НИЗ РЕЧНЕ ОБЛАКЕ...

Из задрхталих небеса, сјурише се НИЗ РЕЧНЕ ОБЛАКЕ капље кишне, а варош малу прогута незаобилазно сивило, магла и још један дан потонуо у живи бесмисао...

ПЕВАМ...

ПЕВАМ песму јутарњу, да одагнам оно зрно горке потиштености са дна душе моје...

ПЕВАМ умилно и тихо, да одају душе моје испуним смиреним умирењем...

ПЕВАМ песму крепости и доброте, да очистим оно немало бреме немира и туге, што штипа и стеже моје срце...

ПЕВАМ песму благодарности, да њоме долијем кап Љубави, Вере и Наде...

ПЕВАМ да песмом насушном положим у весељу камен темељац на само дно душе моје...

ПЕВАМ песму радости чисте, да светлошћу њених речи огрејем озебло и покисло срце моје...

ПЕВАМ с` љубављу из срца радошћу обасјаног, просветљена зрацима јутарњег Сунца...

ПЕВАМ у здрављу и весељу пролећну кишну песму...

МАКАРОНЕ СА СИРОМ...

Најпре и као прво добро скувати макароне... Док се макароне крчкају, спремати кашу... Ево како се то припрема... Умутити 2 јаја... У то додати наренданог или изгњеченог крављег сира... Додати мало уља и млека... Када су макароне скуване опрати их под млазом хладне воде... Потом усути макароне у кашу и све добро сјединити... Долити млека толико колико да макароне пливају у течности... Затим све сасути у ватросталну чинију и пећи на 200 степени око пола сата - тј. док макароне фино не порумене и док се добро не запеку... Пријатно...

ЖИТО СА ШЛАГОМ...

За посластицу дана данашњега, препоручујем ''Жито са шлагом''... Потребно вам је паковање од 500 гр пшенице белице, коју најпре треба опрати у три воде, а затим приставити на тишу ватру и кувати док зрнца не напукну... Када је жито добро скувано, пред сами крај дода се кристал шећер (по укусу) и још мало прокува све заједно, тек толико да се шећер истопи... Потом је потребно сву ту масу самлети на воденицу за месо... У самлевено жито дода се још - струганог морског орашчића и 2 до 3 кесице ваниле шећера... Затим се дода и једна чинија самлевених лешника (око 200 гр)... Потом жито расути у стаклене посудице... По врху украсити са доста добро умућеног шлага... Пријатно...

ДАНАС...

ДАНАС размишљам у границама својих омалених самоспознаја о скоро свакој речи што изађе из срца мога...

ДАНАС вишедневну кишну таму, одагна светлост велике осунчане лопте...

ДАНАС Сунце засија и светлошћу заблиста...

ДАНАС небо и земљу, обасја Сунце...

ДАНАС свака немоћ одбеже...

ДАНАС улазим у срце своје и затварам малена вратанца...

ДАНАС се молим и Христу Богу поклоним...

ДАНАС опраштам свима...

ДАНАС светлост Сунца надвиси кишну таму...

ДАНАС птице небеске веселу радосну вест цвркућу..

ДАНАС замириса на беле расцветале пољске кринове...

ДАНАС нема места у срцу за маловерје...

ДАНАС нема бриге за сутра...

ДАНАС иштем и све ми се даје...

ДАНАС тражим и све налазим...

ДАНАС куцам на мала вратанца и она се отварају...

ДАНАС дарове и плодове добра свуда проналазим...

ДАНАС само ДАНАС...

ДАНАС к`о трен кратко...

КИШНА ГАЛАМА...

