2016 - ...
2015 - U mojim očima svetlost nezalaznog sunca je ugasla i zgasla... i usta bez reči ostala... a uteha tek pusta prisutnost postala... moja pobožnost nije opstala... i ja sam nad provalijom zastala...Samo kukavice istrošeno biće predaju kušnjama istim, lažima sličnim i podlostima istovetnim...Ponižen u zlu, poništen u dobru...Srušene su sve potpore moje... i mesto njih zjape sve žalosti... sve tuge... i sve boli... sve rane... sve teškoće... hiljadu pokuda i hiljadu ukora... proviđenje Tvoje malaksalo nad nebom našim... ćuti... silinom udaraca isteraše vazduh iz naših kuća... slepo razmišljanje... poništena duša... ja više utehu spoznati nikad neću...Pričajući mnogo Onome na visinama, omrznuše me ovi u nizinama i blizinama...Ne, ne... milosti nemoj me nikad više pohoditi... ja ću i ovu oluju dostojno prebroditi... ja ću svaku suzu bola podnositi...Strpljivo smo čekali ovaj čas neutešenja... oduzetih reči... odrečeni... nedorečeni... nevredni...Svim srcem mojim ja svedočim da u meni nikad nećeš više naći srce svoje...Dostići radost nikad nećemo i prekorno sve jeste... nespokojstvo napreduje... srećni su oni koji tlače... njima nisu dodeljene oči plačne...Vše nismo toliko zaneti pesmom, da nismo u stanju da uvidimo ispaštanje tek neko...Od početka javlja mi se tužna misao... i sve izgleda tako mirno, dok tupi bol prožima savršenstvo poraza... skončava duh životodavni u meni... ostaje tuga da je izdržim... revnost u nazadovanju... bespotrebne su molitve za kamenje uspavano... jedino žalost uspravno u meni vreba... naizgled ništa mi više ne treba...Ovoga puta nije umro mali deo moga bića... ja sam umrla cela... I ovoga puta nisu me ubili... ja sam se ubila sama...U meni zaustavljeno vreme... zaustavljen život... i opet sam izbačena iz takta... sebe procenjujem jako loše... nemam oslonca... ne snalazim se... osećam se sve lošije... moje vreme se skraćuje... energije nema... a ni cilja... sva moja dobrota je potopljena i nema je više... od siline zadobijenih udaraca bespomoćno ležim na zemlji mrtva... nepomičnost... uništenje...Sve što nam se onespokojavajuće događa služi upravo samo zato da pokaže da od nas više nema apsolutno ništa...Doza istrajnosti koju steknemo tokom života polagano se rasipa i troši i to verovatno zovu - kraj..Meni više ne nazivajte dobar dan, jer meni više dobrih dana nema, a kao da ih je pa i bilo... niti me više ikada upitajte - šta zaboga miloga radim... a šta mogu više da radim...Ljudi ovoga veka samo su imali jednu veliku težnju, a to je: da izmere svoju sreću... a ljudi prošlih vekova imali su samo jednu zvezdu vodilju: da izdrže svoju žalost i tugu...Ja više nikoga ne mogu da primam u svoju kuću... nemam više šta da kažem, a ni o čemu sa vama ljudima da razgovaram... toliko mi dugujete svi - a to je da me zaboravite i ostaavite u mojoj mrtvoj tišini... i nemojte mislite da će me i ovo proći - neće... neke tuge nikad ne prolaze...Isplakah se, a ne znam zašto... i jadan mi je ručak - zaliven suzama...Nije moja tuga što ja više ne radim i što neću više raditi... ja sam znala da to nije na duge staze i da je veoma kratko... moja tuga je stoga što ja svakim danom uviđam da nisam ni za kakav rad... moja tuga jeste što sam ja previše nesposobna, da bilo šta više radim... moja tuga je otuda što se ja osećam invalidom...Dobro je, jer sam jako