljnjak kao tirkiz, samo u bordo bojama i nijansama...Danas nemam ni jednog bola, za neko divno čudo...A znam da sam nešto i preskočila da saopštim... Pa, kupila sam taj divni crveni keramički tiganj za prženje kajgane...Ponovila sam po kiši i novi kišobran, onaj mali na sklapanje što uvek treba imati u torbi, pa kiša ne može da iznenadi... Nikad i nigde..."ĆUTANJE JE JEDAN OD ARGUMENATA KOJI JE NAJTEŽE POBITI"."LEPI MANIRI SE NIČIM NE MOGU ZAMENITI"."HRABROST JE KADA STE SREĆNI A STVARI U VAŠEM ŽIVOTU NE IDU KAKO TREBA"."BUDITE ŽIVI KADA STE ŽIVI"."PONIZNOST SPUŠTA NA ZEMLJU I ČVRSTO TU DRŽI"."PATITE SAMO KAD VAS NEŠTO BOLI, NEMOJTE PREDVIĐATI BOL"."NOSITE SVOJE ZNANJE KAO SVOJ SAT, U UNUTRAŠNJEM DŽEPU"...U školu bi ipak trebalo zapošljavati samo lepe i zgodne, jer deca vole da se rugaju nastavniku koji nije fizički savršeno izvajan... I tako kao i ulica i učionica može da da sliku našeg društva... Ali čoveka gane kad ga neko dočeka sa radošću i veselošću... I šta da kažem, ja sam tu malo i valjda će me istrpeti sa sve mojoj ružnoćom... Nekad je bolje nemati oči...Što sam starija... sve sam sjajnija...Meni više ništa ne treba... jer ja sve imam... Ja sam bogata Žena...Meni je lepo... jer ja umem izdržati apsolutno sve...Prosto dođe Čovek u takvo stanje, nazvala bih ga beztežinsko stanje... jer je to stanje kada mislima samo teče mirna voda i sve izgleda mirno i odveć blago... pa Čovek više nema tereta i težine... a na sve što ga okrzne, gleda posve drugačije... i nema više šta da ga spotakne, pošto Čovek više neće da se vrti u krug... Ovakav Čovek napokon diše i lebdi...Ja se ne plašim novinskih naslova i natpisa, pa čak i onda kada zvuče strašno...I kad Vas neko povredi il ošteti u Životu, ne vredi uopšte žaliti... Naprosto morate potisnuti negde daleko da Vas je to ikada snašlo i u dušu taklo... Zanemarite i nastavite dalje uz olakšanje... No, pre svega oprostite sebi što ste ikada u Životu takve morali spoznati i sresti... Oprostite, dišite i živite u zdravlju sve dalje i dalje...A kad potrefim dobru ploču u stanju sam da je vrtim i slušam čitav dan...Ono što sam mislila u prošlosti - više nije uopšte važno, jer to je prošlo... Ono što mislim sada, e to je najvažnije i to ne prolazi... A ono što ću možda misliti u budućnosti, neka i bude različito od ovoga što mislim sada... No, ja mislim sada i to upravo ovako kako mislim... Nadam se da se dobro vidi... Danas posle ručka, idem u selo da oberem šljivu madžarku... Treba kuvati džema...Sva snaga i moć su u Vama.Ja o Vama mislim sve najbolje i verujem da ste svi dobri, pa u skladu sa svim tim, želim da se isto vrati upravo meni...Jutros sa pogledom i smeškom u ogledalu: Dobro Jutro... Volim te... Zaista te volim...