Изненада КИШНА ГАЛАМА на земљу покислу сручи се... У срцу задрхта грмљавина страшна... Из душе проли се киша јака... Након свега тога остадоше смрвљени пупољци мајске руже... Кишни облаци гутају новонасталу вечерњу таму... Страшан пљусак и КИШНА ГАЛАМА, пуче из облачних груди... Киша туче... Потом заћута... Но, опет стаде јако к`о по бубњу да удара... КИШНА ГАЛАМА... Авлијом одзвања ГАЛАМА... Моли каљава земља за капљу сунчевог зрака... Све силније и јаче, у каљава недра земље, доливају се нове незаустављиве кишне капље... Пишти киша из камена... Ноћну таму осветљавају џиновске светлице... Каква задивљујуће страшна  - КИШНА ГАЛАМА...    

МАРЉИВА КИША...

Тако на први поглед МАРЉИВА КИША, у лица расејана до ситница весело у месец мај стаде... У неко радосно доба усуди се, међутим, МАРЉИВА КИША и душа часна, кренути доста важно... Лагано с` погледом последњим, просто нема МАРЉИВА КИША, са саосећањем несигурно се осмехну... Само пријатност јасна, загледана у неколико књига... Довече држи у елегантној торби, МАРЉИВУ КИШУ на пола гласа... МАРЉИВОСТ препоручује КИШУ и ту нема суморног саопштења... Искреност необична, формално сиротује отприлике као саркастично... Несвакидашње ћутање саблажњено врло често од питања... И најзад истина планула неодређеним бесмислицама и предосећајима... Осетљива могућност зна захвално, којој мисли да верује... Подстицај изашао из вреве, на губилиште, ето чудом живи и озбиљно одговара... Казна нечујно и хитро, све налик некој добро незграпној методи... Све тако од почетка, рђаво и врло немирно, обилази заједно онако отворено... Све капље МАРЉИВЕ КИШЕ, ласкаво наједаред у нешто многоцено стадоше... Чини се да је варка, од најјачег изговореног слова, у споменару... После одговора, необично је стајала МАРЉИВА КИША... Трпи сасвим очевидне ставри, а проговори са врло назеблим сведоцима... Примети у ходнику чудо и чуди се као у почетку пренеражено – свему... Поуздана више и од замисли, МАРЉИВА КИША и напричана дрскост, по неки пут врло гласна... Око ошамућене вике, необична чуда, зачуђене речи вичу довече, за опроштај озбиљно и неодложно... Драма послушна, чува се много од подлаца и непријатеља... Далеко, подалеко, одавно и као пред привиђење срдачно, на часак улази кроз чудо вечерња љубазна тишина... Збиља врло чудна свим силама суди... Част и истина, право и тешко одговарају живахној МАРЉИВОЈ КИШИ... Добро, тако наједном живахно признаје кривицу, од страха, јер у углу човечанске мисли, немарно и потресно акција бунца... После се добровољно дочепа осмеха... Сва усплахирена и лепо очешљана, можда трезно учини пред огледалом, отмен и задивљујући поклон... Ето, тајац загледан у усклик ошамућен од вина, у грозници сева и понавља – слике те неме сведоке... Лудило се смеши и виче ка излазу... Крај месеца маја закључи у забуни – никад нешто лепо... Опет гласови... Штошта тугаљиво и свагда нескладно – МАРЉИВА КИША као да доноси...

МОЈА ПРВА ПИТА САВИЈУША И ТО С` ВИШЊАМА...

Потребно је око 1 кг одлеђених и очишћених вишања... 

У ванглицу усути око пола килограма брашна... Издубити на средини и додати мало соли и мало уља - пола кашичице соли и пола кашике уља... Све потом замесити млаком водом... Све док се не добије чвршће тесто... 

Од теста направити две тање лепиње и положити их на послужавник који је претходно посут брашном... По врху лепиње намазати са доста уља - око 2 супене кашике... Тесто тако мора да одстоји око сат времена...

Након истека тога рока, узети лепињу, побрашњавити је по врху и мало је оклагијом растањити, а затим полако обухватати по ивицама и развлачити што тању кору... Све то радити на памучном стољњаку који је претходно добро испосипан брашном... Када је развучена кора узети ножић и по крајевима одстранити дебљи слој теста (од тих окрајака касније може се такође добити још једна кора, само је треба премесити изнова и пустити да мало одстоји)... 