gladna i tek za 45 minuta mogu da ručam...Nakupovala sam nekih proteina još, tako da od sladoleda odustadoh... neću šećer ni za živu glavu... proteini jes da se slabije vare, ali manje goje... i meni više prijaju... a tu nema ni hleba... kad se zaželim ugljenih hidrata vratiću se... kobasice, senf, jaja - divna ideja... i kajmak... jogurt...Ja prednost i vrednost, ipak dajem programu pravilnog kombinovanja po principima Mejzel koji datira iz 1981... a hrono ishrana za koju čuh juče, datira tek iz 1986 i malo se kosi sa principima Mejzel...Pošto je danas ipak proteinski dan, a 80 % treba da obezbedim proteina... ručam oko pola 3 i do pola 9 nema ništa... pauza 6 sati da se to lepo svari...a oko pola 9 može pasti prvi sladoled... taman to spada u istu grupu namirnica... i 1 obrok mi je suvišan... tako sladoled dobro stiže... to malo šećra neće da ugoji...Pojela sam celu lubenicu i sa voćem je danas završeno... pauza od 3 sata do 14 i 30... spremam ručak - pečem pileće meso sa peršunom... danas je proteinski dan... uz ovo sme da ide količina minimalnih uglenih hidrata, a to su peršun, senf, celer i tikvica.... celer i tikvicu kuvam i to će biti prilog... i do kraja dana mora se ostati na proteinima... mogao bi i sladoled za večeru... no videću... mislim da mi je šećer bespotreban i suvišan... a i apetit mi opada prilično i samo gutam razočaranja i tuge svoje... jedva uzimam voće koje inače obožavam... taman krenem i osmislim nešto zdravo i dobro, kad dođu stvari već viđene da me poremete i blokiraju...Ja sam jutros izmerila 60 kg i u gabaritu nisam dobila ništa - mada ja sam natečena od čega... ništa nisam prekršila od Mejzel pravila... slatkiše ne okušam... hranim se nenormalno malo... i malo soli... i sve malo... a ta 2 kg viška jeste moja zaustavljena tečnost i neizbačena voda... nije ni čudo - pitala sam se na šta će se sve preživljeno odraziti... eto ima li šta "bolje"... bilo bi porazno da ovo nagoveštava moj kraj...Postižemo li tek zrnce mudrosti te, kad slijemo biće svoje sa tugom i pričešćeni onim bolom, gde nas i reč božanstveno onespokoji, sa uzdahom mrtvim koga nema, tu gde sećanja na mučan prinos služi drugima za još veću oholost... prosti li su boli naši i bezgrešne su praznine u svetu tišine...Količinu mog decenijskog bola ne možete nikad ni razumeti, ni spoznati, ni izdržati...Dok god su svi oko mane tako happy i dok se oduševljeno smeškaju na sve, i dok god ja i dalje nemam razloga za takvo preushićenje - nešto nije kako valja... i ne mora više niko da kaže kako ja ne valjam - ja sam to znala i pre nego što sam se rodila...Kakva grozota... juče se nije našao niko da mi kaže kako je sva ona glupa priča o biznis planu ustvari nečija druga priča, a nipošto moja... i da nije bilo moje intuicije doduše sa zakašnjenjem da mi to došapne, ja bih i danas osvanula još gluplja...Fenomen zvani sreća veoma je promenljiv... i traje jako kratko...Volim jutro započeti iskreno i bez laži... tako da sam ja osujetila veliki plan onih što o meni previše brinu... lepo ljudi prihvate moju nesposobnost i nepodobnost i ja se onda suzno radujem što me puštaju da ovako nemo trajem... ne znam ni do kada... otičem, mada ne mnogo... džaba i zdrava ishrana... nešto me urušava još iznutra... 10 godina ili 1 decenija cela traje ista stvar... Dobro došli na moj mali jubilej bola i tuge...
