И у овај васкршњи дан, чезне ли душа наша сирота, за савршеним редом РЕЧИ ЧИСТЕ, у часу губаве горчине и молитвене осаме... Из зенице небеског Свевидећег Ока, песмом капи кишне, потресају горе и крајеве, умивају села и градове, отапају са страхом и с` трепетом, све наше сујетне лажи... У срцима нашим да ли се зато настанише и умножише кише пролећне... Да ли прокапаше капи кишне зато да исперу прашњаве путеве и прегорке стазе којим ходисмо и којим још увек ходамо - идемо... Милује блага киша и исцељује све сујете у нама зачете и све новорођене лажи... У пољском цвећу украј пута, у ластавицама птицама небеским, у окретним речним рибама, потонула сва наша трпљења и истиснуте све жеље душа наших... Од бурног ветра и мрзости кратковиде, избави нас РЕЧИ ЧИСТА... Господе Добротворе наш, умири - смири дволична и велеречива срца наша, опустошена клетвом и бедно сатрвена горчином... Колебљиве кораке наше, управи и уразуми Господе, да више не посрћу и коленима не клецају, већ да ходе Путем Живота све стопе наше...
Нема коментара:
Постави коментар