После развлачења коре следи филовање... Најпре посути кору уљем... Испрскати вишњама... Набацати преко доста гриза, а затим и кристал шећера... Потом полако уз помоћ стољњака уролати тако нафиловану кору... Спустити у плех и увити у круг у облику спирале...  Премазати уљем по врху... Загрејати пећницу и пећи на 200 степени... Пријатно...

ДУХ НЕ СМЕ КЛОНУТИ...

На необичне подсмешљиве махове, очију плавих помно упртих у зелену реку, изговарам унутар свога нејаког бића, речи молитвене: Исусе звани Христе, Спаситељу наш, обрадуј нас веома великом радости, јер Теби се поклањамо у векове векова... Живахно врбово пруће простодушно штрчи над зеленом реком... Размишљам опет у себи ћутке и кажем: Некада давно познавала сам Људе... Без циља давно посејано семе, постаде расејано, но ипак је изникло... Птице се кикоћу са грана, а и Сунце се осмехну... Небо плаво избечило своје паперјасте беле облаке на зелену реку... Моје мисли залудне данас нису, а нису ни мисли златоткане... Мисли ми данас из памети искачу, а ни паметне мисли моје нису... Из ћорсокака као да нема ни макац даље... Узврпољило се све по површини зелене реке... Људи ходају са поломљеним ребрима... Пре неку ноћ, чујем – ни ока да склопе... ДУХ НЕ СМЕ КЛОНУТИ... Каменим ружама обрасле све животне стазе наше...

КОХ ОД ГРИЗА...

Данас сам опет дошла до истог закључка... Најбоље и најлепше се осећам, када умесим неке фине ситне колачиће... Много боље, вредније и испуњеније и од самог писања... У мојој малој кухињици, данас је дошао на ред, одавно заборављени рецепт под називом ''КОХ СА ГРИЗОМ''... Моје детињство је било обојено мирисом и укусом, баш тог колача... 

А како сам дошла баш на идеју да се вратим на старе заборављене и проверене рецепте, прича је као и свака друга прича - дуга... Рећићу да сам пре неки дан ''случајно'' свратила у једну посету и тамо кушала баш добри стари КОХ... Тада се сетим да је ред да се умесе баш ови колачићи и у мојој домаћој радиности... 

Али ту сам први пут открила и ту необичну комбинацију, тј. декорацију - КОХ преко кога обавезно долази једна туфна шлага, а на врху обавезно јагодичасто воће... Код пријатеља пробала сам КОХ са малином... Међутим ја сам се данас одлучила на КОХ са вишњом... Но да недужим... Време је за рецепт... Врло је лако и једноставно и не изискује много материјала...

Најпре умутити 6 јаја (увек прво беланац - тако да се добије снег, у шта се дода 6 кашика кристал шећера, а потом и 6 жуманаца)... Све добро умутити... Потом додати 6 кашика гриза и 6 кашика брашна... Врло је битно нагласити да те кашике са гризом и брашном, морају бити непуне... 

Масу изручити у плех и пећи пар минута на 200 степени... Врућ и печен колач обавезно прелити са заслађеним хладним млеком, у које се обавезно додају и 2 кесице ванил шећера... Охлађен колач исећи на коцкице и украсити шлагом... По врху иде неко јагодичасто воће (малине, вишње, итд...)... 

Пријатно драги пријатељи...

  

КАПЉУ КАПЉЕ КИШНЕ...

