Izdržah i današnji proteinski dan, a sutra jedva čekam da se vratim dobroj energiji ugljenih hidrata... ipak dan u kome ne mogu da uzmem koricu hleba i nije neki dan... eto nekad mi samo treba jedna krajka i voda... tako sve proteinske namrinice poklonila sam mami za njen frižider... nešto mi ova 2 dana nije odgovaralo... meni ujutru sledi plavo grožđe, a posle ću već smisliti nešto na bazi ugljenih hidrata... ipak najlepše će biti na hlebu i vodi - isposnički...
Postoji oblast u kojoj čovek sebe nalazi... doduše ja je ne poznajem... nažalost nije nam takav školski sistem... no ako išta ovde i sada vredi, Verdi, to jeste ASTRONOMIJA, pa tako s vremena na vreme u te sfere čovek treba sebe da lansira, inače opstanka ovde među ovakvim ljudima mu nema...Ne, ne... ipak neću da hladno grčko more... posle Sicilije neću da se kupam bilo gde... samo tople i čiste vode... a ta dva moja delića od plate treba da potrošim za još more sitnica, koje će posle da mi previše znače...Ono što mi baš sad pade na um glasi ovako: trebala bih da lepo i pametno otputujem na jedno 10 dana na more negde u Grčku... no ovoga puta ne ide baš tako glatko sa mojim silnim afirmacijama... ima još poslednjih svojih 30 hiljada zaključno sa 21 septembrom, a to mi je možda predosta za sirotinjsko letovanje na severu Grčke...Ja sam uvek trajala i nekako opstajala na svoj način u besmislu i dosadi... no sada je sasvim drugačije... po prvi put uništen je i besmsiao moga besmisla i zato sam sebe proglasila trajno i nepovratno mrtvom...Kao što čovek ima snagu da zaceli neki aspekt svoga Života, isto tako ima i moć da ga uništi...Nekad sam verovala i mislila da zaslužujem nešto normalno, nešto bolje, nešto dobro... sada i danas mislim i smatram da više ne zaslužujem ništa, pa stoga više ništa i ne započinjem, već sve što sam iole ikad započela prekidam i napuštam, ostavljam... zaboravljam..."Ne zaslužuju svi tvoj osmeh, tvoje prijateljstvo. Ponekad najmoćnija stvar koju možeš da učiniš (uradiš) jeste da odeš (odšetaš) što dalje od ljudi koji te iscrpljuju"...Ja ne tako dobra, odgledala sam dvočasovni dobar film na engleskom, koji nisam razumela rečima, no mislim da jesam razumela srcem... čemu više svako jutro da kažem 3 puta HVALA, HVALA, HVALA, kad mesto promena ja sretoh samo more smicalica novih i novih... i tačno sva moja tuga i bol izjutra mala, no uveče pregolema... i sva žalost što se jutrom rodi, uveče samo oživi... i naš narod zna da kaže - PO JUTRU SE DAN POZNAJE... moja darma je mrtva... moj izvor je zatrovan... moj izvor je zamućen... moj izvor je zakopan... u mom izvoru više nema bistre i žive vode...Završila sam sa zrnima plavog grožđa... pa smazala sam skoro 2 kg... sad pauza 3 sata... u 15 i 35 proteinski obrok... kobasica, senf, jaja... strčim do moje Mame da joj odnesem preostali jedan grozd i tužna slika - moja Mama puši na terasi kao Turčin... eto, ja sam se samo malo šalila i živim dosta dobro bez duvanskog dima... no moja Mama se upecala opet polse više od 20 godina... sad idem kod Mame na kafu... dole u prizemlje...Eto kakvo sam ja čudovište postala, da me i najveća radost zaboli isto kao i sva moja nakupljena tuga...Borba u koju sam ja straćila deceniju celu više nije vredna ni jednog mog bola...Imam strahovite bolove u mišićima, ali verovatno to tako treba i mora... i od tog bola meni se oduzimaju ruke... kojim se teško i otežano koristim pritom trpeći veliki bol... no nekako živim još uvek, samo ne znam na čiju radost ili čiju žalost...Kakav bi čovek morao ili trebao da bude moron ili idiot, pa da kaže: e, super, baš lepo što se meni, baš meni kroz život sve ovako najlepše moguće sunovratilo...Verdi, Verdi uz tvoju muziku svaka ovozemaljska tuga više vredi...SLOBODA NEMA CENU...Ako šta valja ove kišne godine - izgleda da su to lubenice... Zato treba grabiti svaki komad i parče, koji su izvrsni za jačanje imuniteta... Prijatno...Za eliminaciju mojih početničko radnih bolova u vratu, kičmi i leđima, treba da se pobrine ovaj ekstra jaki konjski balzam... Srećom krsta su mi stabilna, pa mogu da hodam... Neka ovako ostane, a bol iza desne plećke već nositi umem... Tako je to - čovek izjutra osvane sa nekim novim bolnim mestom...Većina ljudi danas kao da jeste izgubila patnju kompleksa samoanalize...Tito: "Tehnički razvitak jedne zemlje mjeri se po tome koliko su ljudi savladali tehniku. Čovjek koji je savladao tehniku i zna rukovati tehničkim sredstvima, može mnogo više koristiti zajdnici nego onaj koji je tehniku savladao samo do izvjesnog stepena. Ali nije dovoljno biti dobar specijalista, ako se prema svojoj mašini nema ljubavi. Mašinu treba voleti, mašinu, koja vam je u rukama, treba