2014 - I sudeći bar po prvom radnom danu: za neke raspored važi, a za neke i ne važi...Nije to samo moj utisak, ali primetno jeste da neki ljudi dobiju i bolje nego što su mogli dobiti, a to je - ništa...Za dobro delo ne treba više od 5 minuta, ali uvek ima onih koji vole nešto da tupe...ivot jeste i ono i onda kada se nađemo u središtu same zemljine kore...I pokatkad u životu dovoljno jeste samo jednom da pređemo neke mostove... Posle nam više nekako nisu interesantni...U životu samo mogu da zažalim što sam na reči "rekla-kazala" nekim rečima "napala" mnogo bolje od sebe, ali nikad neću zažaliti kada sam istim tim rečima "napala" mnogo gore od sebe...Život je počesto ono iznenadno izbacivanje nas samih kao iz nekog zrakoplova, sa još ne razapetim padobranom, na ne baš podesno mesto za spust... Srećom, padobran se aktivira na vreme i na srećnom vetru, pa veštom padobrancu nije teško da se na zemlju spusti bezbedno...Ja jutros nisam planirala uključenje, ali me probudio telefon i zato sam ja opet ovde (ustadoh na 2 sata pre planiranog)... Međutim, ne ljutim se jedino, kad me probudi lepa vest, a i kad me zovne dobra i birićetna osoba (što bi rekli nije neki baksuz)... Pa, tako da u novi dan i dane, zakoračim mnogo mnogo i veliko SREĆNO!!!!...
2013 - Ja opet zaboravila da overim karton početkom avgusta... i opet sam nigde... Sad me nema ni na birou...Ovaj dan prekrivam plavim plaštom... Ovo veče izopiram na obali plavoj... Ovaj sadašnji trenutak bojim u plavo... Ovo pišem pri svetlosti plave žarulje...Ovo natapam muzikom Orkestra Plavog...I sad kad porazmislim... onako iz duše... ljudski... mogu spokojno da kažem: ne kajem se uopšte... ne kajem se ni malo...Za sve koji su od sutra opet siromasi...Ja u budućnosti... vidim hiljadu mogućnosti...Danas sam shvatila da ljudi iz nekih određenih branši, moji prijatelji više nisu, a niti to mogu biti... I zato će uslediti ukljanjane sa liste baš tih... Ne zamerite...A kad sam se uverila koliku moć imaju naše sopstvene reči i pomisli, odmah sam bez imalo razmišljanja prešla na smišljanje pozitivnih afirmacija... I sve teče kao po loju... Sve ide ko podmazano... Nigde ne škripi...U mom lepom plavom oku... počiva sva moja lepota i unutrašnja snaga...
2010 -
ПРВИ СЕПТЕМБАР
Тешке првосептембарске кише
Падају по зеленом пољу...
Модро небо, дан и ноћ
Случајно плаче, лаже...
Малено покисло маче
Дрхти од хладноће...
Само, остављено, одбачено..
Заборављено, отписано...
Зат то да нас чуди!!!
Прве мачиће у воду баци!!!
То су наши обичаји од
Давнина, од памтивека...
Сурови, необични, страшни...
Све у свему, језиво тешки...
Mikelandjelo: ''Umetnost je, pre svega, otkrovenje, blagoslov i posvecenje covekovog bica''...Leonardo da Vinci: ''Upamti, onome ko place ne treba davati crte lica onoga koji se smeje, bez obzira na to sto su oni u sustini cesto slicni. Postoji razlika izmedju lica koje se smeje i onog koje place, i nju je potrebno uzeti u obzir''...
ДВА ЛЕКОВИТА ЦВЕТА ИЗ БОЖИЈЕ БАШТЕ...
Два лековита цвета из непресушне ризнице Божије благодати, два представника из цветне баште, миришљаве баштице, који својим задивљујућим мирисима, ароматима, лековитим својствима и благоуханијем, представљају један од најдивнијих дарова поверених на чување и употребу, нама људима, коју задобисмо као бесцен благо од Творца... Два цвета лековита, мелем за срце болно и душу рањену... Две разноврсвне лековите врсте, самониклице дивље, планинске, природне...