Ако непријатеља и силника нема Боже, одакле се онда створише и потекоше молитве што гласе – избави ме од непријатеља и силника Боже... Ако безаконика и људи крвника нема Боже, зашто се сада молим – да ме баш од тих и таквих избавиш и спасеш Боже... Изливам срце своје, као вечерњу кишу пред Тобом Боже у Коме је сво трпљење моје... Срце моје – лажно је и бедно, криво и грешно, мало и због дугогодишњег терета самоукоревања итекако тужно и сетно... Свој ружни карактер од тебе сакрити не могу, а нити то покушавам... Људи ће ме до конца шамарати и шибати, понижавати и вређати, не би ли својом силом сломили каракатер мој... Но, Ти Боже у Коме је сво трпљење моје, Ти ћеш га кроз покајање ово моје преобликовати и опет к` познању Тебе довести... Он што људски синови насилничком силом сатираше и убијаше, Ти ћеш оживети и васкрснути... Оно што на мени, бесни и љути тлачитељи проклеше, Ти ћеш благословити и у вечности одморити... Вода је до душе, а блато је вечерас до гуше... Ни воде, ни блата, не страшим се Боже, јер Теби вечерњу молитву ову упућујем, уздајући се као и све ове године, у милосрђе и милост Твоју... Само је Тобом нахрањена и напојена, вечно жива душа моја... На земљу вечерас капљу капље кишне, а ти омалодушена душо моја, увек се сети, знај и непоколебљиво веруј – у Богу је сво трпљење твоје...

ДВЕ КИШНЕ КАПИ...

ЖИВИ ГОСПОДЕ...

Средином маја обузеше кишни потоци земљу нашу, а врхови највиших гора, снегом се забелеше... Примрак и тама обузе земљу нашу... Живи Господе Боже наш, благослови све нас под овим сводом небеским... Где је Сунце Радосно, да нас опет смрзле загреје топлином Својом... Да просветли посивеле душе наше... Од прегрешења наших да нас очисти... Од будућих посрнућа сачува сасушену снагу нашу... Да оживи и опорави опет срца наша... Да опет буде жива душа наша... Опрости све грехе наше и благослови срца наша, Својим Светим вишњим миром... Вечерњу кишу, замениће зрак јутарњег излазећег Сунца на Истоку... Обрати вечерњу кишу у осунчан дан Господе...

БОГ, БОГ НАШ ТИ ЈЕСИ...

Опрости Господе, Уздање и Узданице наша, за све разасуте ништавне мисли из срца нашега, када се сјединисмо са злом, па тако лишисмо сами себе са Пута Вечнога Добра... Ишета тада приметно и неприметно, осетно и неосетно из срца нашега сва молитвена снага, па нас напусти преко потребна пажња и дар расуђивања... Кроз покајничке сузе сада, ако касно није, заискасмо, ако смемо, сву неопходну кротост и смирење... Сами прекласмо срца своја и мир свој унутрашњи поломисмо, ту свету неприкосновеност разбисмо... Надуте и надмене од сујете, све мисли наше, као кедри са Ливана, јер нисмо сачували безазленост ону дечју из недара... Наша безакоња и таштине лажне, без броја и броја, учинише да закаснимо да извучемо на време, ваљану поуку из сваког учињеног лошег слова... Молитвена искра у ноћи орадошћује сву бедноћу срца нашега... Кад би к`о две кишне капи, дометнуо Господ, разумности премудре у догорела кандила наша, тек тада би изнова били виши од неразумне стоке... Забадава отурасмо сопствене грехе и бацасмо их кришом `за леђа, када пред Лицем Твојим Боже, она откривена стоје, у нас гледе и све сведоче... Дај нам стида и срама, у овом часу самоиспитивања и самопознања, Боже, Боже наш Ти Који Јеси...

РЕЧИ ЧИСТА...

И у овај васкршњи дан, чезне ли душа наша сирота, за савршеним редом РЕЧИ ЧИСТЕ, у часу губаве горчине и молитвене осаме... Из зенице небеског Свевидећег Ока, песмом капи кишне, потресају горе и крајеве, умивају села и градове, отапају са страхом и с` трепетом, све наше сујетне лажи... У срцима нашим да ли се зато настанише и умножише кише пролећне... Да ли прокапаше капи кишне зато да исперу прашњаве путеве и прегорке стазе којим ходисмо и којим још увек ходамо - идемо... Милује блага киша и исцељује све сујете у нама зачете и све новорођене лажи... У пољском цвећу украј пута, у ластавицама птицама небеским, у окретним речним рибама, потонула сва наша трпљења и истиснуте све жеље душа наших... Од бурног ветра и мрзости кратковиде, избави нас РЕЧИ ЧИСТА... Господе Добротворе наш, умири - смири дволична и велеречива срца наша, опустошена клетвом и бедно сатрвена горчином... Колебљиве кораке наше, управи и уразуми Господе, да више не посрћу и коленима не клецају, већ да ходе Путем Живота све стопе наше...