poznavati u tančine, čuvati je i odnositi se prema njoj s ljubavlju. I kad najbolje radi, treba je pogledati, paziti i čuvati, jer inače ona gubi svoju preciznost i kvari se. A mašina je upravo kao živo biće, ona je vaš pomoćni instrument, sredstvo, pomoću koga vi radite. To važi za sve mašine, za sva tehnička sredstva. Zato se vi mladi naraštaji tome i učite"... "I na kraju još sažet odgovor na pitanje koje smo sebi postavili već na početku: zašto voimo Tita? Svakako ne samo zbog njegovih funkcija. Tito je u svemu prvenstveno čovek, koga poštujemo zbog njegovih dela, zbog onoga što simboliše za nas i u svetu i što će značiti i budućim pokolenjima" - Dr Franc Šetinc..."Učiti se, biti idejno potkovan - neizbežnan je uslov za svakoga ko hoće da postane i ostane komunista. Uticaj komunista se može graditi samo na njihovoj sposobnosti da zacrtaju ostvarljive puteve, da otkriju i organizuju istinske borce za revolucionarni društveni preobražaj u svakoj radnoj i životnoj sredini. A za takvo delovanje je potrebno veliko i svestrano znanje, široki horizonti, koji omogućuju da se gleda u daljoj perspektivi"...Marin Cetinić:"Radnička klasa je izrasla u brojnu i moćnu snagu koja je po svojoj političkoj zrelosti i stručnom obrazovanju sposobna da rješava sve složenije zadatke koje pred nju postavlja savremeni razvitak proizvodnih snaga i izgradnja socijalističkog samoupravnog društva. Oslobođena energija radničke klase je u proteklom periodu našeg samoupravnog razvitka omogućila da se naša zemlja iz temelja preobrazi u svakom pogledu, da iz nekada zaostale agrarne preraste u modernu industrijsku zemlju, da se njen nacionalni dohodak poveća za preko 5 puta, da cjelokupni život stanovništva bude podignut na jedan viši stupanj, i da se, što je najvažnije, milioni radnih ljudi neposredno uključe u samoupravnu praksu i preuzmu punu odgovornost za sve što se u društvu radi i odlučuje. Naša radnička klasa danas spada po svom obrazovanju među najrazvijenije u svijetu. Dovoljno je reći da preko 3/5 zaposlenih kod nas imaju srednju ili višu stručnu spremu. A o njenoj političkoj zrelosti neka govori podatak da je preko 2 miliona danas neposredno obuhvaćeno raznim oblicima delegatskog odlučivanja"...Tito: "Na taj način, Savez komunista će se nalaziti u centru političke aktivnosti i svakodnevne idejne borbe, obezbeđujući svoj uticaj na cjelokupnu samoupravnu praksu. To je ujedno i najbolji način da Savez komunista provjerava svoju aktivnost i politiku i da, boreći se za doslijedno ostvarivanje neposrednih i dugoročnih interesa radničke klase, obezbeđuje svoju avangardnu ulogu"...Budisav Šoškić: "Komunisti su morali da se preorijentišu sa prijašnjih formi i metoda u radu na nove forme koje je zahtijevalo decentralizovano društveno upravljanje, tj. učešće sve širih masa proizvođača i trudbenika u upravljanju. Takvu promjenu u radu zahtijevao je razvitak socijalističke demokratije u našoj zemlji"..."Radnička avangarda nije sama sebi svrha, niti je dovoljna sebi. Ona je organski dio klase i svoga naroda, njihova organizovana socijalistička svijest i predvodnička snaga"...Tito: "Mi smo imali narod koji je davao sve što je imao, koji je dijelio i posljednji zalogaj s borcima na bojištu. Mi smo imali sjajnu omladinu i žene, borce na bojištu i u pozadini, ukoliko se kod nas može govoriti o pozadini. Mi smo imali revolucionarni elan koji nikad nije opadao već je stalno bio u porastu. Mi smo imali neiscrpni rezervoar sve novih i novih boraca iz redova naroda i zbog toga je naša revolucionarna armija brojčano i moralno stalno jačala..."...Danas se desilo niz malih slučajnih tuđih grešaka, ali srećom u moju neočekivano veliku i prezahvalnu korist...Postajem pametnija... umem i ja da se izvučem iz svega... samo kad treba...Dođe ta misao odjednom i iznenada, kao u naletu, pa kaže: ne znam zašto, al osećam se oslobođeno i opet snažno...Ko je za kafu - gorku, a jaku???...Da ne bi upali u napast - dobro iskontrolišite svoje sopstvene misli...Laž je nužnost koju moramo koristiti svaki dan kao i neophodni začin kao što je so...Život je tombola..."Menjam kožu kao zmija... Malo toga još mi prija"...Foliram... Pijem pivo... Ne valjam..."Ti si lija, ti si zmija, ti si gad"...Samopoštovanje...Da, da... Najzahvalnija sam svim onim ološima...Miris proleća sa astala...Dođoh sa vožnje... i osećam se tako, kao da mi je upravo sada rođendan... Pa - srećan mi rođendan...Ja sam Čovek čije su sve vizije bile u koliziji sa mišljenjem većine...I najbolji klavir može propasti...Sveti svestenomecenik Filip episkop Iraklije (Trakijske): ''Mislis li da je Bog zatvoren u stene? On zivi u srcima!''...
Нема коментара:
Постави коментар