Скоро са свих страна окружени смо тим најдивнијим цветним лековитим ливадама, тим разнобојним теписима, који нам дарују здравље, живот и виталност... Најдрагоценији лекови из прекрасне природе, благотворна терапијска средства... Наше најлепше песме овековечиле су у непролазну лепоту лековитог цвећа кроз нашу пребгату песничку традицију и народну књижевност...
Лековито, прекрасно, предивно и чудотворно биље, од кога се справљају најлепши чајеви, сокови, тинктуре и сирупи... Многе биљке користе се не само као лек, већ и као храна... Од лишћа и корења справљају се те најлепше биљне цветно-лековите мешавине... Исецкане делове лековитог биља остављамо на најчистије и најпрозрачније место, у неки благи кутак тишине, да ту одстоје одређен број дана, у миру и покоју, и тако се просуше...
Први лековити цвет из Божије баште у овој причи, јесте биљка ВРАНИЛОВКА, коју називају још ВРАНИЛОВА ТРАВА, ДИВЉИ МАЈОРАН и ЧОБЕР. Ова лековита биљка расте на нашем поднебљу и тлу, по брежуљцима наших прелепих високих планина и висова, по ободима осунчаних шума, на прозрачним и светлим местима, крај друмова и дрвених тараба. Може израсти и до 80 цм у висину. Ово је биљка црвенкасте боје и пријатног мириса. Њени листови су ситни, а прилепљени су на кратку дршку. Укус ове биљке јесте горко-љут. По свом саставу ова биљка подсећа и сличи на мајчину душицу, кажу добри познаваоци ове области. Ову биљку треба брати, како би била на корист, у периоду од јула до октобра. Делотворна је у лечењу кијавице, прехладе, кашља, оболеле материце. Такође регулише слабу пробаву. Користи се и за јачање органа за варење и дисање. Јако је делотворна и у случајевима запаљења коже и слузнице. Тиме је уочено и антибактеријско дејство ове дивне биљке. Чај се справља тако што се узме 5-6 гр осушеног лишћа и горњег дела ове биљке и то се прелије са 2 дл прокључале воде...
Други лековити цвет из Божије баште јесте биљка СРЧЕЊАК, коју још зову ТРАВА ОД СРЦА, ЖЕЛУДЊАК, СРЧАНИЦА, ТРАВА ОД СРДОБОЉЕ и ШТАВЉИКА. Овај лековити цвет служи као ефикасно средство у санирању грчева у цревима и дијареје. При спољашној употреби ефикасна је код заустваљања крварења. Примењује се и код испирања рана. Најчешће и најрађе успева и расте по ливадама које обилују влагом и влажношћу. Може се срести и у планинама око бара и барица. Достиже од 20 до 80 цм у висину. Њено стабло краси неразгранато лишће. Корен ове биљке је лековит и благотворних дејстава. Треба га ископати у јесен, опрати и добро просушити. Чај од корена ове биљке у комбинацији са вином и водом, ефикасно неутралише све опасне гасове и сокове у нашем организму. Ова биљка ефикасна је и при лечењу кожних обољења, као што су лишајеви и чиреви. Одлична замена за руски чај, јесу млади листови ове биљке, од које се справља такође укусан чај. Тај чај лечи не само дијареју, већ подстиче и добар рад црева и регулише поремећене цревне балансе. Користи се и при лечењу крварења, али и код болести слузокоже. Овај чај је препоручљив и код малокрвности, али је добар и као превентивно средство како не би дошло до побачаја код жена. Треба пити 2 до 3 шоље овог чаја дневно. Чај се справља тако што се 2 велике супене кашике уситњеног корена ставе у 1 литар млаке воде, да одстоји око 2 до 3 сата, а може и дуже. Није добро да вода прокључа и проври, јер овај чај није добро кувати, због присутног скроба, мишљење је оних који ову област више и боље познају...
Пријатан дан уз шољицу топлог лековитог чаја...
Нема коментара:
Постави коментар