ТРИ ПРЕДЛОГА ЗА СИТНЕ КОЛАЧЕ...

ОБЛАНДА СА ЕУРО КРЕМОМ...

Скувати фил од:

24 кашике млека

24 кашике шећера

6 кашика брашна.

Додати:

1 маргарин и

100 гр еуро крема.

Врућим филом филовати обланду... Пријатно...

ПИТА СА ВИШЊАМА...

Фил:

3 јаја

1 и по чаша шећера

1 и по чаша уља

1 и по чаша гриза

1 чаша јогурта

1 прашак за пециво

Овим филом филовати 3 коре за питу, а по рубу треће порђати вишње... Увити у ролну... Пећи на тишој ватри...

Скувати сируп:

2 чаше шећера

2 чаше воде

4 ванил шећера

Врућим сирупом прелити хладну питу... Пријатно...

ШТАНГЛЕ...

Испећи кору од:

3 јаја

3 кашике шећера

8 кашика уља

3 кашике млевених лешника (може и ораха)

2 кашике брашна

3 кашике млека

1 прашак за пециво

стругани орашчић

Преко печене коре иде надев:

4 кашике воде

150 гр шећера

100 гр маргарина

4 штангле чоколаде

5 кашика млевених лешника (или ораха)

и орашчић

Пријатно...

ВИШЊЕ ОЗАРЕЊЕ...

Ова мајушна наша срца, што у души - куцају, грцају и бију, ишту на пролећном ветру, искру вишњег озарења, спокојно из тајанствених срчаних дубина... Вапе кроз молитвена слова, Теби Господе Светлости наша... Озари нас искричавим капљицама Твога Пресветлог Сведоброг и Сверадосног, вишњег озарења...

ИЗБАВИ НАС ОД ЗАМКЕ...

Сами себи постављамо најсмешније замке, стварајући дисхармонију себичну... Споља нас ударају и засипају каменице, немирне и љуте... Но, Ти Свемогући Господе, чувај и сачувај наше срце изнутра... Сачувај нам мир унутрашњи и не дозволи да нас заробе подлости и ниске страсти... Свемогући Господе, дај свима благог Анђела, но, не заборави ни нас малене и ништавне, спустити у Твоју Свету тишину... Даруј нам, Свемогући Господе, сузе покајања... Умири и смири наше мисли скитнице, те пусте искричаве скитаре... Избави нас од замке...

УТЕШЕЊЕ НАШЕ...

  

БОЖЕ, Утешење наше,  извидај нам све рашивене ране, док у мислима нашим одјекују прва слова тек започете молитвене прозбе... БОЖЕ, Утешење наше, погледај у сав овај муљ и талог, што се на дну срца наталожио, попут црног талога у шољици испијене турске кафе... Рањено срце са мноштвом ожиљака у себе прими и смести безброј туђих рана болних, па сада помози БОЖЕ, Утешење наше, кад никог нема осим Тебе... БОЖЕ, Снаго наша, уклони патњу из срца и не дозволи да нас сколи и опколи мислена туга, која мучи и раздире срце... БОЖЕ, Утешење наше, дај нам – мира, радости и вечног добра, снаге и воље... Дај нам живота... Измени нас на свако добро, БОЖЕ, Утешење наше...

КИША У ОЧИМА...

