Све те наводно ''добре'' речи, кад их се само
сетим, засмрде на завист паклену... О, БОЖЕ, само те једно молимо – дај нам
срца... Дај нам такву незлобиву кротост да све прође мимо нас и да се трица и
кучина не косне срце наше... ГОСПОДЕ Животодавче, Ти Који све дарујеш и дајеш,
у сваком новом дану милостиво Ти благодаримо, што си нам даровао и дао, да из
сваке ноћи пређашње у миру читави изађемо... О, ви докони, слободно нас
вређајте и о нама рђаво мислите... Мислите слободно шта год хоћете, јер ми смо
ионако ништавно блато и трулеж, што смрадом заудара... Тако мора да буде...
Стога се одричемо свих овоземаљских нацрта и планова... Слава Теби приличи
једино БОЖЕ...
Нема коментара:
Постави коментар