Свака кап мајске кише, ове по Ђурђевдану, дође – одлучно, стено, нечујно и полагано... Тако дошла и придошла, испира и пере сваку помисао, а добро осмишљена и добро уиграна лаж, пара и пече срце...  Још један местимично променљив дан, за једне одлази, за друге долази, а трећих нема... Мени се учини како тихо зађе и оде у неповрат, овај дан по Ђурђевдану, местимично изгубљен, а можда издангубљен... Киша у очима из очију пада и капље, ако само нека потраје... Мисао скривена иза облака призива ведар и осунчан дан, лепши и од свих снова, јер мислима се најбрже доплови, допутује, али одлута и залута...

ТАКО МОРА ДА БУДЕ...

  

Све те наводно ''добре'' речи, кад их се само сетим, засмрде на завист паклену... О, БОЖЕ, само те једно молимо – дај нам срца... Дај нам такву незлобиву кротост да све прође мимо нас и да се трица и кучина не косне срце наше... ГОСПОДЕ Животодавче, Ти Који све дарујеш и дајеш, у сваком новом дану милостиво Ти благодаримо, што си нам даровао и дао, да из сваке ноћи пређашње у миру читави изађемо... О, ви докони, слободно нас вређајте и о нама рђаво мислите... Мислите слободно шта год хоћете, јер ми смо ионако ништавно блато и трулеж, што смрадом заудара... Тако мора да буде... Стога се одричемо свих овоземаљских нацрта и планова... Слава Теби приличи једино БОЖЕ... 

НЕДОКУЧИВА СНАГА...

У суштину недокучиве снаге Твоје БОЖЕ, не можемо докучити, ма колико се у томе безуспешно мучили... Еј, добри људи, да је бар можемо ваљано начети и само наслутити... Да је можемо, само кроз мали покушај описати, омирисати или осликати... Све тражећи тражимо те ваљане и племените примере, но, има ли их довољно?... Има ли кап добра, толико многомоћна и спремна да савлада и надвлада мноштво злог корова?... Кроз покајање живо свакодневно, пљунимо за свагда на све негативно, што се у нама зацарило и притајило... Завапимо свесно и искрено за капљицом апслолутне животворне доброте... Пожелимо себи – мирне, тихе, добре и племените мисаоне божанске енергије... Нека се покрене и закотрља недокучива снага добра и заструји из нашег срца... Окопајмо своју башту... Очупајмо коров и беспотребну траву из своје душе... Нека нам дође мрзост на све зле речи, лоше мисли и недоличне жеље... БОЖЕ, Ти си та недокучива снага нашег срца... 

ОТЕРАЈ, ОДАГНАЈ, УДАЉИ...

Мисаоне црне магле од искона круже и тако покушавају да поремете мир наше људске душе... Громови туку, а земљотреси потресају силовито саме дубине срца човековог... Отерај и одагнај од нас ХРИСТЕ СПАСЕ, сваки страх, сваку тескобу и бригу сваку удаљи... Узми на Себе ХРИСТЕ БОЖЕ, овај товар суза наших, свих уздаха наших, свих наших патњи и мука, свих брига наших... Научи нас да с` миром и у духовној радости, спознамо – шта је Света воља Твоја БОЖЕ и да избегнемо замку творења наше личне себичне воље... Дај нам ХРИСТЕ здравља и живота, воље и снаге, вере и наде... Одагнај и удаљи од нас свако мислено зло оптерећење и то мноштво тегоба што лебди у ваздушним пространствима... Дај нам смирења и дуготрпљења, нарочито у онај час када осећамо да туђа завист и злоба, круже безочно око нас, када све немилосрдније крећу у напад, када крвожедно насрћу и нападају на нас... Зацели све ране и болне уједе за душу и срце... Све наше бриге и товаре тешке, мирно и спокојно, покорно и послушно, мирног срца и душе, предајмо ХРИСТУ СПАСУ и ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ нашој ВЛАДИЧИЦИ и ЗАШТИТНИЦИ у све векове векова... АМИН...

ВОЗГЛАС РАДОСТИ...

Возглас радости, рођен из кљуна чудесно малог врабца, што ускликну жив од силних успомена, да најави излазак тек рођног Сунца, нешто јако попут излива ерупције светла, одјекује и бљешти, у рано свитање тек рођене светле мајске зоре...